мини| Антићирилични графити са симболом У усташа Протести против ћирилице у Хрватској били су серија протеста крајем 2013. године против примене двојезичности у Вуковару, при чему је српском и српском ћириличном писму додељен сузванични статус због локалног мањинског становништва. Примена ове одлуке постала је обавезна након хрватског пописа становништва 2011. године, према којем Срби у Вуковару чине више од једне трећине (34,8%) укупног становништва Вуковара. Таблице на српској ћирилици постављене су пошто Уставни закон о правима националних мањина налаже двојезичне табле на свим подручјима где више од једне трећине становништва припада етничкој мањини. Ова одлука постала је предмет интензивне агитације хрватских ратних ветерана и обичних грађана који сматрају да је због догађаја, посебно битке за Вуковар, град требало искључити из примене закона о мањинским правима, иако су се протести а и вандализам десили и у другим градовима (тј Сплит, Дубровник итд). Срби у Хрватској су мањинска група која има најужу употребу права на двојезичност од свих националних мањина у Хрватској.

Група је позвала штабове за одбрану хрватског Вуковара покренула је протестне скупове 2. септембра, чим је у Вуковару почело постављање табли исписаних и латиницом и ћирилицом. Уз протесте у Вуковару, у априлу 2013. организовани су и протести на главном загребачком тргу са око 20.000 учесника. Паралелни протести одржани су у Товарнику, Богдановцима, Ловасу, и Нуштру. Више натписа на српској ћирилици је срушено, други су разбијени чекићима, а демонстранти су се сукобили са полицијом, при чему су четири полицајца лакше повређена. Неки од присталица који нису директно повезани са демонстрантима организовали су акције исписивања профашистичких усташких графита на православној цркви Светог Благовештења у Дубровнику и Задру.

Уставни суд Хрватске је 12. августа 2014. године одлучио да је неуставан предлог референдума о ограничењу употребе мањинских језика на начин да се захтевани удео у укупном становништву повећа на 50% становништва. Градско веће Вуковара морало је да у року од годину дана након одлуке суда статутом регулише употребу мањинског језика. Влада Хрватске је била дужна да дефинише правни механизам за случајеве када представничка тела локалне самоуправе не спроводе обавезе из Закона о језицима мањина. Државним органима надлежним за провођење закона о језицима мањина наложено је да не примењују закон у Граду Вуковару применом мера принуде док Влада Хрватске не испуни своју обавезу.

У априлу 2015. Комитет Уједињених нација за људска права позвао је Хрватску да осигура право мањина да користе свој језик и писмо. У извештају Комитета се то посебно односи на употребу српске ћирилице у граду Вуковару и општинама у питању. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је да његова земља поздравља извештај Комитета УН за људска права.

Дана 17. августа 2015. године, на захтев Уставног суда Хрватске, Градско веће Вуковара одлучило је да измени статут града на начин да се на службеним градским зградама, установама, трговима и улицама не постављају двојезичне табле на латиници и ћирилици. Савет Европе је изразио жаљење због ове одлуке. Одлуку су донели посланици Хрватске демократске заједнице и Хрватског демократског савеза Славоније и Барање, док су посланици Социјалдемократске партије Хрватске, Самосталне демократске српске странке и ХНС-а напустили седницу на којој је одлука донесена. Министарство јавне управе (Хрватска) саопштило је да ће поништити одлуку ако се утврди да је супротна уставу.

Локално грађанско друштво Град, то смо и ми сугерисали су да би се спор могао решити тако што би се на десној страни улаза у зграде локалне самоуправе поставила табла на хрватској латиници, а на лева табла на језицима и писмима етничких мањина које живе у Вуковару.Recommended solution to dispute , dalje.com; accessed 2 June 2015.

Реакције

Хрватска

Опозиција

Хрватски председник Иво Јосиповић придружио се осуди догађаја у Вуковару, рекавши да се мора уложити додатни напор како би се спречило насиље и тензије. „Имамо закон који иде ка пуном поштовању националних мањина. У доношењу овог закона учествовале су све релевантне политичке странке у Хрватској“, рекао је Јосиповић. Хрватски премијер Зоран Милановић осудио је "шовинистичко насиље", рекавши да оно неће скинути табле на ћирилици у Вуковару јер "мора превладати владавина права". Бивши хрватски председник Стјепан Месић изјавио је да протести у Загребу нису демократски израз различитих мишљења, већ нетрпељивости. Појава људи у војним униформама на таквом месту јасно крши државни закон. Ако узмемо у обзир јавно и недвосмислено наметнуте претње да ће силом спречити спровођење обавеза које је сваки грађанин и свака институција дужна да обавља по Уставу, недељно окупљање на главном тргу изгледа као удар на уставно-правни поредак наше земље. Градоначелник Вуковара Жељко Сабо, ветеран југословенских ратова, који је био затворен у Србији, апеловао је на људе да остану мирни и да „не допусте да Вуковар постане Бејрут“. Хрватска министарка спољних послова Весна Пусић рекла је да Хрвати "морају и могу" да поштују хрватске законе и поручила да влада мора чврсто да стоји у погледу закона о мањинама. Драган Црногорац, председник Заједничког већа општина, изразио је забринутост и жаљење због дешавања у Вуковару и остатку Хрватске. Он је рекао да ови догађаји стварају негативну атмосферу усмерену према српској заједници и ћириличном писму. На овај начин поткопавају све што је претходних година постигнуто у изградњи толеранције и суживота међу Србима и Хрватима. Бојан Главашевић, син хрватског репортера Синише Главашевића, убијеног од стране српских паравојних формација након битке за Вуковар, рекао је да је употреба гласа његовог оца на протесту у Загребу неприкладна и да се име његовог оца користи за политички маркетинг. Он је рекао да свако има право на миран протест, али је осудио говор мржње на протестима. 26 невладиних организација у Хрватској упутило је заједничко писмо папи Фрањи, изражавајући забринутост због става хрватског кардинала Јосипа Бозанића и неколико бискупа који су јавно демонстрирали своје противљење двојезичности у Вуковару. Невладине организације су истакле да изјаве епископа не доприносе миру и помирењу, већ воде даљем продубљивању сукоба. Надбискуп ђаковачко- осјечки Ђуро Хранић позвао је на међусобно поштовање и љубав.

Подршка

Жупанијско веће Вуковарско-сремске жупаније дало је подршку демонстрантима у њиховој намјери да "зауставе насилно увођење двојезичности у Вуковар". Током гласања, седницу су напустили чланови Већа Социјалдемократске партије Хрватске, Хрватске странке пензионера и Самосталне демократске српске странке. Представници удруга хрватских повратника источне Славоније, Барање и западног Срема дали су подршку свим захтевима стожера за одбрану хрватског Вуковара.

Интернационалне

Бивша Југославија

Србија

Српска напредна странка осудила је протесте, позивајући Загреб да заштити права српске мањине. Коалиција српских избеглица из Хрватске, која представља многе Србе који су побегли из Хрватске на крају рата 1995. године, оценила је да су протести још један пример кршења мањинских права у Хрватској.

Словенија

Известилац тадашњег Европског парламента за Србију Јелко Кацин рекао је да очекује "јасан одговор" Загреба.

Остало

Европска унија

Портпарол Европске комисије Денис Абот рекао је да Европска унија нема намеру да се меша у спор око ћириличких табли у Вуковару. Подсетио је зараћене стране да је поштовање културних различитости и мањинских права садржано у основним документима ЕУ, али да је надлежност за ова питања у свакој држави чланици.

Савет европе

Веће Европе је 21. августа 2015. године, подстакнуто одлуком Градског већа Вуковара о изменама и допунама статута града на начин да се на службеним градским зградама, установама, трговима и улицама не постављају двојезичне табле латиничним и ћириличним писмом, саопштило да је ова институција снажно жали због уклањања натписа на језицима мањина путем вандализма или у складу са формалним одлукама које имају за циљ да ограниче присуство мањинских језика у јавности и позива све релевантне јавне органе у свим државама чланицама да у потпуности спроводе одредбе Европске повеље о језицима регионалних или мањинских заједница.

Хронологија

2019

18. октобар: У Градском већу Вуковара догодио се инцидент када је представник СДСС-а Срђан Колар уручио Ивану Пенави, градоначелнику Вуковара, статут града исписан српском ћирилицом. Градско веће Вуковара је закључило: „Достигли смо ниво разумевања, солидарности и толеранције међу припадницима хрватског народа и припадницима српске националне мањине на нивоу који олакшава сарадњу и суживот, али услови за проширење делокруга обезбеђеног појединца права нису испуњена“. Остао је само натпис на ћирилици на улазу у вуковарску луку.

2018

28. септембар: Милорад Пуповац нападнут је кришком лимуна у Загребу.

2017

20. новембар: Два дана након спомен обележја пада Вуковара, навијачи Црвене звезде истакли су транспарент: „18.11.1991. До новог ослобођења – Слава свим жртвама за српски Вуковар“.

2015

21. август: Савет Европе је изразио жаљење због одлуке Градског већа. 17. август: Градско веће Вуковара донело је одлуку о изменама и допунама статута града да се не обезбеде двојезичне табле на латиничном и ћириличном писму.

2014

23. септембар: Чланови Штаба за одбрану хрватског Вуковара уклонили све двојезичне табле у граду; Њих петоро је касније приведено.[inserbia.info/today/2014/09/croatia-all-bilingual-signs-removed-and-smashed-in-vukovar/ InSerbia News]; accessed 27 May 2015. 12. август: Одлука Уставног суда Хрватске о неуставности штабова за одбрану приједлога референдума у хрватском Вуковару 16. март: Украдена застава Срба Хрватске са зграде општинске управе у Борову. 14. март: Поломљена двојезична табла канцеларије државне управе у Вуковару. 6. март: Поломљена двојезична табла Хрватског завода за запошљавање у Вуковару. 24. јануар: Посланица групе европских конзервативаца и реформиста у Европском парламенту Ружа Томашић изјавила је да Срби у Вуковару не би требало ништа да добију јер су они ти који су у сарадњи са Југословенском народном армијом уништили град. 7. јануар: Непознати починиоци уништили двојезичну таблу на згради Српског народног већа у Пули. 5. јануар: Уништено шест двојезичних табли у Вуковару. 3. јануар: Патријарх српски Иринеј у Божићном писму је навео да је гоњење ћирилице исто што и прогон Срба.

2013 мини| Поломљена двојезична табла ОШ "Никола Тесла" у Мирковцима

20. децембар: Уништене двојезичне табле у Вуковару и на Основној школи у Мирковцима. 16. децембар: Штабови за одбрану хрватског Вуковара предали потписе за референдум. 13. децембар:У Вуковару графити двојезичне табле. 7. децембар: Народни посланик Милорад Пуповац добио претње смрћу. 2. децембар: Пријетеће поруке упућене директору спомен-подручја концентрационог логора Јасеновац. 21. новембар: Министарство државне управе суспендовало је одредбе градских статута које ограничавају употребу мањинског језика. 19. новембар: Неонацистички поздрав ("За дом") на фудбалској утакмици Хрватска-Исланд. 19. новембар: Делегат ФИФА затражио је уклањање транспарента Запамтите Вуковар са стадиона Максимир пре фудбалске утакмице Хрватска-Исланд. 19. новембар: Уклоњена двојезична табла са зграде општине Трпиња; украдена застава Срба Хрватске. 18. новембар: Државној делегацији предвођеној премијером Зораном Милановићем и председником Ивом Јосиповићем блокирано је учешће у „шетњи сећања на пад Вуковара“ 18. новембар: Председник Српског народног већа Милорад Пуповац по први пут учествовао у „шетњи сећања“ у част битке за Вуковар. Догађају је присуствовао Вељко Џакула, председник Српског демократског форума. 17. новембар: У Осијеку по трећи пут украдена двојезична табла.