Матија Ваљавец, (Средња Бела, Горењска, 17. фебруар 1831 — Загреб, 15. март 1897) био је српски књижевник, фолклориста и филолог, професор гимназије (Загреб) и библиотекар ЈАЗУ.
Биотграфија Основну школу је завршио у Крању, гимназију у Љубљани, а универзитет у Бечу. Студирао је класичну филологију и славистику. Од 1854. ради у гимназији у Вараждину, а од 1876. до одласка у пензију 1891. професор је загребачке гимназије. Од 1893. до смрти је библиотекар ЈАЗУ у Загребу.
У младости је писао пјесме, углавном легенде и епику у народном стилу. Године 1855. издаје збирку „Песми“. Његова лирика изражава љубав према природи и планинама. „Пастир“ (1860) је једна од најбољих словенских епских пјесама. Написао је и романтични еп у 3 пјевања „Зора ин Сонца“ (1867). Пише и лирске љубавне пјесме („Дробне песми“, 1870). Бавио се и преводима страних пјесама.
У Вараждину се бавио и научним радом. Скупља словенске и кајкавске народне умотворине („Народне приповјести“ 1858) и проучава дијалекте и граматику. Најглавнија су му дјела „Принос к нагласу у (ново)-словенском језику“, и „Главне точке о нагласу књижевне словенштине“.
Дописни је члан Српског ученог друштва од почетка 1884. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Референце
Литература
Словенски биографски лексикон, Љубљана, САЗУ. 13 (1982) 335–342 (V. Novak, J. Toporiščić) Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.1 (И. Графенауер). Љетопис Југославенске академије знаности и умјетности
Спољашње везе Краћа биографија на сајту САНУ
Категорија:Рођени 1831. Категорија:Умрли 1897. Категорија:Словеначки песници Категорија:Словеначки лингвисти Категорија:Академици ЈАЗУ Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Почасни чланови САНУ