Арбереши (Арбанаши; , ; уп. са старим српским називом за Албанце Арбанаси), такође познати као Албанци Италије или Итало-албанци, су албанска етнолингвистичка група у јужној Италији, углавном концентрисана у раштрканим селима у регионима Апулије, Базиликата, Калабрије, Кампаније, Молизеа и Сицилије. Они су потомци тоских избеглица које су побегле из Мореје између 14. и 18. века након османске инвазије на Европу.
Током средњег века, Арбереши су се населиле у Напуљској краљевини у неколико таласа миграција, након успостављања Краљевине Албаније, смрти националног хероја Ђурађа Кастриотија Скендербега и постепеног освајања Византијског царства од стране Османлија.
Њихову културу одређују главне карактеристике које се налазе у језику, католичкој религији византијског обреда, традиционалној ношњи, обичајима, уметности и гастрономији, који се и даље ревносно чувају, уз свест о припадности специфичној социолингвистичкој групи. Током векова, Арбереше су успеле да одрже и развију своје идентитете, захваљујући својој културној вредности коју су испољиле углавном две верске заједнице византијског обреда са седиштем у Калабрији, Колеџ Корсини 1732. године, затим Италијанско-албански колеџ Сант'Адриано Сан Бенедето Улано 1794. године, и Италијанско-албанска богословија у Палерму 1735. године, која је потом 1945. пребачена у Пјана дегли Албанези.
Данас, већина од педесет заједница Арбереша су присталице Италоалбанске цркве, источне католичке цркве. Припадају двема епархијама, Лунгро, за Арбереш континенталне Италије, Пиана дегли Албанеси, за Арбереш на Сицилији и манастир Гротаферата, чији монаси базилијани углавном потичу из албанских насеља Италије. Црква је најважнија организација за одржавање карактеристичног верског, етничког, језичког и традиционалног идентитета заједнице Арбереше.
Арбереши говоре арберешки језик, тоску албанску варијанту која укључује мешање кодова са регионалним романским језицима Италије. Оно је од посебног интереса за ученике савременог албанског језика јер задржава гласовне, морфосинтаксичке и речникске елементе језика који се говорио у предосманској Албанији. У Италији, албански језик (а не посебно арбереш) је заштићен законом број 482/99, који се односи на заштиту историјских језичких мањина.
Арбереше су расуте по јужној Италији и Сицилији, а у малом броју и у другим деловима Италије. Има их у великом броју у Северној и Јужној Америци, посебно у САД, Бразилу, Чилеу, Аргентини, Мексику, Венецуели, Уругвају и Канади, као и у Уједињеном Краљевству. Процењује се да има око 100.000 Итало-Албанаца (400.000 ако укључујући и оне изван Италије); они чине једну од најстаријих и највећих мањина у Италији. Бити Италијан и Арбереш су централни за идентитет итало-Албанаца.Essays on Politics and Society Author Hasan Jashari Publisher lulu.com, 2015 p. 64 Када говоре о њиховој „нацији“, Арбереш користи израз Арбериа, лабав географски термин за раштркана села у јужној Италији која користе арберешки језик. Поносни су на своју албанску етничку припадност, идентитет и културу, али се такође идентификују као италијански држављани, будући да у Италији живе стотинама година.
У светлу историјских догађаја, секуларни континуитет албанског присуства у Италији је изузетан. У 2017. години, са Републиком Албанијом, званична пријава за укључивање народа Арбереш поднета је УНЕСКО-у као живог људског и друштвеног нематеријалног наслеђа човечанства.Arbëreshët kërkojnë të anëtarësohen në UNESCO
Деоба мини|Региони Италије у којима живи албанска мањина Арберешка села садрже два или три имена, једно италијанско, као и једно или два домаћа имена Арбереш по којима мештани познају место. Заједнице Арбересхе подељене су на бројна етничка острва која одговарају различитим областима јужне Италије. Међутим, нека места су већ изгубила своје изворне карактеристике и језик, а друга су потпуно нестала. Данас Италија има 50 заједница арберешког порекла и културе, 41 општину и 9 села, распоређених у седам региона јужне Италије, чинећи популацију од око 100.000 људи. Нека острва културе опстају у метрополитанским областима Милана, Кјерија, Торина, Рима, Напуља, Барија, Козенце, Кротона и Палерма. У остатку света, након миграција из двадесетог века у земље као што су Канада, Чиле, Бразил, Аргентина, Уругвај и Сједињене Државе, постоје јаке заједнице које одржавају традицију Арбереша.
Потпуна листа заједница Арбереш у Италији је:
Абруцо Провинција Пескара Вила Бадеса (frazione of Rosciano): Badhesa Молизе Провинција Кампобасо Кампомарино : Këmarini Монтечилфоне : Munxhufuni Портоканоне : Portkanuni Урури : Rùri Кампанија Провинција Авелино Гречи : Katundi Апулија Провинција Фођа Казалвекио ди Пуља : Kazallveqi Кјеути : Qefti Провинција Таранто Сан Марцано ди Сан Ђузепе : Shën Marcani Базиликата Провинција Потенца Бариле : Barilli Ђинестра : Zhura Маскито : Mashqiti Рионеро ин Вултуре : A-Rionero Сан Козтантино Албанезе : Shën Kostandini Arbëresh Сан Паоло Албанезе : Shën Pali Arbëresh Калабрија Провинција Катанцаро Андали : Andalli Карафа ди Катанцаро : Garafa Маркедуза : Marçëdhuza Вена ди Маида (frazione of Maida): Vina Провинција Козенца Акваформоза : Firmoza Кантинела (frazione of Corigliano-Rossano): Kantinela Черцето (у општини Черцето): Qana Кастроређо : Kastërnexhi Цаваллериззо (фразионе оф Церзето): Кајверици Цивита : Цифти Еианина (фразионе оф Фрасцинето): Пурцилл Фалцонара Албанесе : Фуллкунара Фарнета (фразионе оф Цастрорегио): Фарнета Фирмо : Ферма Фрасцинето : Фраснита Лунгро : Унгра Маццхиа Албанесе (фразионе оф Сан Деметрио Цороне): Маки Малито Марри (фразионе оф Сан Бенедетто Улолано): Алимарри Монграссано : Мунграсана Платаци : Пллатени Сан Басиле : Схен Васили Сан Бенедетто Уллано : Схен Бенедхити Санта Цатерина Албанесе : Пицилиа Сан Цосмо Албанесе Стрихари Сан Деметрио Цороне : Схен Митри Сан Гиоргио Албанесе : Мбузати Сан Гиацомо ди Церзето (фразионе оф Церзето): Шен Јапку Сан Мартино ди Финита : Схен Мертири Санта Софиа д'Епиро : Схен Софиа Спеззано Албанесе : Спикана Ваццариззо Албанесе : Вакарици Провинција Кротоне Царфиззи : Карфици Паллагорио : Пухериу Сан Ницола делл'Алто Схен Колли Сицилија Провинција Катанија Бианцавилла : Цаллицари Провинција Палермо Цонтесса Ентеллина : Кундиса Пиана дегли Албанеси : Хора е Арбересхевет Санта Цристина Гела : Сендахстина Палаззо Адриано : Паллаци Меззојусо : Мункифсит
Историја
Етноним У средњем веку, староседеоци Албанци на подручју Албаније су своју земљу називали Арбери или Арбени и називали се Арбересхе или Арбенесхе.Kristo Frasheri. У шеснаестом веку, топоним Схкипериа и демоним Схкиптаре постепено су заменили Арбериа, односно Арбересх. Данас се само Албанци у Италији, чији су се преци доселили из средњег века, зову Арбересх, а језик Арберисхт . Термин Арбереше и његове варијанте као ендониме користе и Арбанаси у Хрватској и Арванити у Грчкој. мини|220x220пиксел|Скендербег је повео 2.500 албанских војника у Напуљско краљевство 1458.
Ране миграције Арбереше су се између 11. и 14. века кретале у малим групама према централној и јужној Албанији и северу и југу Грчке ( Тесалија, Коринт, Пелопонез, Атика) где су оснивали колоније. Њихова војна вештина учинила их је омиљеним плаћеницима Франка, Каталонаца, Италијана и Византинаца. мини|Битка код Торвиола 1444. била је прва конфронтација између Скендербегових Албанаца и Турака Османлија.|левоИнвазија Турака Османлија на Балкан у 15. веку приморала је многе Арбереше да емигрирају из Албаније и Епира у јужну Италију. Било је неколико таласа миграција. Године 1448, краљ Напуља Алфонсо В од Арагона апеловао је на Скендербега да помогне у сузбијању побуне у Напуљу. Скендербег је послао војску под вођством Деметрија Ререса и његова два сина. На молбу албанских војника, краљ Алфонсо им је доделио земљу и они су 1448. насељени у дванаест села у планинској области званој Катанцаро. Годину дана касније, синови Деметрија, Ђорђе и Василије, заједно са осталим Албанцима, настањени су у четири села на Сицилији.The Italo-Albanian villages of southern Italy Issue 25 of Foreign field research program, report, National Research Council (U.S.) Division of Earth Sciences Volume 1149 of Publication (National Research Council (U.S.)) Foreign field research program, sponsored by Office of Naval research, report ; no.25 Issue 25 of Report, National Research Council (U.S.).
После Скендербегове смрти 1468. организовани албански отпор Османлијама је престао. Као и већи део Балкана, Албанија је постала подложна инвазији Турака. Многи њени људи под влашћу Луке Бафе и Марка Бечија побегли су у суседне земље и настанили се у неколико села у Калабрији. Од Скендербегове смрти па до 1480. године било је сталних миграција Албанаца на италијанско приморје. Током 16. века ове сеобе су се наставиле и на италијанском тлу су настала друга албанска села.The Italo-Albanian villages of southern Italy Issue 25 of Foreign field research program, report, National Research Council (U.S.). Нови имигранти су често запошљавали посао као плаћеници које је унајмила италијанска војска.
Други талас емиграције, између 1500. и 1534. године, односи се на Арбереше из централне Грчке. Ангажовани као плаћеници у Венецији, морали су да евакуишу колоније Пелопонеза уз помоћ трупа Карла V, пошто су Турци напали ту област. Карло В је успоставио ове трупе у јужној Италији да ојача одбрану од претње турске инвазије. Основани у изолованим селима (што им је омогућило да задрже своју културу до 20. века), Арбереше су традиционално били војници Напуљске краљевине и Венецијанске Републике, од верских ратова до Наполеонове инвазије.
Касније сеобе Талас миграција из јужне Италије у Америку 1900–1910. и 1920–1940. депопулирао је отприлике половину села Арбереше и изложио становништво ризику од културног нестанка, упркос почетку културног и уметничког препорода у 19. веку.
Од краја комунизма у Албанији 1990. године, дошло је до таласа имиграције Албанаца у села Арбереше.
Језик десно|мини|400x400пиксел|Арберешка језичка класификација Арберешки језик потиче од дијалекта тоск којим се говори у јужној Албанији, а говори се у јужној Италији у регионима Калабрије, Молизеа, Апулије, Базиликата, Кампаније, Абруција и Сицилије. Сви дијалекти Арбереша су уско повезани један са другим, али нису у потпуности међусобно разумљиви.
Арберешки језик задржава многе архаизме средњовековног албанског из предосманске Албаније у 15. веку. Такође задржава неке елементе грчког језика, укључујући речник и изговор. Такође је сачувао неке конзервативне карактеристике које су изгубљене у главном албанском Тоску . На пример, сачувао је одређене групе сугласника на почетку слога које су поједностављене у стандардном албанском (уп. Арберисхт глухе ('језик/језик'), вс. стандардни албански гјухе ). Звучи архаичније од стандардног албанског, али је довољно близу да је написано истим албанским писмом као и стандардни албански. Шћиптар (Албанац) који слуша или чита Арберисхт је сличан савременом говорнику енглеског који слуша или чита Шекспиров енглески . Арбереш језик је од посебног интереса за студенте савременог албанског језика јер представља гласове, граматику и речник пре-османске Албаније.
се обично звао Албанац („Албанац“ на италијанском) у Италији до 1990-их. Донедавно, говорници арберишта имали су само врло непрецизне појмове о томе колико је њихов језик сродан или неповезан са албанским. До 1980-их арбериш је био искључиво говорни језик, изузев његовог писаног облика који се користио у итало-албанској цркви, а Арберешци нису имали практичну повезаност са стандардним албанским језиком који се користио у Албанији, јер овај облик нису користили у писаној форми или у медија. Када је велики број имиграната из Албаније почео да улази у Италију 1990-их и ступио у контакт са локалним заједницама Арбереша.