Стеван Дивјаковић (Нови Сад, 25. јул 1953) српски је композитор савремене класичне музике.
Биографија Дипломирао је 1979. године и магистрирао 1995. године на Академији уметности у Новом Саду – одсек композиција у класи професора Рудолфа Бручија. Стеван је радио као професор и директор музичке школе „Исидор Бајић”,Музичка школа „Исидор Бајић” управник Српског народног позоришта Српско народно позориште у Новом Саду, као и професор и директор на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.
Својим уметничким ауторитетом Дивјаковић 1987. године обнавља фестивал „ Новосадске музичке свечаности“ у организацији Музичке омладине Новог Сада. Он је био уметнички руководилац фестивала НОМУС, Војвођанске филхармоније и пијанистичког такмичења „Дунав“, члан савета и председник жирија Натпевавање „Мокрањчеви дани“ поводом 150 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца.
Жанровски богат опус, сведочи о аутору заинтересованим за различите правце музике друге половине 20. века. Дивјаковићев опус обухвата опера, два балета, дела за хор, оркестар, вокално-инструменталну музику, камерну музику, солистичку и музику за драмске представе. Његове композиције изводе се у готово свим земљама Европе.
Награде и признања
Добитник је великог броја награда и признања:
Награда „Петар Коњовић” за животно дело за музичко стваралаштво од националног значаја 2019. Прва награда на конкурсу Европске Радиодифузне Уније (ЕБУ), за композицију „Свечана увертира“ за симфонијски оркестар, 1984. Октобарска награда града Новог Сада 1989. Повеља града Новог Сада, 1986. СИЗ Културе Војводине 1989. додељује награду Стевану Дивјаковићу композитору, за дела „Свечана увертира“ и „Алтум силентиум“ Награда „Јован Поповић“, као друштвено признање за стваралаштво и рад од посебног значаја за неговање традиција народноослободилачког рата и социјалистичке револиције народа и народности Војводине у области музичког стваралаштва 1987. СИЗ Културе града Новог Сада додељује захвалницу Стевану Дивјаковићу 1988. за подстицај музичког стваралаштва Универзитет у Новом Саду 2012. Поводом 50-то годишњице АКУД „Соња Маринковић додељује златну значку Стевану Дивјаковићу за изразит уметнички допринос.
Најзначајнија дела
„Косовска елегија“ за клавир, виолину, флауту и сопран „Први гудачки квартет“ Други гудачки квартет „Lamento per Salvador Allende“ „Sinfonietta Dramatica“ за оркестар хармоника и удараљке „Увертира“ за оркестар хармоника и удараљке „Аltum silentium“ ( Дубока тишина ) за хор, гудачки оркестар, соло сопран, бас, клавир и удараљк „Свечана увертира“ за симфонијски оркестар „Симфонијска поема Феникс“ за симфонијски оркестар „Владимир и Косара“ - опера у три чина „Предсмртна љубавна песма “ – балет (либрето Симон Грабовац) „ Аltum silentium “ – балет (либрето Марк Богарт) „ Бановић Страхиња “ - балет (либрето Перо Зубац) „ Владимир и Косара“ – опера у два чина (либрето приредио Стеван Дивјаковић користећи либрето „ Владимир и Косара“ Петра Прерадовића, и трагедију „Владислав“Јована Стерије Поповића)
Музика за драмске представе: Мурлин Мурло Н. Кољаде, Ревизор Н. В. Гогоља, Поп Ћира и поп Спира С. Сремца Лаки комад Н. Ромчевића, Мера за меру В. Шекспира Ожалошћена породица Б. Нушића, Грета, страница 89 Л. Хибнера, Мрешћење шарана А. Поповића
Референце
Литература
Еберст, Антон ( 1994 ). Музички бревијар Новог Сада, 1994. Крајачић, Гордана ( 2018 ). Музички одјеци. Крајачић, Гордана ( 2019 ). Музичке светлости позорнице (опере). Попов, др Душан ( 1996 ). Енциклопедија Новог Сада (свеска 7). Проданов, проф. др Ира ( 2014 ). Албум АЛУМНИ Академије уметности Нови Сад. Радујков - Раде, Светозар ( 2000 ). Споменица музичке школе Исидор Бајић. Радујков - Раде, Светозар ( 2010 ). Нови Сад град музике. Савић, Сенка ( 2018 ). Ерика Маријаш (уметност балета). Српско народно позориште Нови Сад БАЛЕТ ( 2004 ). Првих педесет година Зајцев, Милица ( 2019 ). Тако је почело да се не заборави.
Категорија:Рођени 1953. Категорија:Музичари из Новог Сада Категорија:Српски композитори Категорија:Студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду Категорија:Носиоци националне пензије Републике Србије