Независна Држава Хрватска (1941-1945) проглашена је 10. априла 1941. након уласка њемачких окупационих трупа у Загреб. Током прве године постојања НДХ почињени су неки од најмасовнијих злочина усташа над српским, јеврејским и ромским цивилима и комунистима, међу којима је највише било припадника хрватског народа.

Идеологија усташког покрета била је темељена на расистичкој и екстремно националистичкој политици, по узору на фашистичке покрете у Европи, особито оне најутицајније - у Италији и Њемачкој, на основу чега овај покрет убрајамо међу фашистичке покрете. Основна тенденција усташке политике тицала се стварања етнички хомогеног простора у коме неће бити мјеста за припаднике српског, јеврејског и ромског народа, као и за политичке неистомишљенике, особито када је ријеч о комунистима. Оваква политика резултирала је масовним уништавањем српског, јеврејског и ромског становништва, као и свих политичких противника без обзира на етничко поријекло. Оваква пракса била је карактеристична за све дјелове НДХ.

Избијањем партизанског устанка током 1941. у Хрватској и Босни и Херцеговини, смањен је интензитет усташких злочина у појединим регионима на подручју НДХ. Бољом организацијом партизанског покрета и масовнијим приливом бораца омогућен је активнији отпор фашистичким формацијама и стварање слободне територије. Усташе сада морају ангажовати велике снаге како би продрле у српска насеља, док им је током љета 1941. полазило за руком да са мањим снагама похватају велик број становника које би потом ликвидирали. Међутим, у појединим регионима у којима су услови организовања антифашистичке борбе били отежани (Срем, Славонија, градска насеља, итд.) или у регионима који су били изложени офанзивама усташких и њемачких снага (Козара, Кордун, Фрушка гора, итд.) забиљежени су масовни злочини и масовне депортације локалног становништва у логоре, што је подразумјевало изузетно високе људске губитке. Такође, током 1942. запажа се масовније уништавање ромског становништва него претходне године. Ово се односи на колективне депортације ромских заједница у логор Јасеновац. Исто тако, током 1942. учестале су колективне депортације становништва српских села Босанске крајине, Славоније и дијела Баније, као и масовне депортације из других региона, у логор Јасеновац, а настављене су и депортације јеврејског становништва у логоре, као и претходне године.

Поједини региони настањени српским становништвом, пре свега у Босни, били су 1942. поштеђени усташких покоља и масовнијих депортација у логоре захваљујући споразумима о сарадњи са органима НДХ локалних четничких одреда. Ипак, ови споразуми, ако и непосредна сарадња четника са НДХ, омогућили суоружаним формацијама НДХ да се више усредсреде на подручја под контролом партизана, што је резултирало масовних страдањима цивилног становништва и бораца НОВЈ.

Јануар 23. јануар 1944: Масован злочин у селу Горња Стубица у Хрватском загорју. Према подацима НДХ провенијенције (извјештај Котарске области Доња Стубица), припадници Усташке војнице и Поглавниковог тјелесног сдруга 23. јануара 1943. у селу Горња Стубица убили су (стријељали и објесили) најмање 21 насумично похватано лице хрватске националности који су били становници села Горња Стубица, Орехова Горица, Слани Поток, Дубовец, Кашин, Вугровец. Међу убијенима било је 16 мушкараца и 5 жена. Дио страдалих је објешен у Горњој Стубици. Истог дана усташе су похватале и спровеле у усташке затворе у Загребу 152 особе са подручја котара Доња Стубица и котара Свети Иван Зелина. Публикована су имена убијених лица.

Фебруар 22. фебруар 1944: Припадници Поглавниковог тјелесног сдруга на подручју Иваншчице у Хрватском загорју ухватили 20 војних бјегунаца. У документу се не наводе подаци о даљој судбини ухапшених лица.

Март 13. март 1944: Стријељање 6 активиста НОП-а од стране редарства (жандармерије) НДХ између Клокочевца и Ровишћа покрај Бјеловара. Публикована су имена страдалих.

13. март 1944: 34. усташки батаљон извршио не ноћни препад из Госпића на Острвици, изненадивши вод 1. батаљона Личког НОП одреда. Противнападом усташе су одбачене, али су прије повлачења убиле 10 ухваћених становника, (жене и дјецу), опљачкале стоку и попалиле бајте, подигнуте уз зидове раније попаљених кућа.

Април 3. април 1944: У селу Равнеш покрај Бјеловара усташка засједа убила 3 и ухапсила 5 комуниста. Публикована су имена убијених и ухапшених лица.

Мај 7-8. мај 1944: Убиства и хапшења симпатизера и активиста НОП-а у хрватским селима Покупско и Купчина покрај Писаровине. У доступном извору спомиње се убиство 11 лица и хапшење 14 лица. Публиковани су подаци о дијелу ухапшених и убијених лица.

15. мај 1944: У логору Јасеновац убијено 55 становника Перушића хрватске националности. Убијено је 42 члана породице Амић и 13 чланова породице Јелинић. Међу убијенима било је 20 жена и 5 дјеце.

17. мај 1944: Убиство једног и хапшење једног комунисте у селу Горња Пољана покрај Вараждина.

30. мај - 1. јун 1944: Хапшење 52 комуниста и активиста НОП-а у Загребу од којих су многи убијени током 1944-1945.

Јун

11. јун 1944: Стрељање 6 симпатизера и активиста НОП-а у Загребу. Публикована су имена страдалих. Међу убијенима била су 2 висока официра Хрватског домобранства словеначке поријекла.

30. јун 1944: Стријељање 28 талаца у Копривници од стране усташких власти.

Јул 1. јул 1944: Припадници њемачког војног редарства (полиције) из Загреба и Орославља "у заједници са" НДХ оружницима (жандармима) из Доње Ступице извршили су рацију у селима у околини Доње Стубице. Том приликом припадници њемачког војног редарства ухватили су 20 војних бјегунаца, претежно из Јаковља. Ухапшеници су потом предани Министарству унутрашњих послова НДХ. Публикована су њихова имена.

8. јул 1944: Усташе убиле 10 становника подкалничких села (котар Копривница): Беланово Село, Расињица, Сеговина. Убијени су били српске и хрватске националности. Публикована су њихова имена. Истог дана запаљено је 9 кућа у оближњем селу Пркос.

8. јул 1944: Хапшење 13 лица хрватске националности, рођака припадника НОВЈ у Лудбрегу. Ухапшеници су спроведени у усташки затвор у Вараждину. У доступном извору нису наведени подаци о њиховој даљој судбини. Публикована су имена ухапшеника.

12. јул 1944: Убиство 4 српска становника села Кленовац покрај Перушића, укључујући двоје дјеце.

15. јул 1944: Убиство 10 лица ромске националности из Ловинца у Лици. Злочин се догодио у мјесту Ловинац. Публикована су имена страдалих.

15. јул 1944: Усташе убиле 3 становника села Црквена Вес покрај Сесвета. Убијени су били активисти НОП-а хрватске националности. Публикована су имена страдалих.

17. јул 1944: Пљачкање и паљење кућа у селу Глобочец покрај Доње Стубице у Хрватском загорју. Том приликом усташе су ухватили 3 дјевојке и одвели их собом. Двије дјевојке су побјегле, а једну су силовали.

21-22. јул 1944: Хапшење 19 војних бјегунаца у селима Карловец и Сесвете Лудбрешке покрај Лудбрега. Том приликом убијено је једно малолетно лице.

23. јул 1944: Убиство 4 особе хрватске националности од стране усташа у селу Ловинац у Лици, од чега су 3 особе биле жене, а једна је била дијете. Публикована су имена страдалих.

25. на 26. јул 1944:. Усташка полиција у Дарувару ухапсила је 30 домобрана који су радили за НОП. 19 их је осуђено на смрт и стријељано, а остали су упућени у концентрационе логоре

30. јул 1944: Вјешање 7 партизана и комуниста у близини Сесвета. Публикована су имена страдалих. Међу објешенима 6 лица је било хрватске, а једно српске националности.

Август средина августа 1944: Убиство најмање 27 српских становника села Студенци покрај Перушића. Публикована су имена страдалих.

26. август 1944: У опћини Јаблановац у Хрватском загорју објешено је 36 грађана.

Септембар Крајем септембра 1944 33. усташка бојна у селима у околини Дрежнице усмртила је на суров начин 36 цивила и 7 непокретних партизанских рањеника партизанске прихватне болнице у селу Кракару. У селу Јасенак заклано је 6 мјештана, у Понорцу 7, у Брезном 8, а у Кракару 15 људи.

Октобар 2. октобра 1944 Усташе су одвели већину Срба из Равна у Мостар. Мушкарце су тамо затвориле, али су жене одвели у Јасеновац, гдје су усмрћени 21 жена и 1 мушко дете.

Новембар 4. новембар 1944: У Загребу је објешено 10 талаца као одмазда за партизанску саботажу изведену 9. листопада 1944. у околици Самобора. Међу објешенима је била и Викторија-Викица Тучкорић, организациони секретар Мјесног комитета КПХ за Загреб. Оглас о вјешању објављен је у »Хрватском народу«, бр. 1178 стр. 2 од 4. новембра 1944.

5. новембар 1944: Убиство 7 особе хрватске националности из Ловинца и Личког Церја од стране усташа. Међу убијенима било је 6 жена. Публикована су имена страдалих.

21. новембар 1944: у Дрежници и околини 33. усташка бојна на суров начин усмртила је 170 мјештана Дрежнице и околине. Убојства су почињена у самој Дрежници, као и у селима Локва, Николићи, Чорта, Зрнићи и Селиште. Истовремено је њемачки труп у селу Радловићи усмртио више мјештана и становника села Локве који су побјегли пред усташама. Укупно је убијено 170 мјештана, од тога 49 дјеце, од чега је 27 дјеце заклано, а 22 живо спаљено у кућама. Комеморација за 170 убијених мјештана одржана је 21. новембра 2014.

Децембар 15. децембар 1944: Убиство 6 српских становника села Доњи Косињ покрај Перушића. Међу убијенима било је 5 жена. Убиство је извршено клањем. Публикована су имена страдалих.

21. децембар 1944: Убиство 2 лица хрватске националности од стране усташа у селу Велики Модруш Поток покрај Дуге Ресе.

23. децембар 1944: Усташе су у селу Хрушевец у Хрватском загорју попалили 60 кућа и господарских зграда те убили 17 мјештана.

30. децембар 1944: Усташе су у Крушљеву Селу код Орославља објесиле 50 талаца који су доведени из Загреба. Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача у Загребу утврдила је поименични списак објешених.

31. децембар 1944: Усташе су у Јаковљу у Хрватском загорју запалили 65 кућа, око 100 господарских објеката, 29 људи је убијено, а 160 одведено у логор. Још двије су особе умрле касније од задобивених рана.

Референце

Литература

Amulić, Marijana; Huber, Čedomil: Otpor u logoru Stara Gradiška, Jasenovac, 1980. Aralica, Đuro, Ustaški pokolji Srba u glinskoj crkvi, Beograd, 2010. Baić, Dušan: Kotar Vrginmost u NO borbi 1941-1945, Vrginmost 1980. Bulajić, Milan: Ustaški zločin genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986, II, Beograd, 1988. Cvetković, Dragan: "Stradanje civila Nezavisne države Hrvatske u logoru Jasenovac", Tokovi istorije, 4/2007, Beograd, 2007. Dragić, Mile: Tragedija sela Mlake i Jablanca, Novska, 1989.

Horvatić, Franjo: "Koncentracioni logor 'Danica'", Sjeverozapadna Hrvatska u NOB, Varaždin, 1976.

Jakovljević, Danilo: "O prvim zločinima nad stanovništvom u okolini Sarajeva", Sarajevo u revoluciji, II, Sarajevo, 1977. Jelić-Butić, Fikreta: Ustaše i NDH, Zagreb, 1977. Jovanović, Nenad, "Dragan Cvetković: Jasenovac je paradigma stradanja", Novosti, 699, Zagreb, 11.5.2013. JUSP Jasenovac - Stara Gradiška (2007)

Kokot, Jovan: Dvanaesta proleterska slavonska brigada, Beograd, 1987. Korać, Dušan: Kordun i Banija u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji, Zagreb, 1986. Konjhodžić, Mehmed: Kronika ljubuškog kraja, Ljubuški, 1974. Kovačević, Pero; Bojčić, Cvjetan: Dereza - rađanje i umiranje, Beograd, 2002. Lengel-Krizman, Narcisa: "Sabirni logori i dječja sabirališta na području sjeverozapadne Hrvatske 1941-1942.", Sjeverozapadna Hrvatska u NOB-u, Varaždin, 1977.

Lazić, Dušan: Sremsko krvavo leto 1942, Sremska Mitrovica, 1982. Leković, Mišo: Ofanziva proleterskih brigada u leto 1942, Beograd, 1965.

Maslić, Miljkan: Početak i razvoj ustanka naroda IV. rajona Korduna, Zagreb, 2010. Miletić, Antun: Koncentracioni logor Jasenovac, 1941-1945. Dokumenta, knjiga I, Beograd, 1987.