Финале Светског првенства у фудбалу 1994.

Финале Светског првенства у фудбалу 1994. је била фудбалска утакмица која се одиграла на Роуз Боул стадиону у Пасадени, 17. јула 1994. да би се одредио победник Светског првенства 1994. године. Бразил је победио Италију са 3:2 на пенале и освојио своју четврту титулу светског првака, док се утакмица завршила 0:0 после продужетака. Са четвртом титулом је Бразил надмашио Италију и Немачку (које су остале на по три титуле) као најуспешнија нација на турниру.

Било је то прво и до данас једино финале Светског првенства које је било без голова и у регуларном времену и у продужецима. Такође, ово је прво финале које је одлучено извођењем једанаестераца, док су каснија финала 2006. и 2022. такође одлучена извођењем једанаестераца. Освајач Сребрне лопте Роберто Бађо промашио је одлучујући пенал за Италију."Divine by moniker, divine by magic". Бразил је претходно победио Италију у финалу 1970. године, што је финале 1994. године означило као други пут да су се исти тимови састали у два различита финала Светског првенства, након што су се састале Аргентина и Немачка у два узастопна финала 1986. и 1990. године. Одиграно у 12:30 по локалном времену, ово је било последње финале Светског првенства које је одиграно усред бела дана.

ФИФА је 30. јуна 1992. доделила финалну утакмицу турнира чувеном колеџ спортском стадиону у близини Лос Анђелеса; Роуз Боул је био највећи стадион који се користио за турнир. Са преко 94.000 гледалаца, финале из 1994. је последње финале Светског првенства које је имало посећеност од 90.000 или више.

Бразилски тим је своју победу посветио преминулом троструком светском шампиону Формуле 1 Ајртону Сени, који је погинуо те године у несрећи на Великој награди Сан Марина у Италији два и по месеца пре тога. Пошто је Италија завршила као вицешампион, Франко Барези је постао шести играч у историји који је освојио златну, сребрну и бронзану медаљу на Светском првенству у фудбалу. Претходно је овај резултат 1974. године постигла петорица немачких играча: Сеп Мајер, Франц Бекенбауер, Волфганг Оверат, Јирген Грабовски и Хорст-Дитер Хетгес.

Позадина мини|Пример лопте Адидас Куестра која се користика Светско првенство у фудбалу 1994. је било 16. издање Светског првенства, Фифиног фудбалског такмичења националних тимова, одржаног у Сједињеним Државама између 17. јуна и 17. јула 1994. На првенству су учествовала 24 тима, а Сједињене Америчке Државе су се аутоматски квалификовале као домаћини турнира, заједно са Немачком као победником 1990. године. Преостала 22 места одлучена су кроз квалификационе рунде одржане између марта 1992. и новембра 1993. у организацији шест ФИФА конфедерација и у којима је учествовало 147 тимова. На завршном турниру, двадесет четири тима су била подељена у шест група од по четири, а сваки тим је играо један против другог у оквиру групе. Два најбоља тима из сваке групе заједно са четири најбоље трећепласиране екипе су се пласирале у нокаут фазу.

Утакмица је одиграна на Роуз боул стадиону, у граду Пасадена у Калифорнији, у оквиру ширег градског подручја Лос Анђелеса. Са капацитетом од 102.000 гледалаца, био је највећи од стадиона изабраних за Светско првенство и претходно је био домаћин фудбалске утакмице за златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1984. и пет Супербоула, као и годишње Роуз Боул игре () у колеџ фудбалу. Лопта за ову утакмицу била је Адидас Квестра, која је представљена на почетку Светског првенства. Лопта је била лакша од оних које су раније коришћене. Канадски новинар Скот Мекин описао ју је као да је „смишљена да створи више узбуђења за фудбал, у земљи у којој је било мало фудбалског узбуђења“. Нападачи су на турниру хвалили управљивост лопте, али су голмани критиковали, како су рекли, њену непредвидљиву путању у лету.

Оба учесника финала су имала три пређашње титупе: Бразил је освајао титулу 1958, 1962. и 1970. године, док је Италија забележила победе на турнирима 1934, 1938. и 1982. године. Победник би стога био прва нација која је забележила четврту победу на Светском првенству. Ова два тима су се раније састала четири пута на Светском првенству са по две победе – у полуфиналу турнира 1938. године, који је Италија победила са 2:1; финале 1970. које је Бразил добио резултатом 4:1; утакмицу за треће место 1978. добио је Бразил резултатом 2:1, а четири године касније у групној фази, Италија је победила са 3:2.

Бразил је почео турнир као фаворит, а стручњаци и кладионице су их сматрали тимом који ће највероватније победити. Коментатори су навели звезде тима као што су Раи и Ромарио, као и вруће временске услове за које су рекли да би фаворизовали латиноамеричке тимове. Италија је такође била на листи пре турнира међу тимовима који ће вероватно победити у такмичењу, иако су неки коментатори мислили да би могли да се суоче са потешкоћама због лоших недавних резултата и неуспеха да се прилагоде нападачком стилу игре менаџера Арига Сакија. На Светском првенству 1990. Бразил је елиминисан у осмини финала, изгубивши од Аргентине, док је Италија завршила на трећем месту на турниру, на домаћем терену, победивши Енглеску у утакмици за треће место после пораза од Аргентине након извођења једанаестераца.

Пут до финала

Бразил + Пут Бразила до финалаПротивникРезултатРусија2:0Камерун3:0Шведска1:1САД1:0Холандија3:2Шведска1:0

Бразил је био у групи Б на Светском првенству, у којој су им се придружили Камерун, Русија и Шведска. Њихова прва утакмица била је отварање турнира на стадиону Стенфорд у Калифорнији, 20. јуна против Русије. Бразил је постигао први гол у 26. минуту, када је Ромарио избегао свог чувара после извођења корнера и погодио гол. Бразил је поново постигао гол у 52. минуту, када је Раи реализовао једанаестерац након прекршаја Владислава Тернавског над Ромариом, и на крају победио 2:0. Њихова друга утакмица била је против Камеруна 24. јуна, још једном на Станфорду. Ромарио је довео Бразил у вођство у 39. минуту након што је примио пас од Дунге и погодио поред голмана Жозефа-Антоана Бела. У другом полувремену, дефанзивац Камеруна Ригоберт Сонг је искључен због фаула над Раиом, пре него што су Марсио Сантос и Бебето додали још два гола за укупну победу Бразила од 3:0. Резултат је значио да се Бразил пласирао у осмину финала једну утакмицу пре краја. Последња утакмица Бразила у групној фази била је против Шведске на стадиону Понтијак Силвердом у Мичигену 28. јуна. Кенет Андерсон је довео Шведску у вођство у 23. минуту, након дугог додавања Томаса Бролина, пре него што је Ромарио изједначио за Бразил својим трећим голом на турниру убрзо после полувремена. Утакмица је завршена резултатом 1:1, што је било довољно да Бразил заврши као победник групе.

Бразил се сусрео са Сједињеним Државама у осмини финала, играјући против домаћина 4. јула, на њихов Дан независности. Наступ Бразила током већег дела утакмице Пол Вилсон из Гардијана описао је као „потпуно неубедљив за шампионског претендента”, све док Бебето није постигао једини гол на утакмици у 72. минуту. Обе екипе су утакмицу завршиле са по 10 играча након што је Бразилац Леонардо искључен због насилног прекршаја, док је Американац Фернандо Клавихо искључен због другог прекршаја за жути картон. У четвртфиналу, Бразил је играо са Холандијом на Котон Боулу у Даласу 9. јула После првог полувремена без голова, Ромарио је довео Бразил у вођство након додавања Бебета у 53. минуту, пре него што је сам Бебето постигао гол десет минута касније. Холанђани су оспоравали други гол, тврдивши да је Ромарио ухваћен у офсајд замку када му је Бранко додао лопту, али гол није поништен. Роб Витсге из Холандије је касније рекао да је линијски судија био „апсолутно слеп”. Холандија је минут касније узвратила голом преко Дениса Бергкампа, а затим изједначила на 14 минута до краја, преко Арона Винтера. Бразил је поново постигао погодак у 81. минуту када је Бранко погодио слободан ударац са 27-{m}- да запечати победу од 3:2. Полуфинале Бразила је било против ривала из групе Шведске на Роуз Боулу у Пасадени 13. јула. Шведска се током целе утакмице дубоко бранила и остала је са 10 играча када је Јонас Терн искључен у 63. минуту због прекршаја над Дунгом. Бразил је имао велики део поседа и неколико шанси током целе утакмице, али није постигао погодак све до 81. минута када је Ромарио главом убацио лопту у гол Шведске након центаршута Жоржиња. Бразил је победио резултатом 1:0 и изборио пласман у финале.

Италија + Пут Италије до финалаПротивникРезултатР. Ирска0:1Норвешка1:0Мексико1:1Нигерија2:1 Шпанија2:1Бугарска2:1 Италија је извучена у Групу Е, заједно са Мексиком, Норвешком и Републиком Ирском. Свој наступ су започели 18. јуна против Републике Ирске на стадиону Џајантса у Ист Радерфорду. Италија је уочи турнира важила за једног од главних фаворита за освајање Светског првенства, али су на трибинама претежно били Ирци, међу којима је много Американаца ирског порекла. Ирска је победила у утакмици резултатом 1:0 голом Реја Хаутона у 11. минуту, резултат који су касније новине -{The Irish Post}- описале као „један од највећих спортских момената Ирске икада”. Друга утакмица Италије је била против Норвешке 23. јуна, поново на стадиону Џајантса. Голман Ђанлука Паљука је искључен после 22 минута због намерног прекршаја, али је Италија, упркос играчу мање, успела да слави са 1:0 захваљујући поготку Дина Бађа у 69. минуту. Последња утакмица у групи, против Мексика, одиграна је на стадиону РФК у Вашингтону, а све четири екипе групе Е дочекале су последње коло са истим бројем бодова. Италијанске присталице поново су биле надјачане од стране противника, али је њихов тим повео недуго после полувремена ниским ударцем Данијела Масара. Масаро је у 56. минуту могао и до другог гола, али је већ у следећем нападу Мексико изједначио преко Марселина Бернала. Утакмица је завршена резултатом 1:1, док су Норвешка и Република Ирска такође ремизирале, остављајући све четири екипе на 4 бода са идентичном гол разликом. Са највише постигнутих голова, Мексико је био 1. у групи, док је Норвешка била на дну са најмање голова. Италија и Република Ирска постигле су по два гола, али су Ирци били други захваљујући победи над Италијом. Италија се ипак пласирала у осмину финала као једна од најбољих трећепласираних екипа, а њен пролаз потврђен је када је Камерун касније тог дана изгубио од Русије.

Противник Италије у осмини финала била је Нигерија, на стадиону Фоксборо у Фоксбороу у Масачусетсу 5. јула. Нигерија је повела у 25. минуту, када је Финиди Џорџ извео корнер, а лопта се одбила од италијанског дефанзивца Паола Малдинија право на ногу Емануелу Амуникеу, који је послао у гол. У 75. минуту, Ђанфранко Цола из Италије, који је ушао као замена, искључен је због фаула над Августином Егуавоном, одмах пошто му није досуђен пенал. Упркос томе, Италија је изједначила у 88. минуту када је Роберто Бађо прецизним ниским ударцем савладао голмана Нигерије. При резултату 1:1 ушло се у продужетке, а победу Италији донео је Бађо, другим голом на утакмици у 102. минуту за коначних 2:1. Њихова четвртфинална утакмица је била против Шпаније у Фоксбороу 9. јула. Дино Бађо је довео Италију у вођство у 25. минуту, пре него што је Шпанац Хосе Луис Каминеро изједначио мало пре истека сата игре. Другу утакмицу заредом, Роберто Бађо је постигао гол у 88. минуту, погодивши из оштрог угла након продора у шеснаестерац, за победу Италије од 2:1. Вратили су се на стадион Џајнтс 13. јула за полуфинале против Бугарске. Бугарска је победила претходне шампионе Аргентину и Немачку на путу до меча, али је Италија почела силовито, Роберто Бађо је постигао два гола у првих пола сата и донео им вођство од 2:0. Бугарин Христо Стоичков смањио је резултат из пенала непосредно пред полувреме, а у наставку је жустро протестовао због два недосуђена пенала, али је Италија успела да сачува предност и победи 2:1, изборивши место у великом финалу.

Утакмица

Резиме