Народни музеј уметности Азербејџана () је највећи музеј уметности у Азербејџану. Основан је 1936. године у Бакуу и 1943. је именован по Рустаму Мустафајеву, угледном азербејџанском сценском дизајнеру и драматургу. Музеј се састоји од две зграде које стоје једна поред друге. Укупна збирка музеја обухвата преко 15000 уметничких дела. Сталну поставку чини преко 3000 предмета смештено у 60 соба. Око 12000 предмета се чува у депоу. Музеј периодично мења експонате како би се више тих предмета могло привремено приказивати. Музеј је тренутно смештен у две зграде саграђене у 19. веку.
Историја Савет народних комесара РСФСР Азербејџанске ССР. одлучило је 1936. године да раздвоји уметничко одељење од Државног музеја Азербејџана и организује га као независни музеј. Експедиције су музеју обезбедиле прве експонате. Поред тога, купљени су и други експонати. Церемонија отварања музејске прве изложбе организована је 1937, и 1951. године седиште музеја, барокним дворцем Де Бур саграђеним крајем 19. века, се сели на садашњу локацију.
Зграда је 2006. темељно реконструисана и отварање нове изложбе одржано је 2009. године. Музеј је 2011. проглашен првим националним, а затим и Европским музејским стандардом (EUMS), који испуњава међународне стандарде и критеријуме, што је примерено за музеј и подразумева висококвалитетне музејске услуге и професионално искуство; то је била једногласна одлука Савета директора Европске економске коморе за размену, трговину и индустрију (EEIG), смештеног у Бриселу.
У библиотеци музеја је приближно 9000 научних књига и монографија, каталога, албума и друге професионалне литературе. Ту је и збирка ретких књига старих публикација.
Изложбе сачуване у колекцији Народног музеја уметности Азербејџана укључују античка уметничка дела која потичу из 4. века пре нове ере. Керамичке посуде декорисане античком декорацијом нађене у Нахчивану, Мингечевиру, Физулиу и Канлару (сада Гогољ); декоративне лампе и стаклене плочице из Селџучког периода; делови фризова из замка Баил из 13.века; ковчези 14-18. века нађени у Апшерону и Шемаху; фини рукописи о Курану и књиге из 16. века о астрологији; оригиналне Табриз минијатуре у темпери, златној води и воденим бојама; радови прослављених уметника Мир Мохсун Наваба, Мирзе Кадима Ереванија, Уста Гамбар Карабаги, од првих професионалних уметника у Азербејџану и од стране наших савременика;очувани уметнички метални предмети из 16. и 17. века и узорци оригиналне тканине, везење, народна ношња и теписи и накит из 18-20. века. Штавише, доступни су у музеју: колекција националног блага, примерци статуа, ликовне и графичке уметности и друге декоративно-примењене уметности западне Европе (Француска, Немачка, Аустрија, Италија, Грчка, Фландрија, Данска, Шпанија) и Истока (Иран, Турска, Јапан, Кина, Индија, Египат, Блиски исток).
Уз тепихе, овде су изложене и друге врсте декоративне и примењене уметности Азербејџана, као што су различите технике везења, уметничке металне израде, уметничке тканине, резбарење дрвета, израда накита итд. Вез златним нитима типа "гулабатин" широко је распрострањен у Азербејџану. Шемаха, Шуша и Баку су традиционално били центри ове врсте уметности. Црвени и зелени баршун били су основа за везење златним и сребрним нитима. Шешири и такозвани "аракчини" били су украшени розетама и медаљонима направљеним од стилизованих латица и звезда. "Архалиг" и "кулаја" такође су били извезени златним нитима. У музеју су изложени предмети различитог облика, величине и намене извезени златним нитима, укључујући "аракчине", марамице, ципеле, скице за чешљеве и козметику, боје за обрве и трепавице, скице за сатове, кутије за оловке и многе друге ствари.
Изложбе У седам соба прве зграде представљена је европска уметност, а руска уметност у десет. Европска уметност обухвата дела италијанских (Гверчино, Леандро Басано, Франческо Солимена, Лоренцо Бартолини), француских (Жил Дупре,Гаспар Диге, Паскал Дагнан-Буверет, Жан-Џозеф Бенџамин-Констан), холанских/фламанских (Франс Халс, Михел Јанц ван Миервелт, Адријан Браувер, Адријан ван Остаде, Јустус Сустерманс, Питер Клас, Јохан Хајнрих Рос, Фридрих Август фон Каулбах) и пољских (Јан Стика) сликара.
У другој згради изграђеној 1885. изложена је источњачка уметност, посебно заступљене персијска, турска, Кинеска уметносткинеска и јапанска уметност. Руску уметност нарочито обухватају слике Карла Брјулова, Алексеја Венетијанова, Василија Верешчагина, Исака Левитана, Владимира Маковског, Валентина Серова, Владимира Боровиковског, Василија Тропинина, Константина Коровина и Ивана Шишкина. Ту су такође и рестаурираних узорака руске авангарде.
Међу азербејџанским уметницима заступљени су и сликари Мир Мохсун Наваб, Бехруз Кенгерли, Тахир Салахов, Азим Азимзаде, Салам Саламзаде, Видади Нариманбеков, Михаил Абдулајев, Тогрул Нариманбеков и скулптор Омар Елдаров. Дела Сатара Бахлулзадеа испуњавају целу једну собу.
У музеју се такође налазе штафелаји и минјатуре књига од 17. до 19. века, лакиране минијатуре од 18. до 19. века и колекција кашика за шербет, направљене од дуда.
Прва дела су добијена из Санкт Петербурга, Москве и приватних колекција. Предмети из музеја су касније лзлагани у Канади (1966), на Куби (1967), у Сирији (1968), Француској (1969), бившој Чехословачкој и Алжиру (1970), Ираку (1971) итд.
Архитектура Мирна хоризонтална подела зграде хармонизована је са вертикалама клупске куће и Садихове резиденталне зграде. Николај фон дер Ноне у погледу црвених линија слободних улица није био повезан са осталим зградама. Волуметријско решење примењено је у згради да би се истакла њена локација и поглед на море. Класични елементи и пластика на позадини рустификације истичу архитектонски стил зграде.
Ова врста грађевина обично се израђивала на централним улицама великих градова. Галерија је такође била јединствена по изгледу и била је приметна међу осталим зградама. Ова зграда сматра се једним од првих покушаја имплементације трема на главној фасади. Све ово разликује зграду у односу на друге и даје волумен по ободу зграде.
Колекција античке и средњовековне уметности Азербејџана Збирка обухвата уметничка дела из античког и средњег века, укључујући фигуре птица из Мане, женске фигуре из 3-1. века пре нове ере, разно античко посуђе из различитих делова Азербејџана која су пронађена током ископавања, надгробни споменик у облику коња и итд.
Колекција тепиха У музеју се налазе стари теписи из Генџе, Карабаха, Казаха, Кубе итд.
Радно време Музеј је отворен од 10 до 18 часова. Понедељак је нерадни дан.
Адреса Народни музеј уметности Азербејџана је смештен у Нијазијевој улици 11-13, Баку.
Види још Списак музеја у Бакуу Списак музеја у Азербејџану
Референце
Спољашње везе
Званични веб-сајт
Категорија:Музеји у Бакуу Категорија:Музеји уметности Категорија:Азербејџанска ликовна уметност