Убинас је активни стратовулкан у области Мокуегуа у јужном Перуу, око источно од града Арекуипа. Део централне вулканске зоне Анда, диже се на 5,672 метра надморске висине. Врх вулкана пресечен је калдером широком 1,4 километра и дубоком 150 метара, која сама садржи мањи кратер. Испод врха Убинас има облик купе који се усправља према горе са истакнутим зарезом на јужној страни. Благо спуштени доњи део вулкана је такође познат као Убинас I, а стрми горњи део као Убинас II; они представљају различите фазе у геолошкој историји вулкана.
Најактивнији вулкан у Перуу, Убинас има историју од малих до умерених експлозивних ерупција, као и неколико већих ерупција, као што је 1667, заједно са сталним расплињавањем и емисијом пепела. Активност вулкана почела је у Плеистоценској епохи и довела до пораста тренутне планине у две фазе. Међу недавним ерупцијама био је догађај 2006–2007, Који је створио стубове ерупције и довео до пада пепела у региону, што је резултирало здравственим проблемима и евакуацијама. Током најновије активности, од 2013. до 2017, у кратеру се формирао ток лаве, а даљњи падови пепела довели су до поновних евакуација околних места. Убинас надгледа перуанска геолошка служба ИНГЕММЕТ, која је објавила мапу опасности од вулкана за Убинас и редовне извештаје о вулканским активностима.
Име и митологија Историчар и географ Мариано Фелипе Паз Солдан повезује име Убинас на два термина на два различита језика. У аутохтоном језику Куецхуа, уина значи „напунити" или „напунити", а уина се преводи као „да расте" или „да расте". У Аимари, хупи значи „плакати" или „мрмљати"; хупина је генитив хупија. Локални становници су веровали да су Убинас преплавили демони и душе људи који су пали од Бога. Вулкан је такође познат као Увиллас или Увинас. Географија и структура Убинас лежи у округу Убинас у провинцији Генерал Санцхез Церро, регије Мокуегуа Перуа, источно од Арекуипе, у перуанској западној Кордилери.
Као и други перуански вулкани, Убинас припада централној вулканској зони Анда. Централна вулканска зона један је од четири вулканска појаса у Андима; остале су Северна вулканска зона, Јужна вулканска зона и Аустрална вулканска зона. Централна вулканска зона дуга је , а 69 њених вулкана било је активно у холоценској епохи.
Перуански вулкани укључују стратовулкане, који су обично активни мање од 500 000 година, дуговечне гроздове купова лаве, и моногенетска вулканска поља. Историјске ерупције забележене су на седам перуанских вулкана: Ел Мисти, Хуаинапутина, Сабанцаиа, Тицсани, Тутупаца, Убинас и Иуцамане. вулкани Ампато, Цасири, Цхацхани, Цоропуна и Сара Сара су успавани. мини|Убинас kалдера одозго, са кратером и зарезом на јужном ободу који се јасно виде
Достижући висину од , Убинас је коничан, скраћени стратовулкан са горњим нагибима који досежу углове до 45 степени, и пажљивије се нагињу доњим бокови. Нежније спуштени доњи део вулкана је такође познат као Убинас I, а стрми горњи део као Убинас II. Јужни бок пресечен је уочљивим зарезом, који вероватно није отвор за ерупцију и можда је формиран одводњавањем и клизиштима. Због временских прилика, горњи сектор вулкана има изтрошен изглед. Глацијалне долине као што су долине Убинас и Пара, као и циркуси и моране до и у подножју вулкана, указују на то да су се ледењаци развијали на Убинасу током последњег глацијални максимум. Све друге вулканске чешље у региону показују јаку ерозу од глацијације.
Вулкан се уздиже са кружне површине на маргини високе висоравни. Вулкански пепео и неки токови лаве прекривају терен северно и источно од Убинаса. Четири куполе лаве извиру око вулкана и могу бити повезане са њим. Долине Убина и Пара граниче са вулканом у његовом југоисточном сектору; разлика у висини између дна долине Убинаса и висоравни је око . Укупна запремина планине процењује се на око . Врх вулкана је елиптична калдера широка 1,4 километра и дубока 150 метара, настала колапсом врха и експлозивним ерупцијама. Зидови калдера изграђени су од токова лаве који носе трагове хидротермалне измене; Под калдере прекривен је протоком лаве и пирокластичним остацима од експлозивних ерупција. Садржи један или два конуса пепела с кратером у облику троугла у ширини 400 метара и дубине 300 метара, а зидови су ломљени и хидротермално измењени. Геофизичка истраживања показала су присуство још веће закопане калдере у Убинасу.мини|Убинас (напред) и Ел Мисти (позадина)Рушевина лавине на југоисточном боку досегла је удаљеност од од вулкана и оставила ожиљак колапса који исушује река Волцанмаио. Овај колапс се догодио рано у историји вулкана и уклонио је обим од око стене са планине и испод подрума. Даљњи колапси дешавали су се током историје вулкана и у холоценску епоху, укључујући један колапс од који је оставио мочварно лежиште на јужном боку. Нагибни терен на којем је изграђен Убинас предиспонира планину клизиштима усмереним на југ; будући колапси у том правцу су могући, с јако преломљеним јужним бочним дијелом калдера, који су посебно у опасности.
Хидрологија и људска географија 1970-их ефемерно језеро кратера појавило се у кратеру након влажних сезона; још једно језеро настало 2016. године након што је дно кратера прекривено непрекидним ерупцијама непрепусним материјалом. Кисели извори јављају се у кратеру, а њихова вода може кородирати силицијум након неколико сати излагања. Језеро Писцоцоцха налази се на западном подножју вулкана, а током децембра - априла прими отопљену воду са својих обронака, док река Пара и река Сацуаиа теку поред источних и јужних падина. Остале реке на обронцима Убинаса су Куебрада Инфиернилло на југоистоку, Волцанмаио Ривер на јужном и Куебрада Постцоне на југозападном боку. Река Сацуаиа постаје река Убинас и након ушћа у Пара завршава у реци Тамбо која се на крају улива у Тихи океан; Долина реке Убинас је густо насељена.
Убинас се налази у националном резервату Салинас и Агуада Бланца у Перуу, који је основан 1979. Град Убинас и села Куерапи, Тонохаиа, Убинас и Висцацхани леже југоисточно, јужно, југоисточно и северозападно од вулкана, а друга села у околини укључују Анасцапу, Есцацха, Хуарина, Хуатахуа, Сацуаиа, Сан Мигуел и Тонохаиа. Укупно око 5.000 људи живи унутар од вулкана, док је Куерапи удаљен само од Убинаса и самим тим најближим градом. Пољопривреда и сточарство најважније су економске активности у овим градовима, а пољопривреда превладава на нижим висинама. Акумулације и рудни пројекти постоје иу ширем региону. Асфалтирани путеви воде дуж северног и југо-југозападног подножја Убинаса, који спаја градове у близини вулкана са Арекуипом и омогућава приступ вулкану преко његовог западног бока.
Геологија мини|Мапа плоче Назца и суседних регионалних блокова Јужне Америке На западној обали Јужне Америке плоча Назца подвлачи се испод Јужноамеричке плоче брзином од 7–9 центиметара годишње (2,8–3,5 годишње) у перујско-чиленском рову. Овај процес субдукције одговоран је за настанак Анда и планоте Алтиплано-Пуна у току последњих 25 милиона година, као и за вулканизам и земљотресе. Магма ерупција вулкана формирана је делимичним топљењем плашта након што су течности порекле на спуштеној плочи измениле плашт; магме се често подвргавају фракцијској кристализацији и апсорбују материјал из крута.
Јужни Перу је био захваћен вулканском активношћу још од ордовицијског и пермско-јурског периода, а вулканизам везан за субдукцију постао је важан од Креде па надаље. Почев од 91 милион година, у јужном Перуу било је активно неколико вулканских лукова: од лука Токуепала 91 - ц. Пре 45 милиона година над градом Андахуаилас-Анта. Пре 45–30 милиона година, Хуаилиллас пре 24–10 милиона година, два Барросова лука пре 10–1 милиона година, до последњег лука у последњих милион година. Пребацивање између вулканских лукова праћено је сменама североистока или југозапада према зони главне вулканске активности. Поред тога, у региону је било мало олакшања пре око 45 милиона година када је започео велики успон.
Локално подешавање Убинас, Тицсани и Хуаинапутина формирају групу вулкана који се протежу у правцу север-југ северно од ланца вулкана који чине остатак централне вулканске зоне. Ови вулкани су еруптирали стене са сличним геохемијским особинама и налазе се око гребена који је заузимао Рио Тамбо; граничне грешке овог гребена су места вулканских отвора и вероватно су деловале као магме. Чини се да магме које су еруптирала сва три вулкана потичу из заједничке коморе магме на дубини од 20–35 километара (12–22 ми), а сеизмичка активност локализована по ивицама коморе. Поред овог дубоког резервоара, Убинас такође има плитку магму комору на дубини од 4–7 километара (2,5–4,3 миље). Подземна магматска веза између Убинаса и Хуаинапутине постулирао је већ Антонио Вазкуез де Еспиноса након ерупције другог вулкана 1600, што је била највећа историјска ерупција у Андама и имала је огроман утицај, укључујући проузроковање хладна лета на северној хемисфери. мини|Облаци пепела избијали су из Убинаса 2006. годинеПодрум Убинаса састоји се од вулканских и седиментних стена. Седиментне стене укључују Јурски Чоколат Формацију, Сокосанијеве формације и Иура групу. Најстарије вулканске стене Маталачког вулкана датирају у касну креду и обрезују се источно и југоисточно од Убинаса, далеко од вулкана. Већина вулкана у близини Убинас су млађа, група еоцена до олигоцена Таказа и ограничена миоценско-плиоценска група Барросо, која директно лежи у планини Убинас. Чак и старије стене из подрума укључују палеопротерозојске плутоне и седиментну Иура групу из доба јуре до креде. Депресија, чија је граница пресечена ожиљцима од клизишта, урезала се у подрум југоисточно од Убинаса и садржи долину Убинаса. Раседи пресечени преко вулкана и стварају нестабилна подручја, посебно у њеном јужном сектору, и ННВ-ССЕ трендови геолошких линија утицали су на стабилност и хидротермални систем Убинаса.
Састав Андезит и дацит су доминантне компоненте вулкана, мада његове стене имају композиције у распону од базалтног андезита до риолита. Вулканске стене формирају калцијум-алкални пакет богата калијумом. Асимилација материјала из земље и фракциона кристализација укључени су у генезу овог магматског комплета.
Састав лаве се мењао током времена, дацити су били заступљени углавном током фазе Убинас II, док су у фази I већином добили андезите. Постоји тренд да новији вулкански догађаји производе више разноликих стена од раних ерупција вероватно због промене режима снабдевања магмом; након 25.000–14.700 година понуда магме повећала се и постала нередовнија. Иначе, стопа испоруке магме у Убинасу износи око 0,18–0,13 кубних километара по миленијуму (0,043–0,031 цу ми / ка), са просечном стопом од 0,15 кубних километара по миленијуму (0,036 цу ми / ка).
Еруптивна историја Убинас се почео развијати у средњој и касној плеистоценској епохи. Најстарији вулкани пре Убинаса искачу северно и јужно од вулкана и укључују вулкане Пархуане Гранде и Пархуане Цхицо директно на север. Вулканска активност започела је након промене регионалне тектонике, која је можда покренула формирање комора магме. Вулкан се развио у две фазе, Убинас I и Убинас II: Убинас I представљен је токовима лаве у подножју вулкана и крхотинама и наслагима игнимбрита на југу и југоистоку Убинаса, и формира 600-метарски висок (2.000 фт) штит. Касније је на њеној јужној страни пресекла лавина одломка која се вероватно догодила пре више од 376.000 година. Последња активност Убинаса I створила је више од четири јединице пирокластичних токова, укупне запремине око и вероватно старе калдера пре 261 000 ± 10 000 година.
Убинас II је стрмији и уздиже се изнад оклопа Убинаса I. Састоји се углавном од токова лаве дебљине 20–40 метара, али и неколико купола лаве са пратећим токовима блокаде и пепела, који су се формирали између 261.000 ± 10.000 и 142.000 ± 30.000 година. Недостатак новијих вулканских издатака сугерише раздобље мировања које је трајало до прије 25 000-1400 година током којих се на вулкану одвијала ледењака.