Птелеа

Опис врсте Жбун или мање дрво округласте круне, висине до 8 m.

Листови са дршком, сложени, трочлани, спирално распоређени, ароматични. Лиске су јајасте или елиптичне, дуге 6–10 cm, са лица тамнозелене и сјајне, а са наличја су матзелене и голе. Посуте тачкастим уљаним жлездицама. Корен са дебелим меснатим жилама.

Четворочлани, актиноморфни цветови у усправним, терминалним гроњама, непријатног мириса, на кратким бочним изданцима, ситни, зелено-бели; једнополни, мушки са четири прашника са длакавим, у дну проширеним, филаментима; женски са синкарпним (2-3 карпеле) тучком кратког стубића и окриљеним двооким (ређе трооким) плодником, са по два семена заметка у сваком окцу. Цвета од априла до јуна. Опрашивање је ентомофилно.

Плод је двосемена крилата орашица, округласта, стиснута, зеленозлатно жута, а по дозревању сива, пречника до 2,5 cm; у скупинама по двадесетак. Крила су кожаста са мрежастом нерватуром и окружују плод са свих страна. Дозрева почетком јесени, понекад остаје и преко зиме на гранама. Расејава се ветром. Семе тамносмеђе до црно, сјајно, 6–8 mm, капљичастог облика. Садржи мало ендосперма, ембрион лопатастог типа, клијање епигеичноBean. W. (1981): Trees and Shrubs Hardy in Great Britain. Vol 1 - 4 and Supplement. MurrayЈовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. БеоградВукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, БеоградМихаило Грбић (уредник) (2010): Инвазивне биљке у биотопима Београда. Студија у оквиру пројекта 21024 технолошког развоја: Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних биљака у биотопима БеоградаHuxley. A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд.

Ареал Природно распрострањење: Исток Северне Америке – Квебек и Њујорк до Флориде, западно до Тексаса и Канзаса. У оквиру свог природног ареала јавља се на стаништима ниске нутритивне вредности. Опсег интродукције: Врста је унета у Европу као орнаментална и аклиматизована је у Аустрији, Белгији, Мађарској, Литванији, Пољској и Словачкој. Код нас слабо распрострањена..

Биоеколошке карактеристике Врста толерише широк дијапазон светлосних услова. Може се успешно гајити у полусенци али исто тако и на сеновитим али и отвореним просторима. Дубоку засену не подноси. Толерише различите земљишне услове: глиновита, иловаста земљишта, песковита, слабо алкална, кисела, добро дренирана. Добро подноси сушу, доста отпорна на ниске температуре. Често се јавља на стаништима која су под утицајем неког поремећаја, а уочава се и по ободу шума..

Значај Сади се као украсна, посебно за живе ограде. Употребљава се у медицинске сврхе као лековита биљка. Плод је јестив, са горком аромом. Староседеоци Америке употребљавали су га као зачин. Додаје се хмељу као арома за пиво, и хлебу уместо квасца. У Србији нема инвазивне карактеристике те се не препоручују мере сузбијања нити успостављање мониторинга ове врсте као потенцијално неинвазивнеAmbrose, J. D. 2002. Update COSEWIC status report on the comman hoptree Ptelea trifoliata in Canada. Committee on the Status of Endangered Wildlife in Canada. Ottawa. 1-14 pp.Edward F. Gilman and Dennis G. Watson 1994. Ptelea trifoliate Common Hoptree. Fact Sheet ST-530. FRAPENA. Forest Service..

Размножавање Размножава се семеном. Вегетативна репродукција у природи није забележена. У расаднику унутарврсни украсни таксони, као Ptelea trifoliata ‘Aurea’, могу да се размноже ваздушним положницама (успех око 50%)Wyman, D. (1954): The Arnold Arboretum Garden Book. Toronto, New York, London, а постоји и запис из 1868. о размножавању коренским резницамаWobst (1868): Vermehrung der Pflanzen durch Wurzelstecklige. Gardenflora 17: 292-6.

Референце

Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура

Птелеа

Źródło i licencja