Горана Раичевић (Нови Сад, 29. мај 1964) српска је историчарка и теоретичарка књижевности, преводилац и универзитетски професор.

БиографијаБиографски подаци добијени су на молбу лично од Горане Раичевић.

Породица Рођена је као Горана Кркљуш у породици просветних радника. Отац Славко Кркљуш (Шајкаш, 29. фебруар 1928 – Нови Сад, 1. фебруар 1999) био је професор дидактике на Катедри за педагогију на Филозофском факултету у Новом Саду, а мајка Нада, рођена Пејак (Силбаш, 18. септембар 1930 – Нови Сад, 27. јун 2020) професор математике у Средњој машинској школи. Има сина Видака (Нови Сад, 27. септембар 1993).

Образовање У Новом Саду похађала је основну школу и прва два разреда средње (заједничке основе), а два разреда усмереног образовања (културолошки смер) у Карловачкој гимназији. Завршила је студије југословенске књижевности и српскохрватског језика на Филозофском факултету у Новом Саду 1987. године са просечном оценом 9,88. За семинарски рад из светске књижевности добила је Бранкову награду Матице српске. Исте године уписала је постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду (Наука о књижевности). Као постдипломац била је 1990. стипендиста Sasakawa фондације. Магистарски рад на тему „Критика заснована на читалачкој реакцији: концепција читања Стенлија Фиша“, под менторством Светозара Петровића одбранила је 1992. године пред комисијом у којој су, поред ментора, били Иво Тартаља и Љубиша Јеремић.

Каријера Као редактор на научном пројекту Српски биографски речник у Матици српској радила је од 1991. до 1. септембра 1999. Од тада је запослена на Филозофском факултету у Новом Саду – Катедрa за српску књижевност, у звању асистента – на предмету Српска књижевност 20. века. Докторску дисертацију „Природа и значај есејистике Милоша Црњанског“ (чланови комисије: ментор Мирослав Егерић, проф. др Славко Гордић и проф. др Миливој Ненин) одбранила је на Филозофском факултету у Новом Саду 4. децембра 2004. године. За доцента изабрана је 2005, за ванредног професора 2010, за редовног професора 2015. године.

Држи наставу на предметима Књижевност српске модерне, Књижевност српске авангарде, Поетика Милоша Црњанског, Поетика Ива Андрића, Нове књижевне теорије, О есеју. Учествовала је као истраживач на неколико републичких и покрајинских научних пројеката. Од 2011. до 2019. била је руководилац пројекта Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској књижевности који је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Друге стручне активности Од 2012. до 2015. године била је шеф Одсека за српску књижевност. Члан је Управног одбора Матице српске, Одбора за књижевност и језик Матице српске, Одбора Рукописног одељења Матице српске, Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског и члан Друштва књижевника Војводине. Уредник је Сабраних дела Александра Тишме које издаје Академска књига.

Научни рад У свом научном раду бави се у првом реду поетиком Милоша Црњанског и Ива Андрића, а у њеном научном опусу налазе се и радови о Вељку Петровићу, Лази Костићу, Бранку Радичевићу, Александру Тишми, Исидори Секулић, Милану Кашанину, Ђури Јакшићу, Душану Васиљеву, Сретену Марићу, Боривоју Маринковићу, Радомиру Константиновићу.

Књижевношћу се бави како са аспекта теорије тако и у историјском контексту. Епоху српске модерне тумачи у импресионистичком кључу. Авангарду као епоху проучава као исходиште поетика два најважнија српска писца у 20. столећу Милоша Црњанског и Ива Андрића. Пише о проблематици индивидуалистичког и колективистичког начела у српској књижевности. Аутор је више од сто научних радова и есеја.

Награде мини|Горана Раичевић, Агон и меланхолија. Живот и дело Милоша Црњанског (2021) Награда „Лаза Костић” Новосадског сајма књига, за књигу Агон и меланхолија, 2021. Награда „Николај Тимченко” Задужбине Николаја Тимченка у Лесковцу, за књигу Агон и меланхолија, 2021. Медаља за културу за очување културне баштине Културног центра Војводине „Милош Црњански”, 2021. Награда „Никола Милошевић” Радио Београда 2, за књигу Агон и меланхолија, 2022.

Дела

Ауторске књиге

Читање као креација, Савез педагошких друштава Војводине, Нови Сад 1997. COBISS.SR-ID - 123621127 Библиографија српских некролога, са Маријом Клеут и Милицом Бујас, Матица српска, Нови Сад 1998. COBISS.SR-ID - 128705543 Лаза Лазаревић: јунак наших дана, Савез педагошких друштава Војводине, Нови Сад 2002. COBISS.SR-ID - 180514311 Есеји Милоша Црњанског, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад 2005. COBISS.SR-ID - 207356167 Коментари „Дневника о Чарнојевићу“ Милоша Црњанског, Академска књига, Нови Сад 2010. COBISS.SR-ID - 249789447 Кротитељи судбине: О Црњанском и Андрићу, Алтера, Београд 2010. COBISS.SR-ID - 174269964 Други свет – Есеји о књижевности: историја, теорија, критика, Службени гласник, Београд 2010. COBISS.SR-ID - 176791052 Агон и меланхолија: живот и дело Милоша Црњанског, Академска књига, Нови Сад 2021. COBISS.SR-ID - 31570697

Преводи

Ерик А. Хавелок, Муза учи да пише, Светови, Нови Сад 1991. COBISS.SR-ID - 5887495 Нортроп Фрај, Анатомија критике: четири есеја, Orpheus, Нови Сад 2005. COBISS.SR-ID - 207225351 Џеј Мекинерни, Прича мог живота, Просвета, Београд 2007. COBISS.SR-ID - 143675660 Артур Лавџој, Велики ланац бића: проучавање историје једне идеје, Академска књига, Нови Сад 2014. COBISS.SR-ID - 286282503

Приређивачки рад

Лаза К. Лазаревић, Изабрана дела, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци 2003. COBISS.SR-ID - 183932935 Милош Црњански, Милош Црњански. 2, Издавачки центар Матице српске, Нови Сад 2011. COBISS.SR-ID - 264206855 Милош Црњански, Милош Црњански. 3, Издавачки центар Матице српске, Нови Сад 2012. COBISS.SR-ID - 269713927 Идеје, са Миливојем Ненином, Андрићев институт, Вишеград 2016. COBISS.SR-ID - 6182424 Александар Тишма, Дан одлагања, Академска књига, Нови Сад 2017. COBISS.SR-ID - 315635463

Референце

Спољашње везе Одсек за српску књижевност Горана Раичевић, „Епифанијско у књижевној рецепцији“, Летопис Матице српске, 493, 4. Разговор водила Радмила Гикић Петровић. Горана Раичевић, „Андрић очима Запада“, Стање ствари, 21. 5. 2020. Јелена Марићевић, „Стваралачки ритмови живота Милоша Црњанског“, Нови Полис. CRNJANSKI JE BIO NEPOTKUPLJIV: Profesorka Gorana Raičević, autorka monografije o velikom srpskom piscu... Клуб 2: Горана Раичевић Tribina „Dnevnik o Crnjanskom“, gost prof. dr Gorana Raičević, 24. 2. 2022.

Категорија:Рођени 1964. Категорија:Професори из Новог Сада Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски професори Категорија:Професори Универзитета у Новом Саду Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Категорија:Добитници Награде Лаза Костић Категорија:Студенти Универзитета у Новом Саду