Винко Витезица (Трогир, 5. април 1886 – Загреб, 7. јун 1974) био је југословенски историчар књижевности, професор Филозофског факултета и Глумачко-балетске школе у Београду, драматург и преводилац.
Биографија Гимназију је завршио у Сплиту, а 1917. године филозофију на Филозофском факултету у Бечу.
1923. године постаје асистент, а од 1924 до 1937. године је доцент за Упоредну историју књижевности и за Теорију књижевности на Филозофском факултету у Београду.
Од 1937. до 1941. године је водио Одсек за књижевност и уметност у Министарству просвете и предавао је Историју драмске књижевности и Историју уметности на тадашњој Музичкој и Уметничкој академији у Београду.
Дела Писао је есеје и приказе из области литературе, сликарства, музике и позоришног живота. Посебну пажњу је поклањао античкој књижевности. Као историчар књижевности, настојао је да књижевне појаве код нас доведе у везу са токовима светске литертуре илуструјући примерима утицаје појединих европских класика на југословенске писце.
Написао је више радова из области упоредне књижевности и теорије књижевности, од којих су најважнији:
Студија о Хамлету (Београд 1924),
Античка и хришћанска књижевност (Београд 1928),
Преглед светске књижевности, (Београд 1928),
Поетика (Београд 1929),
Естетике Бенедета Крочеа (Београд 1934) - Превод са уводном студијом о естетици и филозофији Бенедета Крочеа,
Саставио је Антологију народне поезије (Београд 1937) са уводном студијом о народној поезији
Микеланђело (Београд 1937)
Референце
Категорија:Рођени 1886. Категорија:Умрли 1974. Категорија:Трогирани Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Професори Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Хрватски преводиоци