Конституционализам јесте „комплекс идеја, ставова и узорака понашања који елаборирају принцип да се ауторитет владе изводи из и да је ограничен телом темељног права”.. »complex of ideas, attitudes, and patterns of behavior elaborating the principle that the authority of government derives from and is limited by a body of fundamental law«

Политичке организације су уставне до мере да „садрже институционализоване механизме контроле моћи ради заштите интереса и слобода грађанства, укључујући оне који су можда мањина”. Како политички научник и уставни тумач Дејвид Фелман описује:

Конституционализам има и прескриптивне (прописне) и дескриптивне (описне) употребе. Професор права Герхард Каспер овај аспекат описује следећим речима: „Конституционализам има и дескриптине и прескриптивне конотације. Када се користи дескриптивно, односи се углавном на историјску борбу за конституционално препознавање права људи на ’пристанак’ и одређивање других права, слобода и привилегија. Када се користи прескриптивно, његово значење укључује оне одлике владе који се виде као есенцијални елементи ... устава.”Leonard Levy, ур., Encyclopedia of the American Constitution, (Gerhard Casper, "Constitutionalism"), vol 2, p. 473 (1986) . »Constitutionalism has both descriptive and prescriptive connotations. Used descriptively, it refers chiefly to the historical struggle for constitutional recognition of the people's right to 'consent' and certain other rights, freedoms, and privileges. Used prescriptively, its meaning incorporates those features of government seen as the essential elements of the... Constitution« Једна од најистакнутијих одлика конституционализма јесте да описује и прописује и извор и ограничење владине моћи. Вилијам Х. Хамилтон је овај аспекат дуалне природе описао речима да је конституционализам „име дато поверењу које људи поклањају снагом речи стављеном на папир да се влада одржи у реду”.Walton H. Hamilton, "Constitutionalism". in Edwin R.A. Seligman, et al. (ур.) Encyclopedia of the Social Sciences (New York: Macmillan 1931). p. 255. »is the name given to the trust which men repose in the power of words engrossed on parchment to keep a government in order«

Конституционализам и уставна питања

Проучавање устава није нужно синоним за проучавање конституционализма. Иако су често повезани, постоје кључне разлике. Дискусија о овој разлици појављује се у раду америчког правног историчара Кристијана Г. Фрица: Амерички суверени: Народ и америчка уставна традиција пре грађанског рата,(Cambridge University Press, 2008). студији ране историје америчког конституционализма. Фриц напомиње да би аналитичар могао да приступи проучавању историјских догађаја усредсређујући се на питања која подразумевају „уставна питања” и да се то разликује од фокуса који укључује „питања конституционализма”. Уставна питања укључују аналитичара у испитивање како је устав био протумачен и примењен за расподелу моћи и власти, док се нова нација борила са проблемима рата и мира, опорезивања и репрезентације. Међутим:

Сличну разлику је нагласио и британски уставни учењак А. В. Дајси у оцени британског неписаног устава. Дајси је уочио разлику између „конвенција устава” и „уставних закона”. „Суштинска разлика” између два концепта била је у томе што је уставни закон био састављен од „правила која [су] судови спроводили или признавали”, чинећи „тело закона у правом смислу тог израза”. Супротно томе, уставне конвенције састојале су се од „обичаја, пракси, максима или поука које судови не спроводе или не признају”, али „чине тело не закона, већ уставне или политичке етике”.Dicey, A. V., Introduction to the Study of the Law of the Constitution , 8. изд. (London: Macmillan 1914) (Part III: The Connection between the law of the constitution and the conventions of the constitution; Ch 14.

Критике

Правник Џереми Волдрон каже да је конституционализам углавном недемократски:

Конституционализам је такође критиковао Мари Ротбард, који га је осудио као такав да нема могућност обуздавања влада и да не штити права грађана од самих њихових влада: [И]стина је да, у Сједињеним Државама, барем, имамо устав који намеће стриктне лимите на неке овласти владе. Али, ми смо открили у прошлом веку, ниједан устав не може да интерпретира или примени сам себе; морају да га интерпретирају људи. А ако је ултимативна моћ интерпретирања устава дата владином сопственом Врховном суду, тада постоји неминовна тенденција да Суд настави да ставља имприматур на све шире овласти сопствене владе. Надаље, врло хваљена „контрола и равнотежа” и „сепарација овласти” у Америчкој влади јесте климава у суштини, пошто у коначној анализи све ове дивизије јесу део исте владе и њима управља иста група владара.Murray N. Rothbard, For a New Liberty: The Libertarian Manifesto (1978), p. 48. »[i]t is true that, in the United States, at least, we have a constitution that imposes strict limits on some powers of government. But, as we have discovered in the past century, no constitution can interpret or enforce itself; it must be interpreted by men. And if the ultimate power to interpret a constitution is given to the government's own Supreme Court, then the inevitable tendency is for the Court to continue to place its imprimatur on ever-broader powers for its own government. Furthermore, the highly touted "checks and balances" and "separation of powers" in the American government are flimsy indeed, since in the final analysis all of these divisions are part of the same government and are governed by the same set of rulers.«

Исламски конституционализам

Опсег и лимити конституционализма у муслиманским земљама привлаче све већи интерес последњих година. Аутори као што је Ан Мејер дефинишу исламски конституционализам као „конституционализам који је у једној форми заснован на исламским принципима, насупрот конституционализма који се развио у земљама које јесу муслиманске али које нису специфично темељене на исламским принципима”.Ann E. Mayer, Conundrums in Constitutionalism: Islamic Monarchies in an Era of Transition, 1 UCLA J. Islamic & Near E.L. 183 (Spring / Summer, 2002). »constitutionalism that is in some form based on Islamic principles, as opposed to constitutionalism that has developed in countries that happen to be Muslim but that has not been informed by distinctively Islamic principles« Међутим, конкретно значење термина остаје спорно међу муслиманима, али и међу западњачким научницима. Утицајни мислиоци као што је Мухамед Хашим КемалиMohammad Hashim Kamali, Constitutionalism in Islamic Countries: A Contemporary Perspective of Islamic Law, in: Rainer Grote and Tilmann Röder (ур.), Constitutionalism in Islamic Countries: Between Upheaval and Continuity, Oxford University Press, Oxford/New York 2011. или Халид Абу Ел Фадил,Khaled Abou El Fadl, Shariah and Constitutionalism in: Rainer Grote and Tilmann Röder (ур.), Constitutionalism in Islamic Countries: Between Upheaval and Continuity, Oxford University Press, Oxford/New York 2011. али и неки млађи као што је Асифа КурејшиAsifa Quraishi, The Separation of Powers in the Tradition of Muslim Governments, in: Rainer Grote and Tilmann Röder (ур.), Constitutionalism in Islamic Countries: Between Upheaval and Continuity, Oxford University Press, Oxford/New York 2011. или Надирсја Хосен, 23 foll. комбинују класично исламско право с модерним конституционализмом. Уставне промене које је иницирало Арапско пролеће односно његов покрет већ су у реалност довеле многе нове хибридне моделе исламског конституционализма.Види, нпр. мониторинг пројекат: "Constitutional Reform in Arab Countries"

Види још Друштвени уговор Класични либерализам

Референце

Литература

Спољашње везе

Philip P. Wiener, ed., "Dictionary of the History of Ideas: Studies of Selected Pivotal Ideas", (David Fellman, "Constitutionalism"), vol 1, pp. 485, 491–92 (1973–74). National Humanities Institute . 2. изд. "Economics and the Rule of Law" The Economist (2008-03-13). Middle East Constitutional Forum The Social and Political Foundations of Constitutions Foundation for Law, Justice and Society programme

Категорија:Уставно право Категорија:Филозофија права