Устав од седамнаест чланова (), први јапански писани законик, састављен око 604. године на двору краљевине Јамато. Састављен под очигледним конфучијанским и будистичким утицајем из Кине (династија Суи) и Кореје, овај први законик приписује се принцу Шотоку (574–622), савладару царице Суико (554–628).
Одредбе Иако се назива првим јапанским уставом, овај законик заправо је био скуп етичких принципа. Многе одредбе имају изразито конфучијански карактер. Прва одредба гласи: „Хармонија треба да се цени. . . . Кад су они горе сложни, а они испод су пријатељски, исправни погледи на ствари спонтано добијају прихватање.” Исто важи и за чланке који су захтевали „савесну“ послушност царским наредбама, „пристојно понашање“, избегавање прождрљивости и избор „мудраца“ за владаре.
У исто време, неколико опомена има изразито локални карактер—изјава, на пример, „господар је небо“, и инсистирање да службеници „рано ујутру иду у двор, а касно одлазе на спавање“, пошто је „цео дан једва довољан” да се заврше државни послови.
Приметно је и одсуство кинеских концепата као што је неопходност владања по „небеском мандату” (допуштењу неба) и регрутовање званичника путем испита. што показује независан ум са којим су владари Јаматоа примењивали кинеске моделе. Кинески утицаји додали су ауторитет тек формираном јапанском двору, али његови темељи остали су у локалној јапанској култури и обичајима.
Види још
Таика реформе Рицурјо
Референце
Литература
Категорија:Историја Јапана Категорија:600-е