мини|десно|250п|Рукописни Псалтир (око 1491-1504) на старорумунском језику, са словенским утицајима у области лексике
Словенски утицаји на румунски језик обухватају историјске и савремене облике утицаја разних словенских језика на развој румунског језика. Током средњовековног и раног нововековног периода, старорумунски језик се развијао под утицајем црквенословенског језика, који је вековима био литургијски и књижевни језик у кнежевинама Влашкој и Молдавији, а делимично и у Трансилванији. Додатни утицаји, поготово у области развоја румунске лексике, долазили су из суседних јужнословенских и источнословенских језика. Почевши од 18. века, упоредо са развојем новије румунске књижевности (Ердељска школа), утицај словенских језика почео је постепено да опада, поготово након велике књижевне реформе која је спроведена средином 19. века, када је румунска ћирилица напуштена и замењена новин румунским латиничким писмом. У исто време, међу румунским лингвистима се у оквиру рада на стандардизацији савременог румунског језика појавила тежња ка редукцији словенских утицаја, поготово у области лексике, што је довело до постепеног напуштања многих словенских позајмљеница, које су замењене источнороманским појмовима.
Историја Током старије историје, међу словенским језицима који су најзнатније утицали на развој староумунског језика, првенствено у Влашкој, а делимично и у областима Молдавије и Трансилваније, била је бугарска редакција црквенословенског језика. Утицај бугарске књижевне норме био је посебно изражен у области црквеног и политичког живота, што се одражавало не само на развој влашко-молдавске редакције црквенословенског језика, већ је посредно утицало и на развој старорумунског језика.INFLUENCE OF MEDIEVAL BULGARIAN CULTURE ON CULTURAL LIFE IN WALLACHIAAlexandru Cihac Dictionnaire d’étymologie daco-romane. Éléments slaves, magyars, turcs, grecs-moderne et albanais — Francfort s/M. : L. St-Goar, 1879
У појединим аспектима, био је присутан и посредан утицај српскословенског језика, док су у областима непосредног језичког контакта постојали и међусобни утицаји између говорног српског и румунског језика.
За разлику од црквених и књижевних дела насталих на влашко-молдавској редакцији црквенословенског језика, званичне државне исправе и разни пословни списи настајали су добрм делом (поготово у Кнежевини Молдавији) на језику проистеклом из народних говора словенског дела тамошњег становништва, чији су дијалекти припадали источнословенском језичком корпусу.Сергей Г. Суляк. "О языке славяно-молдавских грамот XIV—XVII вв. (к историографии вопроса)". Вестник Томского государственного университета: Филология, 42 (2016): 73-97.
Види још
Брашовско писмо Влахо-молдавске повеље Румунска ћирилица Срби у Румунији
Референце
Литература
Категорија:Историја румунског језика Категорија:Историја Влашке Категорија:Молдавска кнежевина Категорија:Бугарскословенски језик