десно|мини|200п|Дубровачки трговац, стара гравира из 1708. године
Дубровачки трговци су били трговци са подручја старе Дубровачке републике. Током средњовековног и раног нововековног периода, Дубровчани су развили успешну трговачку делатност не само на суседним просторима југоисточне Европе, већ и широм медитеранског света. Трговачким пословима су се у Дубровнику бавили првенствено племићи и имућни грађани. Ради несметане трговине са иностранством, Дубровачка република је склапала посебне уговоре са другим државама, које су дубровачким трговцима признавале слободу трговине. У појединим државама, дубровачки трговци су уживали знатне повластице, не само на пољу трговине, већ и у области судског решавања привредних и других спорова. Поред своје основне делатности, дубровачки трговци су се често бавили и обавештајним пословима за рачун дубровачке владе.
Дубровачки трговци у српским земљама Историја трговачких односа између старог Дубровника и српских земаља започиње већ током раног средњовековног периода, а први велики процват доживљава за време владавине династије Немањића. Приликом сваке промене на српском престолу, Дубровчани су настојали да добију потврду дотадашњих уговора, који су укључивали и одредбе о слободи трговине. Сачувано је неколико владарских повеља, које су сведочиле о важности трговине у међусобним односима између Србије и Дубровника. За време постојања Српске деспотовине, дубровачка трговина је у српским земљама доживела нови процват, захаљујући развоју новчане привреде и рударства. Тада у градским центрима широм српских земаља настају колоније дубровачких трговаца. Након пропасти српских средњовековних држава, Дубровчани су наставили да тргују са српским земљама под турском влашћу, све до пропасти републике (1806).
Дубровачки трговци у бугарским земљама Први историјски доказ о праву Дубровника да тргује Бугарском је позната дубровачка повеља.
Дубровачки трговци развијали су снажну трговину у бугарским земљама од 80-их година 15. века до 80-тих година 16. века. Њихова најјача трговинска колонија је у Софији, седишту румелијског беглербега.Дубровнишката колония в София през XV-XVI век Имају своје колоније са црквама у следећим градовима — Београду, Русе, Силистри, Бабадагу, Варни, Шумену, Добричу, Провадији, Едирну, Пловдиву, Скопљу.Дубровчани. Дуги рат и активна подршка Дубровника Светој лиги папе Климента VIII делегитимирали су их пред Високим портима. У ствари, Дубровник се осјећао изданим сплитском луком. Генерално, трговина Дубровником је опала у 17. веку, посебно након великог земљотреса 1667. године.
Види још
Дубровник Дубровачка република Дубровачко грађанство Дубровачка братовштина Светог Антуна Велико веће (Дубровник) Веће умољених (Дубровник) Мало веће (Дубровник) Дубровачки кнез Српска канцеларија у Дубровнику Дубровачка књижевност
Референце
Литература
Категорија:Привреда Дубровачке републике Категорија:Историја Дубровника Категорија:Дубровчани Категорија:Трговци Категорија:Економија средњовековне Србије Категорија:Историја Бугарске у средњем веку Категорија:Историја Бугарске у новом веку