Матеја Матевски (Истанбул, 13. март 1929 — Скопље, 6. јун 2018)био је македонски пјесник, књижевни и позоришни критичар, есејиста, преводилац. Дипломирао је на Филолошком факултету у Скопљу. Радио је у Македонској радио-телевизији као новинар, уредник културних и књижевних програма, затим као главни и одговорни уредник и директор Телевизије и генерални директор Радио телевизије Скопље. Матевски је био члан МАНУ и био је њен предсједник у периоду 2001—2004. Преминуо је у 89. години живота.Македонски писатели, Друштво на писатели на Македонија, Скопје, 2004, стр. 155
Биографија Матеја Матевски је рођен 13. марта 1929. године у Истанбулу, Турска, у мигрантској породици. Дјетињство је провео у Гостивару, одакле су му и родитељи. У Гостивару је завршио основну школу и два разреда школе, тада познате као „Грађанска школа“. Његово школовање је прекинуто током рата, али је по завршетку рата наставио школовање у гимназији у Тетову, а касније у гимназији у Скопљу.У Београд одлази 1949. године, гдје наставља школовање на Вишој новинарско-дипломатској школи (једна од претеча Факултета политичких наука). После паузе наставио је студије у Скопљу, гдје је дипломирао на Филозофском факултету на смијеру Македонски језик и југословенска књижевност. Након дипломирања радио је као професор у средњој школи, касније се запослио као новинар на Македонској радио-телевизији. Био је продуцент књижевног и културног програма, а касније је постао главни продуцент и директор Радио телевизије Скопље. Био је и предсједник комисије за културно остварење, уредник издавачке куће Кочо Рацин. Као гимназијалац (1951—1958) био је уредник часописа Млада књижевност, а потом вишегодишњи „Разгледи“. Био је професор Драмске историје на Факултету драмских умјетности у Скопљу.Македонски писатели, Друштво на писатели на Македонија, Скопје, 2004, стр. 155. Матеја Матевски је био члан многих књижевних друштава и разних књижевних удружења. Био је предсједник Удружења књижевника Македоније, предсједник Струшких дана поезије, Рацинских сусрета, Македонске књижевне фондације;члан Македонске академије наука и умјетности и потпредсједник МПЕН-а;члан Удружења књижевника Македоније од 1956. године;био је и шпански дописник у Сјеверној Америци. Био члан Председништва Социјалистичке Републике Македоније (од 1986)http://www.slvesnik.com.mk/Issues/A3BE741752F943469204887F05039392.pdf Матевски је преминуо у ноћи 6. јуна 2018. године у 89. години, у Скопљу.М., Н.. „[novamakedonija.com.mk/makedonija/почина-академик-матеја-матевски/ Почина академик Матеја Матевски]“.
Дјела Поезија Кише (1956) Поезија Еквиноција (1963). Поезија Ирисес(1976 ) Поезија Круг (1977). Поезија Липа(1980) Поезија Рађање трагедије (1985). Критика и есеј Од традиције до будућности (1987) Позоришна критика и есеј Драма и позориште 1987. Поезија Даљина (1990) Поезија Црна кула (1992) Поезија Завођење (1996) Критика и есеј Светлост речи Поезија Мртав човек (1999) 2000 поезија Унутрашњи пејзаж
Дјелатност Матеја Матевског Стихове је почео да пише у средњој школи. Прву пјесму објавио је 1959. у часопису Млада литература,а 1956. објавио је прву збирку пјесама. Неке од његових збирки пјесама су преведене на друге језике (Кише). Осим поезије, Матевски се бавио позоришном критиком и преводном књижевношћу. Преводи углавном са албанског, словеначког, српскохрватског, француског. Превео је књиге Прича о канализацији и маказама,Драготина Кетеа 1961; Наочаре тетке Бајаваје 1961. Еле Пероци; Деца Гернике од Хермана Кестен из 1962; Момина суза из 1962-1965 Прежихова Воранца; Ивана Минатија Бежање у облацима и птицама 1966 и У тамном дрвету 1970, Андре Френо. Присутан је у антологијама: Ивана В. Лалића и Јосипа Пупачића Врата времена;Послијератни југословенски песници (Загреб 1958), Зорана Мићија; Савремена југословенска поезија (на француском, Париз, 1959); Димитра Митрева Послератни македонски песници(Скопље, 1960); Танасија Младеновића, Новак Сими и Драго Шега Југословенска лирика (на пољ. Варшава, 1960); Александра Спасова, Милана Ђурчинова и Димитра Солева Савремена македонска поезија и проза (на српскохрватском, Београд, 1961); Ивана Ивањија Млада југословенска лирика (на њемачком, Франкфурт на Мајни, 1961-62);Димитар Митрев, Фран Петре, Владимир Попови и и Шиме Вутиетик Новија југословенска поезија (Загреб, 1962, 1966); група аутора Светске поезије (на француском, УНЕСЦО, Париз, 1963); Александра Спасова Савремена македонска поезија (на словеначком, Љубљана, 1963); Херберта ГочалкаСавремена југословенска лирика (на њемачком, Гитхерслов, 1964); Аурела Гаврилова и Радуа Флоре у Савремена југословенска поезија (на румунском, 1964);Јанка Лаврина Антологија савремене југословенске поезије(на енглеском, Лондон, 1964); Ђакома Скотија Антологија македонске поезије (на италијанском, Сијена, 1965); Карола Ах Јанкова Балкански писци. Збирка дела учесника првог сусрета балканских писаца (на бугарском, Софија, 1965); Кирила Злобеца, Славка Михалића и Александра Спасова Нова југословенска поезија (на италијанском, Парма,1966); Влатка Павлетија 100 дела из књижевности југословенских народа(на српскохрватском, Загреб, 1966);Ирене Венигове и Душана Карпатског Снимци песничких предела. Мали избор југословенских песника св. XX век (на чешком, Праг, 1966); Александра Спасова Савремена македонска поезија (на српскохрватском, Београд, 1967);Милана Ђурчинова Антологија македонске поезије (на српскохрватском, Београд, 1968);Никола Милечееви Антологија светске љубавне поезије (на српскохрватском, Загреб, 1968);Илхана Берка Светска поезија. Од давнина до данас (на турском, Истанбул, 1969); Золтана Чуке Рађање речи. Савремено Македонски песници (на мађарском, Будимпешта, 1969);Неџати Зекерија у Десет македонских песника (на турском, Истанбул, 1971) и Костас Асимапокулос у Савременим југословенским пјесницима. Мала антологија (на грчком, Атина, 1971).
Награде Награда Друштва књижевника Македоније за 1956. годину за збирку поезије Кише, Награда „Браћа Миладинов” на Струшким вечерима поезије 1963. године за збирку пјесама Еквиноција Највише национално признање 11. октобар за 1963. годину Награда Браћа Миладинов на Струшким вечерима поезије 1981. за збирку пјесама Липа Награда Удружења књижевника Македоније за 2001.годину Награда Кочо Рацин Награду Златни венац на Струшким вечерима поезије 2011. године Академик Матеја Матевски добио је међународну награду за поетски опус на Академији Мајкл Мадхусаден у Калкути, Индија. Награда, као и Академија, носи име индијског пјесника из 19. вијека који је писао на бенгалском и енглеском језику, а додељује се 28 година, за достигнућа у области књижевности, умјетности, науке и филантропије. Награда, диплома и златна медаља уручени су лауреату у Калкути. Академик Матевски је бивши добитник још једне индијске награде која му је додјељена поводом 40 година од смрти нобеловца Рабиндраната Тагореа. Академик Матеја Матевски једини је добитник највише награде за књижевност Премио медитеранска књижевност 2005. Награду сваке године додјељује Медитеранска академија са сједиштем у Напуљу – Италија, која својим активностима повезује медитеранске земље. Ово високо признање додјељује се појединцима и институцијама за посебне заслуге у политичком и друштвеном дјеловању и умјетничком и научном раду. Добитници награда у другим областима су: Премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган и министар спољних послова Шпаније Мигел Анфел Моратинос. "Премио Медитерранеан..." постхумно је додјељен и палестинском лидеру Јасеру Арафату и шпанском писцу Мануелу Васкезу Монталбану. У Напуљу је представљено и италијанско издање романа Време коза академика Луана Старова. Свечана додјела награда и промоција романа били су дио активности посвећених медитеранској култури и умјетности, које предузимају Гутенбергова галаксија и Културни центар и сајам у Напуљу.
Види још Македонска књижевност Списак македонских писаца
Референце
Литература
Стихозбирка “Рамноденица” Стихозбирка “Дождови”
Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 2018. Категорија:Македонски песници Категорија:Добитници награде Златни кључ Смедерева