Бригада Азов ( ), такође позната и као Пук Азов ( ) или Одред Азов ( ), раније позната као Батаљон Азов ( ), је десничарска, екстремистичка и неонацистичка јединица легализована у оквиру Националне гарде Украјине, са некадашњим седиштем у Маријупољу у приобалном региону Азовског мора, у Доњецкој области. У својим раним данима, Азов је био специјална полицијска чета Министарства унутрашњих послова, коју је водио Володимир Шпара, вођа Василковског, Кијевског, огранка Патриота Украјине и Десног сектора. Азов је првобитно формиран као добровољачка милиција 5. маја 2014. током Украјинске кризе
У јуну 2014, јединица (у рангу батаљона) први пут је учествовала у борбама и то приликом преузимања Маријупоља од проруских побуњеничких снага. Дана 12. новембра 2014, Азов је укључен у састав Националне гарде Украјине, државне жандармерије. Од тада, Азов прераста из батаљона у пук и сви чланови Азова постају војници који званично служе у Националној гарди Украјине.
Године 2014, пук је стекао озлоглашеност након што су се појавиле оптужбе о мучењу и ратним злочинима, као и неонацистичким симпатијама и коришћењу повезаних симбола од стране самог пука, као што се види на њиховом логотипу са Волфсангел, једним од оригиналних симбола које је користила 2. СС оклопна дивизија „Рајх” (-{Das Reich}-). Представници батаљона Азов кажу да је симбол скраћеница за слоган „-{Ідея Нації}-” (на украјинском „Национална идеја”) и поричу везу са нацизмом. Године 2014, портпарол пука је рекао да су око 10–20% јединице били неонацисти.
У 2018. одредба „Нацрту закона о издвајањима”, који је усвојио амерички Конгрес, блокирао је војну помоћ Азову на основу његове идеологије супериорности беле расе, међутим 2015. слична забрана помоћи тој групи је поништена од стране Конгреса. У почетку око 50% припадника јединице Азова било из Источне Украјине, док је остатак био из других делова Украјине. Због великих жртава временом се јединца попуњавала добровољцима из других држава, те припадници пука долазе из 22 земље и различитог су порекла.
Први командант јединице био је националиста екстремне деснице Андреј Билецки, који је предводио неонацистичку Социјал-националну скупштину и Патриота Украјине. Године 2016. чланови невладине организације „Грађански корпус Азов” и ветерани батаљона Азов створили су политичку партију Национални корпус.
Након отпочињања Руско-украјинског рата 2022. припадници Азова су се борили на првим линијама фронта. Нарочито су се истакли у одбрани Маријупоља, града на обали Азовског мора, где се и налазила њихова база. Након освајања Маријупоља од стране руске војске, њихова судбина је била неизвесна. С обзиром на велике губитке и заробљавања које су доживели. Међутим, јединица је времено попуњена новим борцима, масом добровољцима и страним плаћеницима, те је наставила учешће на најтежим деловима фронта, попут каснијих борби око Торецка и Покровска. Да би 2025. у оквиру Националне гарде Украјине, прерасла у 1.корпус Азов који чине 5 бригада, од којих су 3 интернационалне.
Историја мини|Билецки са добровољцима Азова.
Формирање и вођство Групу је од њеног настанка финансирао Игор Коломојски, кипарско-украјински пословни олигарх и милијардер. Први командант је био Андриј Билецки. Билецки је у почетку остао ван жиже јавности радећи на проширењу Азова до величине батаљона. У лето 2014. године он преузима команду над јединицом.У извештају од 16. јула 2014. снага батаљона Азов износи 300. Ранији извештај је навео да је 23. јуна скоро 600 добровољаца, укључујући жене, положило заклетву да ће се придружити батаљонима „Донбас“ и „Азов“. Батаљон је првобитно имао надимак „Људи у црном“ или „Црни корпус“, супротно руским тада „Малим зеленим људима“ због тога што су користили потпуно црне одеће и маске приликом напада на проруске контролне пунктове .
Билецки је већ у августу 2014. одликован војним одликовањем „Орден за храброст“ од стране новоизабраног украјинског председника Петра Порошенка и унапређен у потпуковника полиције Министарства унутрашњих послова.
У јесен 2014 (званично јануар 2015.) батаљон Азов је проширен из батаљона у пук и уврштен у Националну гарду Украјине.
На украјинским парламентарним изборима 26. октобра 2014, командант Билецки победио је у својој изборној јединици (као независни кандидат). Члан батаљона Олех Петренко, као члан Блока Петра Порошенка, бива такође убедљиво изабран за украјински парламент у својој изборној јединици. У то време, јединица је радила на деполитизацији: њено руководство је напустило и основало политичку партију Националног корпуса, која ради са удруженом активистичком организацијом, Азовским грађанским корпусом. Андриј Билецки је напустио јединицу тек у октобру 2016, с обзиром да украјински изабрани званичници не могу бити у војсци, нити у полицији. Припадници батаљона Азов учествовали су 14. октобра у маршу у Кујеву поводом обележавања 72. годишњице неонацистичке Украјинске побуњеничке армије (УПА) из Другог светског рата, у организацији Десног сектора.
Отприлике у то време јединица је почела је да добија повећане залихе тешког наоружања. Батаљон Азов је добијао средства од министра унутрашњих послова Украјине и других извора (за које се верује да су украјински олигарси). Дана 31. октобра 2014, заменик команданта батаљона Азов Вадим Тројан именован је за начелника полиције Кијевске области (мада ова полиција нема надлежност над самим градом Кијевом).
Легализација у Националној гарди Украјине мини|Андриј Билецки предводи јединице батаљона у патроли у близини Маријупоља у јулу 2014.Јединица је бројала 900 добровољаца од марта 2015. Од краја марта 2015, упркос другом споразуму о прекиду ватре (Мински протокол), Азов је наставио да се припрема за рат са побуњеницима Доњецке народне републике. Такође у марту 2015. министар унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков најавио је да ће пук Азов бити међу првим јединицама које ће трупе војске Сједињених Америчких Држава обучавати у својој мисији обуке за операцију Неустрашиви чувар. Америчка обука је међутим званично повучена 12. јуна 2015, пошто је Представнички дом америчког Конгреса усвојио амандман којим се блокира свака помоћ (укључујући оружје и обуку) батаљону Азов због његовог неонацистичког порекла. Након гласања, конгресмен Џон Коњерс се захвалио Дому:„Захвалан сам што је Представнички дом синоћ једногласно усвојио моје амандмане како би се осигурало да наша војска не обучава припаднике одбојног неонацистичког батаљона Азов, заједно са мојим мерама да опасне и лако продаване МАНПАД -ове држим ван ових нестабилних региона.”Међутим, амандман је касније уклоњен у новембру 2015. године, а The Nation је известио да је „Комитет за апропријације за кућну одбрану био под притиском Пентагона да уклони амандман Conyers-Yoho из текста закона”.
У августу 2015, украјинска влада је повукла све добровољачке батаљоне, укључујући и пук Азов, са линија фронта око Маријупоља, заменивши их редовним војним јединицама. Пук Азов је премештен у базу у Урзуфу, у бившу приморску вилу свргнутог председника Украјине Виктора Јануковича, око 40 километара југозападно од Маријупоља.
Почев од 2015. године, Азов је организовао летње кампове где деца и тинејџери пролазе борбену обуку помешану са предавањима о украјинском национализму.
Дана 27. априла 2016, 300 војника и лаких оклопних возила из пука додељено је Одеси да чува јавни ред након што је Михаил Сакашвили писао на друштвеним мрежама о налету проруских „титушки” напада на цивиле.
Азов је 20. новембра 2017. објавио саопштење за медије на својој веб страници у којем се наводи да се 16. новембра састао са страном делегацијом официра из Оружаних снага САД и Оружаних снага Канаде.
У октобру 2019. године, чланови Представничког дома америчког Конгреса из Демократске партије затражили су да се батаљон Азов и две друге екстремно десничарске групе класификују као стране терористичке организације од стране америчког Стејт департмента, наводећи недавне акте десничарског насиља као што је нпр. пуцњаве у џамији у Крајстчерчу раније те године. Захтев је подстакао протесте присталица Азова у Украјини.
У контексту оружаног сукоба у Украјини који је отпочео 2014. бригада „Азов” се у Руској Федерацији сматра терористичком организацијом.
Центар и обука пука Азов током рата у Донбасу (2014—2022) Након што је одлучила да претвори све добровољачке батаљоне — и батаљоне територијалне одбране повезане са оружаним снагама, и патролну полицију за специјалне задатке Министарства унутрашњих послова — у редовне јединице Оружаних снага Украјине и Националне гарде, украјинска влада је такође одлучила да распореди само добровољачке јединице на тадашњем фронту у Донбасу, обећавајући да регрути неће бити слати у борбу.мини|Војник батаљона Азов са тешким митраљезом.У Кијеву, у бившем индустријском комплексу „АТЕК“ основан је мобилизациони центар за пук Азов и објекат за обуку и селекцију добровољаца из целе Украјине. Процес скрининга и провере, прилично је сличан процедурама за мобилизацију војске. Регрути се након тога распоређују у борбене јединице, или у јединице за подршку и снабдевање, где обављају интензивну борбену обуку. Извиђачке и ЕОД јединице се сматрају елитом „Азова“ и попуњене су од најискуснијег особља (обично, бивше специјалне снаге украјинске армије или слично).
Од 2015. пук Азов је званично намењен специјалним операцијама, са борбеним задацима фокусираним на извиђање, контра-извиђање, уклањање ЕОД, заустављање и операције специјалног наоружања. Пук Азов добија своју структуру Штаб пука 1. батаљон командоса 2. батаљон командоса (у фази формирања) 5. тенковски батаљон Батерија пољске артиљерије Извиђачка чета Чета безбедности Инжењерска чета Чета за одржавање Логистичка чета Сигнални вод ЦБРН-одбрамбени вод 4. батаљон за обуку Испостава регименте у Кијеву Испостава регимнете у Маријупољу Испостава регименте у Бердјанск
Страни припадници мини|Шведски Азов волонтери Микаел Скилт и „Микола“. Према The Daily Telegraph-у, екстремистичка политика Азовског батаљона и професионалне енглеске странице на друштвеним мрежама, привукле су стране борце, укључујући људе из Бразила, Италије, Уједињеног Краљевства, Француске, Сједињених Држава, Грчке, Скандинавије, Шпаније, Словачке, Чешке и Русије. Око 50 руских држављана су припадници пука Азов.
Око 20 Хрвата приступило је батаљону Азов у јануару 2015. године, старости од 20 до 45 година. Након што је хрватска министарка спољних послова Весна Пусић потврдила да у Украјини има хрватских добровољаца, руско Министарство спољних послова позвало је Хрватску да повуче своје држављане од оружаног сукоба. Пусић је одговорила да се Хрватска противи било каквом укључивању хрватских држављана у рат и навела да су они ишли на своју приватну иницијативу и да Хрватска ради на њиховом враћању кући. Министар унутрашњих послова Ранко Остојић рекао је да се хрватски добровољци боре на страни легитимне украјинске владе и да не чине никакав злочин према хрватском закону.
Крајем 2016. бразилски истражитељи су открили наводну заверу за регрутовање бразилских екстремно-десничарских активиста за батаљон Азов.
Према споразумима о прекиду ватре из Минска, страним борцима није дозвољено да служе у украјинској војсци. Упркос споразумима о прекиду ватре из Минска, пук је наставио да има стране борце, укључујући бившег припадника британске војске Криса Герета и 33-годишњег бившег војника грчке војске и француске Легије странаца познатог по "nom-de-guerre" од Грчке.
Напад Русије на Украјину 2022.