Историја Колумбије укључује насеља и друштво староседелачких народа, пре свега конфедерацију Муисца, цивилизацију Куимбаиа и поглаварства Таироне ; Шпанци су стигли 1499. године и започели период анексије и колонизације, од којих је најистакнутији био освајање Муиске ; стварајући Вицекраљевство Нове Гранаде, са престоницом у Боготи. Независност од Шпаније освојена је 1819. године, али до 1830. године федерација " Велика Колумбија " је распуштена. Оно што је сада Колумбија и Панама постало је Република Нова Гранада. Нова нација експериментисала је са федерализмом као Гранадинска конфедерација (1858), а потом и Сједињене Државе Колумбија (1863), пре него што је Република Колумбија коначно проглашена 1886. године. Панама се одвојила 1903. године. Од 1960-их, земља је патила од асиметричног оружаног сукоба ниског интензитета, који је ескалирао у деведесетима, али се затим смањио од 2005. године. Заоставштина историје Колумбије довела је до тога да је једна од на етнички и језички најразноликијих земаља света створила богато културно наслеђе; док је разнолика географија и импозантни пејзаж земље резултирали развојем врло јаких регионалних идентитета.
Предколумбијски период
Од пре око 12.000 година, друштва ловаца-сакупљача постојала су у близини данашње Боготе (у Ел Абри и Текендами), и трговала су једни с другима и са културама које су живеле у долини реке Магдалене. Због свог положаја, данашња територија Колумбије била је коридор раних миграција људи из Мезоамерике и Кариба до Анда и басена Амазона. Најстарији археолошки налази су са археолошког налазишта Пубенза и археолошког налазишта Ел Тотумо у долини Магдалене југозападно од Боготе. Ова налазишта потичу из палеоиндијанског периода (18.000–8.000. п. н. е.). На археолошком налазишту Пуерто Хормига и другим налазиштима пронађени су трагови из архајског периода у Јужној Америци (~8000–2000. п. н. е.). Остаци указују да је такође било раних насеобина у регионима Ел Абра, Тибито и Текендама у Кундинамарци. Најстарија грнчарија откривена у Америци, пронађена на археолошком налазишту Сан Хасинто, датира из 5000–4000 година пре нове ере. Аутохтони људи су населили територију која је сада Колумбија до 10.500 година пре нове ере. Номадска племена ловаца-сакупљача на локалитетима Ел Абра и Текендама у близини данашње Боготе трговала су једни са другима и са другим културама из долине реке Магдалене.
Серанија Ла Линдоса, планински регион у департману Гвавијаре, познат је по великом налазишту праисторијске камене уметности које се протеже скоро осам миља. Локалитет, у близини реке Гвајаберо, откривен је 2019. године, али јавности није био познат до 2020. Постоје десетине хиљада слика животиња и људи направљене до 12.500 пре садањости. Слике сада изумрлих животиња из леденог доба, попут мастодонта, помогле су да се одреди период. Остале приказане животиње из леденог доба укључују палеоламу, џиновске лењивце и коње из леденог доба. Ова локација је остала неоткривена због сукоба између владе и Фарка. Ов удаљена локација је два сата вожње од Сан Хосе дел Гвавијаре, након чега следи четири сата хода. Локалитет је открио тим са Националног универзитета Колумбије, Универзитета Антиокија и Универзитета у Ексетеру у оквиру пројекта који финансира Европски истраживачки савет као део оквирних програма Хоризонт 2020 за истраживање и технолошки развој. Локација је представљена у епизоди 2 серије Канала 4, Мистерија џунгле: Изгубљена краљевства Амазона, 12. децембра 2020. године.
Између 5000. и 1000. п. н. е., племена ловаца-сакупљача преобразила су се у аграрна друштва; основана су фиксна насеља, а појавила се и грнчарија. Почевши од 1. миленијума пре нове ере, групе Америндијана, укључујући Муиске, Кимбаје, Тајроне, Калиме, Зену, Тијерадентре, Сан Агустин, Толиме и Урабе, постале су веште у пољопривреди, рударству и обради метала; а неки су развили политички систем касиказга са пирамидалном структуром моћи на чијем су челу били касике. Муиске су насељавале углавном подручје данашњег департмана Бојака и високу висораван Кундинамарка (Алтиплано Кундибојасенс) где су формирале Конфедерацију Муиска. Муиске су имали један од најразвијенијих политичких система у Јужној Америци, који су надмашили само Инке.Ocampo López, 2007, p. 27 Они су узгајали су кукуруз, кромпир, киноју и памук, и трговали златом, смарагдима, ћебадима, керамичким рукотворинама, коком и посебно сољу са суседним народима. Тајрони су насељавали северну Колумбију у изолованом планинском ланцу Анда Сијера Невада де Санта Марта.Broadbent, Sylvia 1965: Los Chibchas: organización socio-política. Série Latinoamericana 5. Bogotá: Facultad de Sociología, Universidad Nacional de Colombia Кимбаји су насељавали регионе долине реке Каука између западног и централног ланца. Инке су прошириле своје царство на југозападни део земље.
Види још Колумбија
Референце
Литература
.
Echavarría, Juan José, María Angélica Arbeláez, and Alejandro Gaviria. "Recent economic history of Colombia." in Institutional Reforms: The Case of Colombia (2005): 33-72. Echeverry, Juan Carlos, et al. "Oil in Colombia: history, regulation and macroeconomic impact." Documento CEDE 2008-10 (2008). online . . Fisher, J.R. Allan J. Kuethe, and Anthony McFarlane. Reform and Insurrection in Bourbon New Granada and Peru. Baton Rouge: Louisiana State University Press 1990.
Kuethe, Allan J. Military Reform and Society in New Granada, 1773–1808. Gainesville: University of Florida Press 1978. LeGrand, Catherine. Frontier Expansion and Peasant Protest in Colombia, 1850–1936. Albuquerque: University of New Mexico Press 1986. .
. . Phelan, John Leddy. The People and the King: The Comunero Revolt in Colombia, 1781. Madison: University of Wisconsin Press 1978.
Roldán, Mary. Blood and Fire: La Violencia in Antioquia, Colombia 1946–1953. Durham: Duke University Press 2002. Safford, Frank. Colombia: Fragmented Land, Divided Society. New York: Oxford University Press 2002. Sharp, William Frederick. Slavery on the Spanish Frontier: The Colombia Chocó, 1680–1810. Norman: University of Oklahoma Press 1976. . Twinam, Ann. Miners, Merchants, and Farmers in Colonial Colombia. Austin: University of Texas Press 1983. West, Robert C. Colonial Placer Mining in Colombia. Baton Rouge: Louisiana State University Press 1952. Arciniegas, Germán. Los comuneros. Caracas: Bibliotecta Ayacucho 1992. Colmenares, Germán. Historia económica y social de Colombia, 1537–1719. Cali 1973. González, Margarita. El resguardo en el Nuevo Reino de Granada. 3rd edition. Bogotá: El Ancora 1992.
Спољашње везе
-{U.S. State Department Background Note: Colombia}-