десно|мини|250x250пиксел|Чланови Института на заседању у Кракову 2005. године.
Институт за међународно право (), је академско удружење које се бави проучавањем и развојем међународног права, а његови чланови су водећи међународно признати правни стручњаци. Институт за међународно право је добитник Нобелове награде за мир 1904. године.
Сврха Института Сврха института је да промовише развој међународног права у складу са правном свешћу цивилизованог света, настојећи да кодификује међународно право на принципима који су у складу са потребама савременог друштва. Институт се, у складу са својим надлежностима, бави правним прописима у мирно доба, али и применом закона у рату. Такође, Институт се бави проучавањем потешкоћа у тумачењу или примени закона и, ако је потребно, даје своје мишљење у нејасним и спорним случајевима.
Историја Института Институт за међународно право основан је 8. септембра 1873. у лучком граду Генту у Белгији . Једанаест познатих међународних правника одлучило је да створи институцију која ће бити независна од било каквог владиног утицаја и која ће моћи да допринесе развоју међународног права и делује на такав начин да се овај закон примењује у пракси. Институт се начелно састаје сваке две године, а између његових седница Стручни одбор проучава теме одабране на претходној седници. О раду Комисије расправља се на седницама и по потреби се доносе резолуције које имају нормативни карактер. Ове резолуције се достављају владиним институцијама, међународним организацијама и научној заједници. На овај начин Институт истиче lex lata (шта је закон) да би промовисао његову примену, али Институт понекад доноси и de lege ferenda решења (какав би закон требало да буде) да би допринео развоју међународног права .
Оснивачи су били: Pasquale Stanislao Mancini (из Рима), Председник; Emile de Laveleye (Лијеж); Tobias Michael Carel Asser (Амстердам); James Lorimer (Единбург); Wladimir Besobrassof (Санкт Петербург); Gustave Moynier (Женева); Jean Gaspar Bluntschli (Хајделберг); Augusto Pierantoni (Напуљ); Carlos Calvo (Буенос Ајрес); Gustave Rolin-Jaequemyns (Гент); David Dudley Field (Њујорк)
Нобелова награда
Нобелову награда за мир коју је Институт добио 1904. годинеNobelova nagrada za mir 1904. за рад у арбитражи између држава, односно миран начин решавања спорова, свакако је велико признање.
Седиште Института Члан 11 Статутом предвиђа да седиште Института буде у сталном месту становања генералног секретара Института, тако да је до сада његово седиште било: у Генту (три пута), у Бриселу (четири пута), у Лозани, Лувену (два пута), Хагу, Женева (два пута), Париз, и тренутно се налази (од 2003. године ) у градићу Грез-Доицеау у Белгији .
Референце
Спољашње везе Интернет страница Института за међународно право , на енглеском и француском језику
Категорија:Међународно право Категорија:Међународне организације Категорија:Нобеловци за мир