thumb|thumbtime=2|upright=1.5|Штрајк
Штрајк () је совјетски неми филм из 1924. године, редитељски првенац Сергеја Ајзенштајна.
Радња
Филм почиње цитатом Владимира Лењина: Снага радничке класе је организација. Без организације маса, пролетер је ништа. Организовано је све. Бити организован значи јединство деловања, јединство практичне делатности., 1:10
У фабрици је све тихо Користећи типографију, реч 'но' (али) се додаје наслову поглавља које затим анимира и раствара се у слику машинерије у покрету., 1:58—2:06 Администрација шпијунира раднике, прегледа списак агената са живописним кодним именима., 6:45 Од њих су приказане вињете. Услови су напети са агитаторима и бољшевицима који планирају штрајк пре каталитичког догађаја., 17:45 Разлог за штрајк Украден је микрометар у вредности од 25 рубаља или тронедељне плате., 20:03 Радник Јаков је оптужен за крађу и након тога се обесио., 22:42 Настаје туча и рад престаје. Радници напуштају млаоницу трчећи и наилази се на отпор у ливници. Штрајкачи бацају камење и растресити метал кроз прозоре ливнице. Тада закључана унутар капија комплекса, гомила се суочава са канцеларијом. Насилно отварају капије и хватају менаџера који га је возио у колицима бацајући их низ брдо у воду., 32:40 Гомила се разилази. thumb|left|Акционари расправљају о захтевима радника Фабрика се гаси Поглавље почиње снимком пачића, мачића, прасића и гусака., 34:40 Дете тада иронично буди оца који нема посао да иде на посао, смеју се и брчкају. Фабрика је приказана празна и у њој се још увек усељавају птице. Деца глуме оно што су њихови очеви урадили, возећи колицима козу у руљи. Власник је фрустриран поруџбинама које стижу и смрзнутом биљком. Формулисани су захтеви: 8-часовни радни дан, фер третман администрације, повећање плата за 30% и 6-часовни радни дан за малолетна лица., 39:23, 39:34, 39:43, 41:14 Акционари се повезују са директором и читају захтеве. Презирно разговарају док пуше цигаре и пију пиће. Претпоставља се да је по налогу акционара полиција упала у раднике, а они сели да протестују., 43:30 На свом састанку акционари користе писмо захтева као крпу за чишћење изливеног, а цедилица за лимун метафорички представља притисак који акционари намеравају да изврше на штрајкаче., 45:40 Штрајк се прекида Приказане су сцене реда у затвореној радњи и беба којој треба храна., 49:05 У кући долази до туче између мушкарца и жене, након чега она одлази. Други човек претура по својој кући у потрази за робом за продају на бувљој пијаци, узнемирујући своју породицу., 50:52 Објављено писмо јавно показује да администратори одбијају захтеве. Користећи скривену камеру у џепном сату, шпијун по имену 'Сова' фотографише некога ко краде писмо., 57:04 Слике се преносе другом шпијуну. Човек бива претучен, ухваћен и поново премлаћен., 101:11 Провокација и дебакл Сцена почиње мртвим мачкама које висе са грађевине., 1:05:55 Представља се лик, 'Краљ' чији је трон направљен од напуштеног аутомобила усред смећа, и који води заједницу која живи у огромним бурадима закопаним само са отворима на врху изнад земље., 1:08:30 Након договора са агентом царске полиције, 'Краљ' унајмљује неколико провокатора из своје заједнице да запале, сруше и опљачкају продавницу пића., 1:13:38 Гомила се окупља код ватре и огласи се аларм. Гомила одлази да не буде провоцирана, али је ватрогасци гађају цревима без обзира на то., 1:18:30 Истребљење Гувернер шаље војску. Дете иде испод војничких коња, а његова мајка одлази да га ухвати и бива ударена., 1:24:18 Почињу нереди, а гомила је протерана кроз низ капија и баријера који су се упутили ка ковачници, а затим њиховим становима. Гомила се јури и шиба по балконима. Полицајац убија мало дете., 1:29:52 Раднике војска тера у поље и масовно стреља., 1:33:00 Ово је приказано наизменичним снимцима клања краве.
Анализа Дубоко импресиониран филмовима Д. В. Грифита и Абела Ганса и охрабрен сусретима са Левом Кулешовим и Есфир Шубом, Ајзенштајн је 1924. године одлучио да се потпуно посвети филму. Његов првенац, Штрајк (1924), са трупом Пролеткулт у главним улогама, био је заснован на догми покрета: уместо да приказује појединце са јединственим психолошким особинама, филм је насељен друштвеним „типовима“ укљученим у класни сукоб. Одбацивање психолошке аутономије карактера и успостављање социоекономске детерминисаности заснивали су се на марксистичком социолошком приступу у коме је класно порекло карактера примарно, а индивидуализација или психолошка анализа занемарљиве. У Штрајку, „колективни херој“ глуми у вешто постављеним, квазидокументарним сценама, посебно снажним у кулминационој епизоди бруталног гушења штрајка од стране царске војске.
Референце
Литература
. originally Goskino, 1925. . .
Спољашње везе
Strike watchable on RussianFilmHub.com with English subtitles
Категорија:Филмови 1925. Категорија:Совјетски филмови Категорија:Руски филмови Категорија:Неми филмови Категорија:Црно-бели филмови Категорија:Филмови Сергеја Ајзенштајна