Венијамин (световно Војислав Павићевић; Горња Црнишава, код Трстеника, 1. јануар 1836 — Манастир Љубостиња, 15. септембар 1909) био је архимандрит Српске православне цркве и старешина Манастира Љубостиње.

Биографија Архимандрит Венијамин (Павићевић) рођен 1. јануара 1836. године у Горњој Црнишави код Трстеника. Замонашио се почетком 1852. године, а исте године епископ жички Никифор Максимовић га је рукоположио за јерођакона, јеромонах је постао 1855. године.

Завршио је Богословију Светог Саве у Београду 1866. године, а затим је на острву Халки у тамошњој Богословији провео 4 године. Пошто се 1871. године разболео, вратио се у Србију. У II одељењу београдске Богословије био је 4 године катихета, а затим је постављен 1875. године за старешину Манастира Љубостиње.

Протосинђел је постао 1877, а 1880. године је у Саборној цркви у Београду произведен за архимандрита. Постављен је 1891. године за почасног члана Великог духовног суда и ту остао више година.

У јесен 1878. године братство Манастира Љубостиње су чинили протосинђел Венијамин и јеромонаси Вићентије, Теофило, Авакум и Мелентије, а у јесен 1881. године чинили су архимандрит Венијамин и јеромонаси Вићентије, Михаило и Митрофан.

Године 1877. био је саговорник Феликс Каница коме је приповедао о реновирању опустошеног манастира (1816). Он је сачувао сећање о два предузимљива калуђера, о попу Нићифору и Арсенију Стефановићу, који је обновио запуштени манастир, поставио иконостас, као и Јанићију Мачужићу, игуману наклоњеном уметности, који је обавио темељну рестаурацију звоника и цркве, изградио штале, воденице, механе, цркву покрио лимом и који је до 1850. запошљавао многе италијанске градитеље. Венијамин је „човек бескрајног мерака, образован, вичан пословима, који редовно чува интересе манастира.“ – пише Каниц.

Старешина манастира, архимандрит Венијамин, 1888. године је на молбу Михаила Валтровића уступио Народном музеју једну „од жуте меди кадионицу, која је судећи по облику њеном пореклом са запада, а прављена је најкасније у XIV веку“.

Указом Његовог величанства краља Александра Обреновића од 1893. до 1895. године архимандрит Венијамин је почасни члан Великог Духовног суда.

Одликован је Орден Светог Саве IV и III степена и Орденом Милоша Великог. Приликом крунисања руског цара (1896) добио је Орден Свете Ане II степена.

Упокојио се 15. септембара 1909. године и сахрањен је на монашком гробљу у Манастиру Љубостињи.

Види још

Епархија крушевачка Манастир Љубостиња

Референце

Спољашње везе архимандрит Венијамин (Павићевић)

Категорија:Рођени 1836. Категорија:Умрли 1909. Категорија:Свештенство из Трстеника Категорија:Игумани Српске православне цркве Категорија:Игумани Љубостиње Категорија:Архимандрити Српске православне цркве Категорија:Манастир Љубостиња Категорија:Носиоци Ордена Свете Ане