Историја ископавања угља сеже хиљадама година. Значајно је добила током индустријске револуције у 19. и 20. веку, када се првенствено користила за покретање парних машина, грејања зграда и производње електричне енергије. Ископавање угља и данас представља важну економску активност. У поређењу са дрвеним горивом, угаљ даје већу количину енергије по маси и често се може добити у областима где је дрво тешко доступно. Иако се у прошлости користио као гориво за домаћинства, угаљ се данас највише користи у индустрији, посебно у производњи топионица и легура, као и за производњу електричне енергије . Ископавање угља у великим количинама развијено је током индустријске револуције, а угаљ је представљао главни извор примарне енергије за индустрију и транспорт у индустријским областима од 18. века до 1950-их. Угаљ је и даље важан извор енергије због ниских трошкова и обиља у односу на друга горива, посебно за производњу електричне енергије. Угаљ се данас такође ископава у великим размерама методом отворених јама где год да слојеви угља утичу на површину или су релативно плитки. Британија је развила главне технике подземног ископавања угља од краја 18. века па надаље, а даљи напредак је био вођен технолошким напретком 19. и почетка 20. века. Међутим, нафта и гас су се све више користили као алтернативе од 1860-их па надаље.
До краја 20. века, угаљ је у великој мери замењен у домаћој, па и индустријској и транспортној употреби нафтом, природним гасом или електричном енергијом произведеном од нафте, гаса, нуклеарне енергије или обновљивих извора енергије. До 2010. године, угљен је произвео преко четвртине светске енергије, а до 2050. године очекује се да ће произвести око трећине.
Од 1890. године, експлоатација угља такође је била политичко и друштвено питање. Раднички и синдикални покрети рудника угља постали су снажни у многим земљама у 20. веку а рудари су често били вође левичарских или социјалистичких покрета (као што су Велика Британија, Немачка, Пољска, Јапан, Чиле, Канада и САД) Од 1970. године питања заштите животне средине постају све важнија, укључујући здравље рудара, уништавање пејзажа рудницима и уклањањем врхова, загађење ваздуха и допринос изгарања угља глобалном загревању .
Рана историја мини| Рушевине хипокауста испод пода римске виле. Део испод екедре је покривен. Рана експлоатација угља била је ситног обима, угаљ је лежао или на површини, или врло близу. Типичне методе за вађење укључују рударство и јаме за звонце. Као и минобацачке мине, коришћено је минирање рудника. То је изгледало у облику јаме за звоно, вађење споља из централне осовине, или техника која се назива соба и стуб у којој су „собе“ угља извађене са стубовима остављеним да подрже кровове. Међутим, обе ове технике су иза себе оставиле знатну количину употребљивог угља.
Археолошки докази у Кини указују на површинско копање угља и употребу у домаћинству након отприлике 3490. године п. н. е.
Најраније литературе за употребу угља у обради метала налазе се у геолошком трактату о камењу (круг 16) грчког научника Теофраста (око 371–287. П.н.е).
Међу материјалима који су ископани јер су корисни, они познати под називом угљен су направљени од земље, и када се једном запале, сагоревају попут дрвеног угља. Пронађени су у Лигурији ... и у Елису док се планинским путем приближава Олимпија; а користе их они који раде на металима.
Најраније познату употребу угља у Америци имали су Азтеци који су користили угаљ за гориво и млаз (врста лигнита ) за украсе.
У римској Британији, Римљани су експлоатисали сва велика поља угља (осим оних Северног и Јужног Стафордсхира ) до краја другог века. Иако је већина његове употребе била локална, жива трговина развијала се обалама Северног мора снабдевајући угљем Јоркшир и Лондон . То се проширило и на континенталну Рајну, где се битуменски угаљ већ користио за топљење руде гвожђа. Кориштен је у хипокаустима за загревање јавних купатила, купатила у војним утврдама и вилама богатих појединаца. Ископавањем су откривене залихе угља у многим утврдама дуж Хадријановог зида, као и остаци топионице у тврђавама као што је Лонговициум у близини.
Након што су Римљани напустили Британију, 410. године после нове ере, мало је записа о коришћењу угља у земљи до краја 12. века. Оно што се заиста догађа је у Англосаксонској хроници за 852. годину када се помиње најамнина која укључује 12 терета угља.Giles, J. A. (trans) The Anglo-Saxon Chronicle, London, G Bell & Sons 1914. "At this time Ceolred, abbat of Medeshamstede and the monks let to Wulfred the land of Sempringham... and each year [he] should deliver into the minster sixty loads of wood, and twelve of coal and six of faggots, and two tuns full of pure ale, and two beasts fit for slaughter, and six hundred loaves, and ten measures of Welsh ale, and each year a horse, and thirty shillings, and one day's entertainment." У 1183. години ковач је добиојао земљу за свој рад, а од њега се тражило да „подигне властити угаљ“ Убрзо након потписивања Магна Царте, 1215. године, угаљ је почео да се тргује у областима Шкотске и североисточној Енглеској, где су слојеви карбона били изложени на морској обали и тако постали познати као "морски угаљ". Ова роба, међутим, није била погодна за употребу у врстама домаћих огњишта која су се тада користила, а углавном су је користили занатлије за сагоревање креча, обраду метала и топљење метала. Већ 1228. године, морски угаљ са североистока одвожен је у Лондон. Током 13. века, трговина угљем је расла широм Британије, а крајем века већина угљених поља у Енглеској, Шкотској и Велсу радила је у малом обиму. Како је употреба угља међу занатлијама постала све раширенија, постало је јасно да дим од угља делује штетно по здравље, а све веће загађење у Лондону доводи до великих немира и узнемирености. Као резултат тога, 1306. године објављено је краљевско проглашење којим је забрањено лондонским артификантима забрањивало употребу морског угља у својим пећима и наређивало им да се врате традиционалним горивима од дрвета и угља. Током прве половине 14. века угаљ је почео да се користи за грејање у домаћинству у подручјима која производе угаљ у Британији, јер су побољшана дизајна домаћих огњишта. Едвард III је био први краљ који се заинтересовао за трговину угљем на североистоку, издајући бројне дописе којима је регулисао трговину и дозволио извоз угља у Кале . Потражња за угљем непрестано је расла у Британији током 15. века, али он се и даље углавном користио у рударским окрузима, у приморским градовима или се извози у континенталну Европу. Међутим, средином 16. века залихе дрва у Британији су почеле да пропадају и употреба угља као домаћег горива брзо се проширила.
1575. године, господин Џорџ Брус од Карнок-а (George Bruce of Carnock) из Калрос-а, у Шкотској, отворио је први рудник угља за вађење угља из „јаме рова“ под морем на Ферт ов Форт-у . Конструисао је вештачко острво за утовар у које је потонуо оси од 40 стопа, која се спајала на још два шахта за дренажу и побољшану вентилацију. Технологија је била далеко испред било које методе ископавања угља у касном средњовековном периоду и сматрана је једним од индустријских чуда тог доба.
Током 17. века остварен је велики напредак у рударским техникама, као што је примена пробног досадног проналажења одговарајућих лежишта и ланчаних пумпи, погоњених воденим точковима, за дренажу водовода .
Северноамеричка лежишта угља први су открили француски истраживачи и трговци крзном уз обале Гранд Лејк-а (Grand Lake) у централном граду Њу Брансвик (New Brunswick) у Канади 1600-их. Изложени су угљени шавови где су реке утекле у језеро и ископане руком преко површине и из тунела укопаних у шав. Око 1631. Французи су поставили своју трговину крзном на ушћу реке Свети Јован за своју главну пошту у Акадији и започели изградњу нове утврде. Главна резиденција у тврђави била је дизајнирана са два камина широка 11 стопа која су била снабдевена дрвом и угљем из горње реке. Већ 1643. Французи су слали угаљ и друге залихе у британску колонију у Бостону.Coal Association of Canada, Coal Kit, Coal Evolution module, Digging up the Past Historic Sites and Monuments Board of Canada (monument in Minto, NB for earliest export of coal) http://www.pc.gc.ca/apps/dfhd/page_nhs_eng.aspx?id=1012John Winthrop, The Journal of John Winthrop 1630 – 1649, Harvard University / Massachusetts Historical Society, 1996, page 474 (Massachusetts Bay Colony Governor's description of their August 1643 receipt of a ship load of coal from 20 leagues up the Saint John River)M.A. MacDonald, Fortune & La Tour, The Civil War in Acadia, Toronto, 1983 / Halifax, 2000, Chapter 8 (description of the 1640 use of "coal from up river" in the main residence of the French fort at the mouth of the Saint John River)
Индустријска револуција Индустријска револуција, која је у Британији започела у 18. веку, а касније се проширила на континенталну Европу, Северну Америку и Јапан, темељила се на доступности угља за покретање парних мотора . Међународна трговина експоненцијално се проширила када су за железнице и парни бродови током викторијанске ере изграђене парне машине са угаљем . Угаљ је био јефтинији и много ефикаснији од дрвног горива у већини парних мотора. Како централна и северна Енглеска садржи обиље угља, у тим областима су били постављени многи рудници, као и поље угља Јужног Велса и Шкотска . Технике малог обима нису биле погодне за све већу потражњу, док се екстракција померала од површинске екстракције до копања дубоких осовина како је напредовала индустријска револуција.Flinn and Stoker (1984)
Како су парови путовали у иностранство из индустријализованих земаља Европе, њихова потреба за угљем послужила је као покретач за ископавање угља на различитим локацијама широм света. Пример за то је ископавање угља у Зона Сенчро Сур (Zona Centro Sur), Чиле, која је започела као одговор на долазак паробродских бродова у Талкавано (Talcahuano).
Почетак 20. века мини|Рудари угља у Хазлетон ПА, САД, 1905 мини|Рудник угља у Ајови, 1936. Светска производња угља око 1905. Земља Година Кратки тонови Европа 1905 236,128,936 (кол) 121,298,167 (лигнајт) 52,498,507 35,869,497 Белџм 21,775,280 (кол) 12,585,263 (лигнајт) 22,692,076 Хангри (кол) 1904 1,031,501 Хангри (лигнајт) 5,447,283 1905 3,202,911 1904 19,318,000 Недерлендс 466,997 Босниа (лигнајт) 540,237 Ромениа 110.000 Сбиа 1904 183,204 Итли (кол енд лигнајт) 1905 412,916 322,384 Грис (лигнајт) 1904 466,997 Асија Индиа 1905 8,417,739 Џпан 1905 11,542,000 Сумачра 1904 207,280 Африка Транзвал 1904 2.409.033 Нејтл 1905 1,129,407 Кејп Колони 1904 154,272 Норт енд Саут Имерика Имерика 1905 350,821,000 Канада 1904 7,509,860 Мексикоу 700.000 При 1905 72,665 Острлејжа Њу Саут Вејлс 1905 6,632,138 Квинзланд 529,326 Викториа 153,135 Вестерн Аустрелија 127,364 Тазменија 51,993 Њу Зиланд 1,585,756
Велика Британија мини|Британска угљена поља у XIX веку.
Пре 1900. Иако се дубоко копање догодило већ 1500-их година (у североисточној Енглеској и дуж обале Ферт ов Форт) копање дубоких осовина у Великој Британији почело се интензивно развијати у касном 18. веку, са брзим проширењем током 19. и почетком 20. века када је индустрија дошла до врхунца. Положај налазишта угља помогао је да се постигне напредак у Ланкашир, Јоркшир- у и Јужном Велсу . Јоркширске јаме које су снабдевале Шефилд биле су дубоке само око 300 стопа. Нортамберланд и Дарам су били водећи произвођачи угља и били су места првих јама. У већем делу Британије угаљ је обрађиван из висећих мина или одбачен када је испливао на површину. Мале групе рудара са скраћеним радним временом користиле су лопате и примитивну опрему.
Шкотски рудари били су везани за своје „мајке“ актом 1606. „Анент Колиерс и Солтерс“ (Anent Coalyers and Salters). Акт о Колиерс и Солтерс (Шкотска) из 1775. године, признао је да је то „стање ропства“ и формално га укинуо; ово је ступило на снагу додатним законом 1799. године.