Замкови гнева () је роман који је написао Алесандро Барико () 1991. године. То је његов први роман који му је донео европска признања. О делу
Замкови гнева је прва Барикова књига. Одмах по објављивању романа је привукао пажњу књижевне јавности. Радња романа се дешава у деветнаестом веку, у имагинарном и маштовитом граду Квинипаку. Прича је конструисана као филмска монтажа. Ликови су у својим сновима, својим причама са својим вишеструким талентима. Господин Рејл одлази често на своја тајанствена путовања о којима нико ништа не зна, па чак ни његова супруга Џун. По повратку са једног путовања, купује локомотиву коју назива Елизабета. Паркира је недалеко од куће и има снове да изгради железничку пругу праву као стрела дужине 200 -{km}-. Од целе дужине пруге имао је довољно новца за 200 -{m}- железничких шина на којима је постављена Елизабета да чека боља времена. Финансирање железничке пруге се остварује захваљујући стакларама господина Рејла и талентима проналазача, његовог бриљантног радника и пријатеља, остарелог Андерсона, чије ће се здравље на крају ипак погоршати и он ће да умре.
Једног дана, човек, генијални архитекта, заслепљени сањар, подложан епилепсији, представља се и тражи решење великог проблема: жели да изгради палату од гвожђа и стакла за Светску изложбу у Лондону. Назвао ју је Кристална палата.
Новац ће да тече, а онда ће се богатство окренути, извор ће пресушити. Железничка линија ће бити покренута, али никада неће бити завршена због недостатка финансијских средстава.
Ликови Ово је роман богате имагинације, необичнох ликова и судбина. Ликови у ери технолошког напретка теже да остваре своје снове и у дело спроведу необичне и иноваторске замисли које припадају будућности, али могу и у датом тренутку да се досегну. Господин Ден Рејл Госпођа Џун Рејл Ектор Оро, архитекта, генијалан и у исто време несхваћен Морми, син господина Рејла Андерсон, брилијантни проналазач за стакло, пријатељ Дена Рејла Удовица Абег која у ствари није била удовица Пекиш, истраживач звука, надарени музичар који у својој глави чује невероватне концерте, укрштања нове музике. Он је створио инструмент заснован на људском гласу: сваки становник Квинипака има ноту и само ону коју пева у тачном тренутку када се то захтева. Господин Пекиш такође води локални дувачки оркестар. Пент, дечак кога је пронашла удовица Абег, кад је имао два дана умотаног у црну мушку јакну на вратима цркве у Квинипаку. Рекла му је да ће бити спреман да оде из овог града када му јакна буде таман. Пекиш је за њега постао нека усвојитеља јер је стално био у његовом друштву. Награде Замкови гнева су донели Барику европску славу и престижну награду Медисис у Француској. Добитник је и награде Кампиело (), књижевне награде основане 1962. године у регији Венето за дела италијанске фикције. Референце
Спољашње везе Open Library
Категорија:Италијански романи Категорија:Романи 1991.