Теодор Парсакутен ( ) је био византијски генерал 960-их година и сестрић цара Нићифора II Фоке .

Живот Породица Параскутен (погрешно написано Παρσακουντηνος, Парсакоунтен, у неким рукописима) потиче из подручја данашњег локалитета „Парсакоуте“ (Παρσακουτη). Теодул Парсакутен оженио се женом из моћне породице Фока, ћерком генерала Варде Фоке Старијег, који је био отац генерала и касније цара Нићифора II Фоке (владао 963–969). Теодул је из брака имао три сина: Теодора, Варду и Нићифора. Извесно је да је Теодор био најстарији међу браћом.

Теодор се први пут помиње 962. године, када је имао статус патриција и положај стратега неименоване теме . Он је извршио напад на Хамданидске области око Манбија са снагама од 1.000 (према Абу Фирасу) или 1.300 (према Ибн Зафиру) јахача. Локални хамданидски гувернер Абу Фирас, повео је снаге од 70 војника са којима је поразио одред Теодорових људи. Повративши заузету територију, по повратку у Манбиџ, Абу Фирас је заробљен од стране Теодора Параскутена и одведен у Цариград . Теодор је покушао да његов заробљеник, рођак Хамданидског емира из Алепа Саифа ал-Давла, буде замењен за свог оца и једног од његове браће, који су били ухваћен у Хадату 954. године. Покушаји су били безуспешно све до 966. године, када су Абу Фирас и други арапски заробљеници размењени за Византице које су држали Хамданида.

Убрзо након тога, у децембру 962. године Нићифор Фока, тада још увек главни командант ( Доместик схола ) византијске војске, напредовао је на Алеп и том приликом је заузео доњи град, али не и саму цитаделу, која је наставила да пружа отпор. Теодор се вероватно може идентификовати као неименовани Фокин сестрић који је на сопствену иницијативу напао цитаделу, али га је убио војник Даиламита. Када је његова одсечена глава донета Фоки, овај је наводно обезглавио 1.200 арапских затвореника.

Ако није убијен 962. године, онда је вероватно учествовао заједно са својом браћом у неуспешној побуни њиховог рођака Варде Фоке Млађег 970. против цара Јована I Цимискија (969–976). Парсакоутени су покушали да прикупе подршку Фоки у Цезареји, али су га напустили чим се приближила царска војска под вођством Варде Склира .

Референце

Литература

Категорија:Патрицији Категорија:Византијске војсковође