Пас смрти и друге приче

Пас смрти и друге приче је збирка од дванаест кратких прича британске списатељице Агате Кристи, први пут објављена у Великој Британији у октобру 1933. године. Збирку нису објавили редовни издавачи дела Агате Кристи већ је издавач био Odhams Press и није била доступна за куповину у продавницама.

Ово је био први пут да је књига Кристијеве објављена у Великој Британији али не и у САД-у, иако су се све приче садржане у њој појавиле у каснијим америчким збиркама. Необично је да је већина ових прича о судбини и натприродном са релативно мало детективског садржаја. Ова збирка је најзначајнија по првом појављивању приповетке „Сведок оптужбе“. Ауторка је накнадно написала награђивану драму засновану на овој причи која је адаптирана за филм из 1957. године и два пута за телевизију.

Списак прича Пас смрти Амерички новинар Вилијам П. Рајан руча са пријатељем Анструтером када је чуо да ће овај посетити своју сестру у Фолбриџу у Корнволу у њеној кући која се зове "Трин". Рајан је чуо за то место и прича причу из недавног Првог светског рата када је чуо за немачки покушај да заузме манастир током силовања Белгије. Чим су војници ушли у зграду, она је пукла и сви су изгинули. Доказано је да војници нису имали експлозивна средства при себи, а у разговору са мештанима после тога Рајан је рекао да је једна од монахиња имала чудотворну моћ: оборила је муњу са неба која је уништила манастир и побила Немце. Од зграде су остала само два зида, од којих је један имао траг барута у облику огромног пса. Ово је уплашило месне сељаке који су избегавали то подручје по мраку. Дотична монахиња је преживела и са другим избеглицама отишла у „Трин” у Корнвол, а Анструтер потврђује да је његова сестра у то време примила неке Белгијанце.

У Корнволу, Анструтер сазнаје од своје сестре да је часна сестра Мари Анжелик још увек у том подручју. Она има сталне приказе и иде на прегледе код месног, новог, младог лекара Роуза који намерава да напише монографију о њеном стању. Анструтер упознаје Роуза и наговара га да му дозволи да упозна младу монахињу.

Она се налази код месне окружне медицинске сестре. Она прича о својим сновима, али када јој је Анструтер испричао причу коју је чуо од Рајана, она се потресла схвативши да је оно што је мислила да је сан била истина – да је ослободила „Пса смрти“ на Немце док су се приближавали олтару. Она лута о "Граду кругова" и "Људима од кристала", а када су је напустили, Роуз је рекао Анструтеру да је чуо да је раније помињала кристале, а претходном приликом је направио кристал и показао га њој да испита њено реаговање. Она је дахтала и рекла: "Онда вера још живи!"

Следећег дана, млада монахиња каже Анструтеру да осећа да је кристал обележје вере, вероватно другог Христа, а вера траје много векова. Роуз покушава да изврши испитивање подсећањем речима у коме Мари Анжелик упућује на знакове – а шести знак је уништење. Анструтер почиње да се осећа нелагодно због Роузовог занимања за случај, сумњајући у нешто више од чисто здравствених побуда. Нешто касније, Анструтер добија писмо од једне калуђерице у коме она изражава своје страхове о Роузу и каже да лекар покушава да добије њене моћи напредујући до шестог знака. Истог дана је чуо од своје сестре да су и Роуз и калуђерица мртви. Клизиште је однело колибу на литици у којој су били, а остаци на плажи су у облику огромног пса. Он је такође чуо да је Рооузов богати ујак умро исте ноћи јер га је ударио громом, иако у околини није било олује, а опекотина на њему је необичног облика. Сећајући се опаски Мари Анжелик, Анструтер се пита да ли је Роуз стекао древне (или могуће будуће?) моћи кристала, али није успео да их правилно контролише што је довело до његове смрти. Његови страхови су потврђени када је дошао у посед Роузових белешки у којима се у танчине описују његови покушаји да постане супермен уз "Моћ смрти" у својим рукама.

Црвени сигнал Одржана је вечера у лондонском дому Џека и Клер Трент. Њихова три госта су госпођа Вајолет Еверсли, сер Алингтон Вест (познати психијатар) и Вестов братанац Дермот. Разговор се окреће когнитивним способностима и предосећањима које Сир Алингтон одбацује јер верује да су то и случајности и стања о којима се прича након догађаја. Дермот није тако сигуран и описује таква осећања као црвени сигнал - "опасност пред нама!" – и прича једну причу о скорој смрти у Месопотамији када је избегао да га убије арапски слуга. Оно што није рекао скупини је да вечерас поново доживљава црвени сигнал на вечери. Размишља ко би могао да буде извор опасности и мисли му се крећу ка љубави према Клер Трент, осећању које непрестано потискује с обзиром на чињеницу да му је Џек Трент најбољи друг. Изашавши из сањарења, он открива да се разговор претворио у лудило и опасности од потискивања заблуда. Сер Алингтон наглашено гледа у Клер Трент која је видно узнемирена овим разговором.

Једна од сврха вечери је упознавање медијума који је ту да води сеансу. Она то чини и упозорава једног од људи у просторији да не иде кући јер тамо постоји опасност. Забава се завршава и сер Алингтон тражи од Дермота да га отпрати кући до Харлијеве пре него што се придружи својим пријатељима у атељеу "Графтон". Када је ушао, сер Арлингтон је рекао братанцу да зна да је заљубљен у Клер и опомиње га да не попушта. Он не одобрава развод и говори о повести лудила у њиховој породици и о својим сумњама у манију убиства. Расправа постаје жучна и Дермот изговара претњу свом стрицу коју је слуга Џонсон чуо док је уносио пиће. Одлазећи у атеље "Графтон", Клер је рекла Дермоту да су његова осећања према њој узвраћена и због тога жели да он оде. Он тражи да она крене са њим, али она одбија.

Кад се вратио у свој стан, Дермот је поново нападнут осећајем опасности и, на своје запрепашћење, проналази револвер сакривен у фиоци спаваће собе. На вратима је неко покуцао, а када је отровио, Дермот је видео да је полиција. Осећај опасности тера га да каже полицији да је његов рођени слуга Милсон, а полиција му каже да траже његовог „газду“ због убиства сер Алингтона који је раније те ноћи убијен пошто се чула његова свађа са братанцем. Полиција претреса стан, проналази револвер и одлучује да тамо остави полицајца у случају да се Вест "врати". Дермот бежи из стана кроз прозор кухиње док је наводно узимао пиће и брзо налеће на Џека Трента који га одводи у његову кућу. Закључао се у собу са Дермотом, извадио пиштољ, а затим лудо признао убиство. Сер Алингтон је препознао његово стање и био је на вечери да процени његово право психичко стање. Дермот је претпоставио да је његов стриц говорио о Клер која му је заправо помагала у дијагнози. Она сада помаже полицији да уђе у кућу и закључану собу. Џек се убио да га не би ухватили.

Четврти човек Монах Парфит управо успева да стигне на свој воз на време за ноћно путовање. У свом купео првог разреда поново се среће са познатим заступником сер Џорџом Дарандом. Трећи човек у купеу представља се као др. Кембел Кларк, цењени лекар који је стручњак за стања ума. Са њима је и четврти човек који изгледа да спава.

Остала тројица мушкараца, признајући различите степене несанице, разговарају током целог путовања. Њихов разговор покрива замисао да тело може да прими више душа, а др. Кларк наводи случај Францускиње Фелиси Болт, сељанке из Бретање која је са пет година изгубила родитеље када је отац у пијаном бесу задавио њену мајку, а затим је осуђен на доживотну робију. Њу је на бригу узела Енглескиња госпођица Слејтер која је водила добротворно сиротиште у околини. Фелиси је била помало заостала и грубог изгледа, а госпођица Слејтер је имала тежак задатак да је научи основама читања и писања. У каснијим годинама радила је једну за другом служавку због своје уочене глупости и лењости. Одједном, са двадесет две године, код ње је дошло до промене. Након психичке болести, поделила се на три или четири различите личности. Прва је била наставак њеног познатог ја, а друга је била културна и образована, способна да свира клавир и говори два страна језика. Трећа је имала образовање друге личности, али је такође знала за грубљу страну живота и мање угледну страну париског друштва. Четврта личност је деловала сањиво и побожно, али се сумњало да је то трећа која ју је глумила. Промена из једне личности у другу догодила се након јаке главобоље и дубоког сна и није се сећала других личности. Крај приче дошао је када је једног јутра пронађена мртва у кревету, некако задављена сопственим рукама.

У овом тренутку, четврти човек у купеу се насмејао и укључио у разговор. Он говори са страним нагласком и говори им да је Фелисиин случај нераскидиво повезан са случајем друге девојке, извесне Анет Ревел. Две девојчице и сам човек – Раул Летардо – били су заједно у сиротишту госпођице Слејтер. он је био сведок малтретирања које је Анет имала над Фелиси што је укључивало догађај када је Анет изгледа успешно хипнотисала Фелиси да изврши чин којег се није сећала. Такође је видео колико је Фелиси мрзела Анет. Ова друга је била амбициозна девојка која је била решена да постане позната плесачица у Паризу. Раул је напустио сиротиште када је за њега пронађен посао који га је одвео у иностранство на пет година. Кад се вратио у Париз, случајно је угледао плакат који је рекламирао Анет како пева на позорници и срео ју је у њеној гардероби. Чинило се да је остварила своје амбиције, али Раул је био сведок непогрешивих знакова туберкулозе, а две године касније вратио се у сиротиште госпођице Слејтер где се Анет повукла, очигледно на самрти, али је одбијао да у то верује. Фелиси је такође била тамо, служила је као собарица, мрска према Анет као и увек, али и даље малтретирана и понижавана од стране немилосрдне жене која је, изгледа, чудно држи.

Анет је убрзо умрла. Када се Раул вратио шест месеци касније, зачуђена госпођица Слејтер му је рекла прве назнаке Фелисиних натприродних промена личности. Био је сведок једног од ових, а такође је чуо како Фелиси говори о Анет, "скидај одећу са својих леђа, душу са свог тела" и она је очигледно била у страху од мртве девојке. Ипак, знала је да има јаке руке – ако пожели да побегне... Остала тројица су били зачуђени кад су чули причу, а Раул је нагласио колико је Анет чезнула за њеним животом. Лекар је раније рекао да је тело пребивалиште душе. Раул је упоредио стање са проналаском провалника у нечијем дому.

Циганка Дики Карпентер раскида недавну веридбу са Естер Лос и поверава разлог Мекфарлејну, тврдоглавом Шкоту који је вереник Естерине млађе сестре Рејчел. Дики, бивши морнарички човек, гаји аверзију према Циганима још од детињства када је почео да има снове у којима би се нашао у неком стању и одједном осетио присуство. Када је подигао поглед, стајала је циганка и гледала га. Изненадна појава ове жене га је увек узнемирила, иако је тек неколико година пошто су почели ови снови, наишао на праву Циганку. Ово се догодило у шетњи у Новој шуми, а она га је упозорила да не иде одређеним путем. он није обратио пажњу и дрвени мост који је прелазио сломио се под његовом тежином, а он је пропао у брзи поток испод и замало се удавио.

Ове појаве су му се вратиле када се вратио у Енглеску и почео да се виђа са породицом Лос. На једној вечери видео је извесну Алистер Хаворт за коју се чинило да ју је видео у сопственим очима како носи црвену мараму на глави, баш као Циганка из његових снова. Шетао је са њом терасом после вечере и она га је упозорила да се не враћа у кућу. Учинио је то и заљубио се у Естер Лос. Верили су се недељу дана касније, а две недеље након тога поново је угледао госпођу Хаворт која га је још једном упозорила. Поново није обратио пажњу и исте ноћи Естер је изјавила да га, ипак, не воли. Разлог због којег се сада поверава Мекфарлејну је тај што треба на рутинску операцију и помислио је да је у једној од болничарки видео слику госпође Хаворт која га је упозорила да не иде на операцију.