Аустралијски Алпи ( или -{Alps}-) су јужни део Велике разводне планине (), планинског ланаца уз саму обалу Пацифичког океана. Алпи се простиру преко аустралијске престоничке територије, Новог Јужног Велса и Викторије, три од шест аустралијских држава. Поред ових држава, Алпи укључују и шеснаест националних паркова и резервата. Планина мења име по држави кроз коју пролази, тако да је у Новом Јужном Велсу „Снежна планина” () док је у Викторији брдо „Бриндабела” (). Планина је данас препознатљива по присуству снега током јануара, са једним од најбољих скијалишта у региону.
Географија Аустралијска престоничка територија thumb|left|Планинско уточиште. Аустралијска престоничка територија () је аутономна област Аустралије у оквиру које се налази главни град Канбера. У овом делу пролази алпински ланац којег становништво назива брдо Бриндабела. На локалном језику име се преводи „два пацова-кенгура“. Међутим, постоји објашњење да назив потиче од Бринди Бринди (или Бренди Беар), локалног израза који значи „вода која тече преко стена“.
Ланац чини значајан хоризонт западно од града Канбера, главног града Аустралије. Национални парк Бриндабела налази се северозападно од границе између Новог Јужног Велса и аустралијске престонице и граничи се са националним парком Намадги. Парк се простире на површини од 213,6 km².
Брдо Бриндабела, на северу, поседује гранитна брда који су у ствари дубинске магматске стене, из групе киселих магматских стена које имају грануларану и фанеритну текстуру. Ту се, такође, налази и највиша тачка аустралијске престоничке територије, планина Бимбери (1912 м). Вегетација се протеже од зељастих равница, алпских ливада па до шуме еукалиптуса. Фауна је такође разнолика: источни сиви кенгури, валабији, вомбати, свраке, папагаји, вране.
thumb|center|Поглед на град Канбера.|448x448п
Нови Јужни Велс thumb|upright=1.2|Национални парк Кошћушко Снежне планине су највиши планински ланац на аустралијском континенту са највишом тачком, планином Кошћушко, са врхом од 2.228 m надморске висине. Планина се налази јужно од града Канбера, у Јужном Новом Велсу и део су аустралијских Алпа. Ту се, такође, налази национални парк Кошћушко који је један од најзначајнијих националних паркова у Аустралији. Простире са на површини од 670.000 хектара. Подручје је заштићено 1944. године и званично је класификовано као део националног парка 1967. године. Ту се налазе четири скијалишта Новог Јужног Велса.
Врх Товнсенд је други највиши врх Аустралије (2.209 метара). Смештен је 3,68 km северно од планине Кошћушко. Планина Јагунгал (2.061 метара) је изоловани врх, северно од националног парка Кошћушко. Налази се усред простране равнице, видљив је издалека и његов врх пружа величанствен поглед на целу регију, али је његов успон јако тежак.
Кроз Снежне планине теку главни речни токови југоистока Аустралије. Извор реке „Снежна река” () извире на овој планини на надморској висини од 2.200 метара. Река Марумбиџи () извире такође на овој планини. Ток реке је усмерен према западу, кроз територију савезне државе Нови Јужни Велс и слива се у ушћу реке Мари, која пролази кроз главни град Аустралије — Канберу. Река, такође, има неколико притока од којих су најзначајнији Молонгло, Лаклан и Аберкромби. Током 1970-их година у горњем току реке изграђене су хидроцентрале.
Највише регије планина имају алпску климу, која је карактеристична по дугим и оштрим, хладним зимама са доста снега и кратким и свежим летима. Ова клима је ретка у Аустралији. Најнижа температура, 29. јуна 1994, забележена је -23 °C. Планина је покривена алпским шумама. нарочито еукалиптусом. У пустињском делу планине Акација је предоминантна. Највиши град се налази овде, у питању је град Камбора са 60 становника. Град је на највишој надморској висини у целој Аустралији. Камбора је израђена 1954. године користећи монтажне куће, као део плана коришћења земљишта Снежних планина. Налази се у границама националног парка Кошћушко, на путу између Киандре и Какобана, друге хидроелектране у региону. Киандра је на 1.400 м надморске висине, напуштени је град из доба златне грознице и родно место скијања у Аустралији.
Викторија 242x242px|десно|безоквира Викторија је једна од шест аустралијских држава. Налази се у југоисточном делу и најмања је од свих осталих копнених држава али је веома урбанизована и најгушће насељена. Главни и највећи град Викторије је Мелбурн. Има преко 5 милиона становника, а око 70% живи у главном граду. Највиши врх је на планини Богонг и износи 1.986 m. Први успон направио је 1854. године ботаничар, барон Сир Фердинанд вон Муелер. Назив за врх је абориџинског порекла и значи „дебели момак“.
На њега се може попети без посебне опреме, а на располагању је неколико стаза. Најкраћи пут је преко степеништа који је дугачак 8. километара, није сувише тежак и потребно је четири сата хода. С друге стране, потребно је знати да је врх стално захваћен маглом и да су температуре ниске тако да је потребно имати барем неопходну опрему против хладноће и специјалне наочаре.
У овом региону се, такође, гаји лептир Богонг чију су гусеницу некада конзумирали староседеоци ове планине.
Овај регион је један од највећих подручја у Аустралији покривених снегом током зиме. Регија је позната по алпском скијању и скијашком трчању у зимским месецима. Стаза која се назива „стаза за шетњу”, користи се за скијашко трчање зими и планинарење лети. Подножје планине прекривено је густим шумама Еукалиптуса.
Феатхероп () је други највиши врх Викторије. Уздиже се на 1.922 метра надморске висине. Назив је добио по снегу који је присутан на врху током јануара и који изгледа као перје.
thumb|center|Поглед са врха Хотам|447x447п
Клима мини|Врх планине Кошћишко На Аустралијским Алпима подручје је влажно и кишовито. Зима је хладна, док су лета свежа. Температуре су ниске и у зимским данима, док снег се може наћи на надморској висини од 1 500. метара. Због ових климатских услова, планина је позната по ски спорту, као и прелепим ски стазама.
Клима, биљке и животиње заједно стварају биом. Екваторијални биоми су врући и влажни (тропски), док у нижим надморским висинама, хладни и умерени. Клима биома ће одредити које ће биљке тамо расти и које ће животиње насељавати то подручје. Планинска клима дели иста годишња доба која могу бити влажна и сува. Ултра-љубичасто зрачење се такође може приметити на већим надморским висинама због ређе атмосфере. Планинари се морају добро заштитити, а животиње крити у хладовини. Током јаких ветрова, температура ваздуха пада због тога што ветар одузима заробљену топлоту.
Киша је такође већа у планинским пределима од околних низија. То је због орографских падавина. Доминантни обрасци ветра присиљавају ваздух да се пење и прелази преко планине. Како се ваздух подиже, он се хлади и влага у ваздуху се кондензује и пада у облику кише.
Клима Аустралије се много пута мењала. Пре шест милиона година прашуме су покривале већи део Аустралије, укључујући и Алпе. Пре три милиона година доминирали су хладнији услови са повећаним падавинама. Простране хладне равнице без дрвећа замениле су вегетацију прашуме тако да су алпске биљке и животиње почеле да колонизују то подручје. У последња два милиона година подручје је неколико пута било покривено ледом. У леденим периодима, биљке и животиње које нису могле да поднесу хладноћу имигрирале су на осталим деловима територије. Последње ледено доба завршило се пре само 10.000 година.
Пораст температура широм света због ефекта стаклене баште имаће значајан утицај на Аустралијске Алпе. Глобална просечна температура порасла је за приближно 0,6 °C у последњих 100 година и предвиђа се да ће и даље расти. Просечно глобално загревање од 0,7 до 2,5 °C предвиђа се до 2050. године, а 1,4 до 5,8 °C до 2100. године.
Историја thumb|left|upright=0.8|Сакупљање стоке на планини Кошћушко пре стварања националног парка. Регион је био настањен Абориџинима, домородачког народа Аустралије који сматрају увредљивим термин Абориџини. Европљани су по први пут посетили планину 1835. године. Павел Едмунд Стрелецки је организовао експедицију 1839. Едмунд се попео на највиши врх аустралијског континента и именовао га планином Кошћушко, одавши почаст Тадеушу Кошћушку, једном од националних хероја Пољске који се борио у америчком рату за независност као пуковник на страни Вашингтона. Амерички рат, који је такође познат и као амерички револуционарни рат, је био рат између Краљевине Велике Британије и тринаест „Уједињених колонија“ (Њу Хемпшир, Масачусетс, Роуд Ајланд, Конектикат, Њујорк, Њу Џерзи, Пенсилванија, Делавер, Мериленд, Вирџинија, Северна Каролина, Јужна Каролина и Џорџија). Рат је представљао врхунац политике америчке револуције током које су колонисти хтели да збаце британску власт. Битком код Лексингтона (18. априла 1775) отпочео је рат за стицање независности. Током рата, 4. јула 1776. донета је декларација независности и проглашена самосталност од британске круне. За заслуге у том рату Тадеуш је добио чин генерала.
Пре европске колонизације, регион планине Бриндабела населили су Абориџини Нгунавал, Валгалу и Дјимантан. Прва колонизација је била 1830. године, а затим су дошли досељеници који су могли купити прво земљиште. Злато је откривено 1860. године, али експлоатација је започела тек 1880. године. Компанија за рударство злата „Бриндабела” основана је 1887. Рударство се наставило све до 1910. године. Подручје је сада пољопривредно. Аустралијски писац Милес Франклин одрастао је у региону и написао аутобиографско дело „Детињство у Бриндабели”, где бележи своје детињство у тој долини.
У 19. веку заједница копача злата створила је рударски град Киандра. Скијање је започело у Киандри 1861. године, а касније у региону Кошћушко. Како је туризам у Викторији почео 1880-их, подручје око спектакуларне клисуре проглашено је националним парком 1898. године. Кућица „врх Буфало” саграђена је 1910, убрзо након изградње првог пута који води до ове висоравни. За следеће генерације, парк је постао омиљена дестинација за одмор, за скијање и клизање. На том месту су постављени први ски лифтови у Аустралији.
Када је 5. децембра 1906. године у Снежним планинама основан национални парк Кошћушко, парк је први пут добио име национални парк Снежне Планине али је преименован 1967. године. Пре него што је постао национални парк, подручје је било посвећено сточарству. Човек са снежне реке (), једна од најпознатијих песама у Аустралији, коју је написао један од њених најпознатијих песника, Бањо Патерсона.
thumb|Прво скијање у Аустралији. Шема снежних планина, () била је грађевина модерног света која је спроведена између 1949. и 1974. године. Укључивала је скретање водотока ради производње електричне енергије и наводњавања. Становништво суседних градова је учествовало у изградњи брана.
Алпски национални парк у Викторији, смештен североисточно од Мелбурна, ограђује велики део Великих разводних планина који је данас скијашко подручје. Парк је подложен учесталим пожарима. Велики пожари од децембра 2006. до јануара 2007. уништили су више од 10.000 km² шуме.
Необично за аустралијски национални парк, одређен број грла стоке сме да пасе у парку током летњих месеци. У мају 2005. године, држава Викторија објавила је да планира забранити ову праксу, али је савезна влада поништила њену одлуку.
Екологија мини|Птица Миро Аустралијски Алпи су важни за очување, рекреацију и сливу воде, с тим што се већина њихових источних падина вештачки преусмеравају у реку Мураји и њену притоку Мурумбидге захваљујући пројекту високоградње под називом „Снежне планине”. Заштићени су великим националним парковима, посебно националним парком Кошћушко у Новом Јужном Велсу и Алпском националним парком у Викторији. Овим парковима управљају аустралијска влада и агеница за националне паркове.
Аустралијски Алпи, такође, садрже једина скијалишта на копну Аустралије. Заједно са градом Карамура у Новом Јужном Велсу, практично су једина стална насеља на том подручју. Неколико градова средње величине могу се наћи у долинама испод подножја.