Иларион (Хиларион) Анђелковић (Панчево, 1820 — Београд, 31. децембар 1886) био је један од првих општинских и болнички лекар и једна од приватних лекара у Београду. Када је 1872. године основано Српско лекарско друштво изабран је за редовног члана али се писмом извинио образложивши да се налази „у таком положају да се избора не може примити“.„Пети редован састанак држан 13. октобра 1872; бр. 43“. Српски архив за целокупно лекарство, књига прва, 1874, 27. Током Српко-бугарског рата био је шеф II резервне болнице у Београду, смештене у згради Богословије.„Седмодневниизвештај II резервне болнице у Богословији“.Српске новине 1885 Новембар 26;LII(260):1237

Живот и каријера Рођен је у Панчеву 1820. године у сиромашној породици, у коме је провео детињство и завршио основно школовање. Први разред гимназије завршио је у Земуну, потом се 1834. године уписао у други разред гимназије у Сремским Карловцима.Иванић, С. З, Кондуит-листе, 63. Као најбољи ђак Гимназије („еминент“) и у завршном, шестом разреду, школске 1838/39. године бесплатно је становао у Гимназији, у стану директора ЈаковаГерчића.Јовановић, В. „Анђелковић, Иларион, лекар (Панчево, 1820 – ?, после 1865)“.Српскибиографски речник , књ 1. A-Б, (гл. ур. Младен Лесковац, Александар Форишковић,Чедомир Попов). Нови Сад: Матица српска, 2004, 198 Као одличан ученик, изабран је за питомца Текелијанума, и додељена му је стипендија, коју је користио девет година за школовање на пештанском универзитету, на коме је стекао две докторске дипломе – доктора филозофије (1841) и доктора медицине (1848).Marjanović, V. Ilarion Anđelković Pančevac, drugi fzikus grada Beograda od 1849. do 1863.godine (157-164). Zbornik radova VI naučnog sastanka Sekcije SAP Vojvodine Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, (ur. Dejan Lazić). Novi Sad: Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, Sekcija SAP Vojvodine, 1975.

Због лечења, студије медицине је извесно време прекинуо, каком би се током 1843/44. године лечио хидротерапијским методама код тада чувеног емпиричара Призница (Vincenz Prißnitz, 1799–1851) у Графенбергу, у Аустрији.Стајић, С. Први војвођани лекари, 49. Болест (највероватније туберкулоза костију) оставила је код Анђелковића трајни инвалидитет десне ноге.

По завршетку студија шест месеци је радио као лекар практичар у Аустрији, прво у Пешти, затим у Земуну).

Августа 1848. године дошао је у Србију да би поднео молбу Министарству унутрашњих дела за обављањеприватне лекарске праксе у Београду. Након добијене сагласности именован је за другог лекара вароши Београда 29. децембра 1848. године. Мада је у два наврата, прво између разрешења др Вагнера и постављења др Гадеша, од 15. марта до 1. јула 1841, а други пут између разрешења др Гадеша и постављења др Машина, почетком 1853. године, био једини варошки лекар који је обављао поверене и дужности првог физикуса.

Током Српко-бугарског рата радио је као шеф II резервне болнице у Београду, смештене у згради Богословије. У овој болници радио је заједно са др Војиславом Суботићем, тада земунским физикусом и још тројицом земунских лекара, који су свакодневно долазио на рад у Болницу, а увече су се сва четворица лекара враћала у Земун.

Када је стекао законско право да као грађанин Србије поседује непокретности, 1857. године купио је плац од неког Турчина и саградио кућу на некадашњем варошком шанцу, у близини Стамбол-капије.Милићевић, М. Ђ. Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба. XXVII књига Чупићеве задужбине. Београд: Српска краљевска штампарија, 1888, 198.

Како је Анђелковић у Београду уживао углед доброг лекар развио је приватну лекарску праксу која му је доносила солидну зараду. Од те зараде купио је двоспратну кућу у Савамали, близу Зеленог венца, изграђену на плацу величине око 75 ари.Приватни огласи. Србске новине 1869 Новембар 4; XXXV(136):642.

Према сачуваним кондуит-листама за 1851. и 1855. годину Јелена Јовановић Симић je сазнала да је Анђелковић савесно вршио своје лекарске дужности и уредно се одазива на позиве болесника. Поред српског језика знао је грчки, латински, немачки и нешто мађарски.Иванић, С. З, Кондуит-листе, 62Marjanović, V, Ilarion Anđelković Pančevac, drugi fzikus grada Beograda od 1849. do 1863.godine, Zbornik radova VI naučnog sastanka Sekcije SAP Vojvodine Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, (ur. Dejan Lazić). Novi Sad: Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, Sekcija SAP Vojvodine, 1975 str. 160.

Када му је као општинском и болничком лекару 3. априла 1859. године, истекао уговор са Општином, наставио је да живи и ради у Београду као приватни лекара. На ову одлуку добрим делом утицале су дугогодишње несређене болничке прилике у овој болници.Др Иларион Анђелковић (1820–1886) У: Јелена Јовановић Симић, ЛЕКАРИ БЕОГРАДСКЕ БОЛНИЦЕ (1841–1881), 800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ Српско лекарско друштвоБеоград 2019

За време дуже од једне деценије, колико је Анђелковић био болнички лекар, број годишње лечених болесника кретао се између 100 и 150. Најчешће болести биле су туберкулоза, трбушни тифус и сифилис, а не ретко су у Болницу смештани оболели од великих богиња и душевни болесници.Marjanović, V. Ilarion Anđelković Pančevac, drugi fzikus grada Beograda od 1849. do 1863.godine, Zbornik radova VI naučnog sastanka Sekcije SAP Vojvodine Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, (ur. Dejan Lazić). Novi Sad: Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, Sekcija SAP Vojvodine, 1975 str. 161-163.

Преминуо је 31. децембра 1886, у 67. години живорта. Сахрањен је у Београду.ИАБ, Матична књига умрлих Саборне цркве – Храма Св. Архангела Михаила, инв.бр. 27, 1887/1.

Види још

Прва варошка болница у Београду

Референце

Литература

Јелена Јовановић Симић ЛЕКАРИ БЕОГРАДСКЕ БОЛНИЦЕ (1841–1881) 800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ МИЛЕШЕВСКИ ЗБОРНИК Српско лекарско друштво Београд 2019 Jeremić, R.Zdravstvene prilike u jugoslovenskim zemljama do kraja devetnaestog veka. Zagreb: škola narodnog zdravlja, 1935. Јеремић, Р. „Студенти медицине, хрургије и фармације, доктори медицине, хирурзи, апотекари и ветеринари пренумеранти насрпске књиге (1801 – 1886)“. У Miscellanea 3, Библиотека Централ-ног хигијенског завода књ. 41, Прилози за историју здравственекултуре Југославије и Балканског полуострва XI, сакупио Ристо Јеремић, уредио Стеван З. Иванић, 247–252. Београд: Централнихигијенски завод, 1940. Јовановић, В. Анђелковић, Иларион, лекар (Панчево, 1820 – ?, после 1865) Српски биографски речник, књ 1. A–Б, (гл. ур. Младен Лесковац, Александар Форишковић, Чедомир Попов). Нови Сад: Матица српска, 2004, 197–198.

Категорија:Рођени 1820. Категорија:Умрли 1886. Категорија:Лекари из Панчева Категорија:Српски лекари Категорија:Историја српске медицине