Fonokardiografija je dijagnostička metoda grafičkog prepoznavanja srčanih tonova i šumova, odnosno metoda kojom se mogu dobiti zapisi svih zvučnih fenomena srca, kako normalnih tako i patoloških, na papiru, sinhrono sa elektrokardiogramom.Don Michael TA. Auscultation of the Heart: A Cardiophonetic Approach. McGraw Hill 1998; 392.
Fonokardiografija je dodatak auskultaciji, jer omogućava da se čuju čak i oni tonova i šumova koji se javljaju tokom rada srca, a ne čuju se uz pomoć stetoskopa. Prema tome fonokardiograf, omogućava ispitivaču da registruje i najslabije prepoznatljive zvukove koje srce emituje kada ritmički pumpa krv, kroz srčane šupljine i zalistke. Uz pomoć ovog zapsia a u skladu sa trajanjem snimljenih zvukova, intervalima između njih, prisustva promena u tonovima i dodatnihšumova, moguće je saznati o prisustvu određenih patoloikih stanja na srcu.Ostojić M, Kanjuh V, Beleslin B. Kardiologija. Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, 2011. Istorija Saznanja o zvukovima koje stvara srce datira iz drevnih vremena. Ideja o razvoju instrumenta za njihovo snimanje možda seže u vreme Roberta Hookea (1635–1703.), Koji je napisao „Takođe može postojati mogućnost otkrivanja unutrašnjih pokreta i delovanja tela - bilo životinjskih, biljnih ili ljudskih, uz pomoć zvuka koji stvaraju “.
Najraniji poznati primeri fonokardiografije datiraju iz 1800-ih, dok je oprema za praćenje i fonokardiografsko osluškivanje srca razvijena tek tokom tridesetih i četrdesetih godina 20. veka. Standardizacija je započela 1950. godine, kada je u Parizu održana prva međunarodna konferencija.
Sistem za fonokardiografsko snimanje proizveden od strane kompanije Beckman Instruments korišćen je na bar jednom od svemirskih letova u Projekta Blizanci (1965-1966) za praćenje otkucaja srca astronauta u letu. Bio je to jedan od mnogih Beckmanovih instrumenata specijalizovanih za NASA i koje ona i danas koristi.
John Keefer podneo je patent za simulator fonokardiograma 1970. godine, dok je bio zaposlenik američke vlade. Originalni opis patenta ukazuje da je reč o uređaju koji preko električnog napona oponaša zvuke ljudskog srca.
Značaj Značaj ove metod ogleda se u tome što ona vrši zapis srčanih zvukova kako normalnih tako i patoloških i analizira njihovo trajanje (deo sistole, dijastole ili čitav njihov interval) i njihov karakter, i time pomaže u verifikovanju šumova i tonova u dijagnozi stečenih i/ili urođenih srčanih mana i objektiviziranju (grafičkom potvrdom) onoga što se utvrdi auskultacijom bolesnika.
Takođe, fonokardiografija omogućuje i uvid u trajanje pojedinih delova srčanog ciklusa, kao i njihovo merenje (npr elektromehanička sistola traje od Q-zupca do drugog aortnog tona, a mehanička sistola srca od prvog do drugog tona srca).
Kako je fonokardiografija procedura koja praktično nema kontraindikacija, jer je potpuno sigurna i bezbolna, ona se propisuje i pacijentima koji su u teškom stanju. 550px|мини|центар|Grafički zapis srčanih tonova
Indikacije мини|Dijagram različitih parametara u srčanom ciklusa, uključujući i fonokardiogram na dnu slike Fonokardiografija je namenjena pacijentima: koji pate od bilo kakvih defekata valvularnog aparata,. pulmonalne stenoze,. mitralna stenoza.. urođenih anomalija srca,.. reumatizma, koji je praćen upalom organa. koji se žale na kratak dah tokom vežbanja, ili bol u grudima i srcu, koji su ranije imali infarkt miokarda, koji imaju povećanu veličinu srca, koji su imali strašne zvukove tokom pregleda sa stetoskopom.
Kontraindikacije Iako je metoda bezbedna i u načelu bez kontraindikacija, ipak postoji nekoliko relativnih kontraindikacija zbog kojih se fonokardiografski mikrofon ne može pričvrstiti na grudni koš.Ovi faktori uključuju: tešku gojaznost, oštećenja integriteta kože dojke (povrede, opekotine ili rane). pacijente koji piju kafu ujutro, jer time povećavaju krvni pritisak, što znači da će rezultat biti nepouzdani. Nedostaci I pored brojnih dobrih strana, metoda fonokardiografije ima i određene nedostatke: veoma slabu osetljivost uređaja u odnosu na ljudsko uvo, tako da npr. slabi zvuci koje lekar dobro čuje i koji se mogu razlikovati tokom auskultacije, neće biti vidljiv na fonokardiogramu. nemoguće je odrediti prirodu buke, čak i ako je subjektivna, što je prilično jedinstveno u nekim slučajevima patoloških oboljenja srčanih zalistaka, u slučaju pomeranja srca ili dilatacije i hipertrofije njenih komera, veoma je teško naći mesto gde bi trebalo da se postavi fonokardiografski mikrofon.
Reference
Literatura .
Spoljašnje veze
Категорија:Минимално инвазивне дијагностичке методе Категорија:Кардиологија