мини|Планско поље је предеона целина у Источној Херцеговини, која је смештена на прелазу између Ниске Херцеговине (Хумина) и Високе Херцеговине (Рудина) Планско поље је крашка вртача, или издужене депресија са заравњеним дном и релативно плитким земљиштем наслаганим на плочасто слојевитом херцеговачком лапорастом кршу, са сталним или периодичним воденим токовима. Спада у групу малих поља и припада сливу реке Требишњице, иако је без протока воде, јер се суши током целе године. Ово данас јако слабо насељено подручје углавном се користи за испашу стоке.

Положај и пространство Планско поље је предеона целина у сливу реке Требишљице у Источној Херцеговини, смештена на прелазу између Ниске Херцеговине (Хумина) и Високе Херцеговине (Рудина), на самом додиру медитеранске и континенталне климе.

Административно припада општини Билећа у Републици Српској у Босни и Херцеговини. На ободу поља су насеља Пађени, Селишта и Плана, по коме је и добило назив.

Планско поље спада у групу малих поља са укупном површином од 0,696481 km². Налази се на надморској висини од 609 метара.

Географска прошлост Планско поље као посебан басен формирано је у Херцеговачком флишу, након што су се прво крајем плиоцена догодили значајни тектонски покрети којима је извршена реорганизација речне мреже, којом је отекло језеро из Гатачког поља. Тада је уништена Пратребишњица, а све површинске реке су постале понорнице. После скрашћавања Претребишњице следила је следећа фаза у којој је изграђена површ висока 700-800 метара, око које је дошло до селективне ерозије и денудиције, и стварања понора у којима је прекинута веза између Фатничког и Планског поља и створено излоловано Планско поље.Јован Цвијић, Карсна поља западне Босне и Херцеговине Глас СКА LIX, Beograd, 1900.

У херцеговачком флишу окруженом са свих страна кредним кречњаком, временом је створена посебна хидрографска мрежа. Даљом денудицијом и ерозијом снижавало се дно флишаног басена одношењем материјала кроз поноре, док су околне кречњачке серије остале на релативно истој висини. Тако је створен посебан басен — Планско поље, које нако што је ушло у фазу самосталног басена постаје једно од најмањих крашких поља по површин и најплиће по дубини, у овом делу Херцеговине, са малом површином флишаних седимената и одсуством сталне хидрографске мреже. Да су у Планском пољу остали стални водотокови оно би временом постало знатно дубље од суседног Фатничког и Дабарског поља.Јован Б. Петровић, О постанку Дабарског, Фатничког и Планског поља, ГСГД Томови 40-41Сикошек, Б. (1954). Тектоника области Билећа-Требиње, Зборник радова Геолошког института “Јован Жујовић”, 7, 1-14.

Клима Клима у Планском пољу је на преласку са медитеранске на умерено-континенталну.Spahić, prof. dr. M., Opća klimatologija, „Geografsko društvo Federacije Bosne iHercegovine“, Sarajevo, 2002 Температура Лета су топла, местимично и врло топла, са температуром у распону од 20 °C до 30 °C. Зиме су благе (0-5 °C). Средња годишња температура се креће од 11 °C до 14 °C. Најнижа температура је у јануару са средњом температуром 4,5 °C, а најтоплији у јул са средњом темперауром 22,5 °C. Јесен је топлија од пролећа што је последица маритимног утицаја.

За овај простор карактеристична је појава мраза, првенствено у зимском периоду, ређе у рану јесен и рано пролеће.

Падавине Годишња количина падавина је неравномерна и просечно се креће око 1.700 мм годиаашнње. Месеци са највише падавина су новембар, и у зимским месецима од децембара до фебруар. Падавина има највише изван вегетационог периода. Појава снега је ретка, тако да он има мало учешће у укупним падавинама. Облачност и влажност ваздуха Планско поље као и цела област Билећа и Требиња налази се међу најведријим местима у Босни и Херцеговини. Највећа облачност је у децембру и новембру а најмања у августу. Мала облачност утиче на веома дуго трајање сунчаног сјаја, што износи преко 2.200 сати у току године.

Ветрови Најчешћи ветрови су југо и северац. Северац доноси хладну ваздушну масу са планине, а југо топлије и кишно време.

Становништво Кроз историју, од времена Илира и Римљана, Планско поље је увек било добро насељено. Почетком 21. века остало је релативно мало становништва, које се углавном бави сточарством. Види још Љубињско поље Гатачко поље Дабарско поље Невесињско поље Билећко поље Попово поље Фатничко поље

Референце

Спољашње везе Поља у динарском кршу - www.dinarskogorje.com

Категорија:Крашка поља у Босни и Херцеговини Категорија:Крашка поља у Републици Српској