Концевичев систем (такође позната као Корејско-руска практична транскрипција Л. Р. Концевич и РПТ) је скуп правила за практичну транскрипцију речи корејског језика ћирилицом, коју је развио руски оријенталиста Лев Концевич на основу раније транскрипције Холодовича. Званична је у Русији, УкрајиниРубель В. А. Історія середньовічного Сходу: Курс лекцій: Навч. посібник. — Київ: Либідь, 1997. и БелорусијиН. В. Івашчанка. Іерагліфічныя пропісы для вывучальных карэйская мова. Усход-Захад. Навучальны дапаможнік. — 2004.; Савет Міністраў Рэспублікі Беларусь .

Правила

Још од владавине вана Сеђона, једно од главних писме у Кореји је ханг'иљ. Сада је она званични и општеприхваћени систем писма у Јужној Кореји и ДНРК. Совjетски лингвисти су развили правила за преношење ханг'иље помоћу ћириличног писма. Лев Концевич је систематизовао ова правила. За разлику од неких система транскрипције корејска писма, главни нагласак у овом систему није на томе како је одређено писмо написано, већ на томе како се чује (фонетска транскрипција). Сваки знак у писме (на пример, 한) је слог који се састоји од неколико његова слова.

{| class="wikitable" style="text-align:center" border=1 |- ! colspan=4 |Сугласници ! colspan=4 |Самогласници ! colspan=2 |Застарела слова |-style="font-size: 75%" !Ханг'иљ !Рускатранскрипција !Латинскатранскрипција(нова) !Сербскатранскрипциjа !Ханг'иљ !Рускатранскрипциjа !Латинскатранскрипција(нова) !Сербскатранскрипција !Ханг'иљ!!Рускатранскрипција |- |ㄱ||-{К- / -г- / -к}-||g / k | К- / -г- / -к||ㅏ||-{А}-||a | А||ᄝ||-{МВ}- |- |ㄴ||-{Н}-||n | Н||ㅑ||-{Я}-||ya | ЈА||ᄫ||-{В}- |- |ㄷ||-{Т- / -д- / -т}-||d / t | Т / -д- / -т||ㅓ||-{О}-||eo | О||ᅗ||-{ПФ}- |- |ㄹ||-{Л- / -Р- / -ль}-||r / l | Л- / -Р- / -љ||ㅕ||-{Ё}-||yeo | ЈО||ᄬ||-{ВВ}- |- |ㅁ||-{М}-||m | М|| ㅗ |ㅗ||-{О}-||o | О||ᄛ||-{Л}- |- |ㅂ||-{П- / -б- / -п}-||b / p | П- / -б / -п||ㅛ||-{Ё}-||yo | ЈО||ᅀ||-{Ж}- |- |ㅅ||-{С / -т}-||s | С / -т||ㅜ||-{У}-||u | У||ᅙ||' |- |ㅇ||-{-Н (-нъ-)}-||ng | -Н (-нн-, писати са цртицом)||ㅠ||-{Ю}-||yu | ЈУ||ᄔ||-{НН}- |- |ㅈ||-{Ч / -дж- / -т}-||j | Ћ / -ђ- / -т||ㅡ||-{Ы}-||eu | 'И||ᅘ||-{ХХ}- |- |ㅊ||-{ЧХ / -т}-||ch | ЋХ / -т||ㅣ||-{И}-||i | И||ᄞ||-{ПК}- |- |ㅋ||-{КХ / -к}-||k | КХ / -к||ㅐ||-{Э}-||ae | 'Е||ᄠ||-{ПТ}- |- |ㅌ||-{ТХ / -т}-||t | ТХ / -т||ㅒ||-{ЙЯ}-||yae | JА||ᄡ||-{ПС}- |- |ㅍ||-{ПХ / -п}-||p | ПХ / -п||ㅔ||-{Е / е}-||e | Е||ᄢ||-{ПСК}- |- |ㅎ||-{Х}-||h | Х||ㅖ||-{ЙЕ / -е}-||ye | ЈЕ||ᄣ||-{ПСТ}- |- |ㄲ||-{КК}-||kk | КК||ㅚ||-{ВЕ}-||oe | ВЕ||ᄧ||-{ПЧ}- |- |ㄸ||-{ТТ}-||tt | ТТ||ㅟ||-{ВИ}-||wi | ВИ||ᄩ||-{ПТ}- |- |ㅃ||-{ПП}-||pp | ПП||ㅝ||-{ВО}-||wo | ВО||ᄭ||-{СК}- |- |ㅆ||-{СС / -т}-||ss | СС / -т||ㅙ||-{ВЭ}-||wae | В'Е||ᄶ||-{СЧ}- |- |ㅉ||-{ЧЧ}-||jj | ЋЋ||ㅞ||-{ВЕ}-||we | ВЕ ||ᄮ||-{СН}- |- | -||–||– | –||ㅢ||-{ЫЙ / -и}-||ui | 'ИЈ / -и||ᄯ||-{СТ}- |- | -||–||– | –||ㅘ||-{ВА}-||wa | ВА||ᄲ||-{СБ}-

Важно: Слово ㅇ на почетку слога не треба читати. Главни начин транскрипције писма означен је ВЕЛИКИ СЛОВА. Унос између две цртице — транскрипција слова у средини речи између самогласника или после сонанти (М, Н, НН- Љ и Р). Унос после цртице — транскрипција слова на крају речи или слога.

Изговор: Самогласници Е и И после ' читају се као чврсти. Комбинација слова ПХ (слог ㅍ) не треба читати као "ф".

Транскрипција слова на споју два слога Карактеристике транскрипције слова која стоје на границама слогова сумиране су у следећој табели (звездица * означава правопис испред и' и јотованих самогласника):

Крај првог слогаПоћетак другог слогаㄱКㄴНㄷТㄹРㅁМ ㅂП ㅅС ㅈЋㅊЋХ ㅋКХ ㅌТХㅍПХ ㅎХㄲККㄸТТㅃППㅆССㅉЋЋгласныйㄱ Ккк н[н-]н кт н[н-]н н[н-]м кп кс кћ кћх ккх кх кпх кх кк ктт кпп ксс кћћ гㄲ ККкк н[н-]н кт н[н-]н н[н-]м кп кс кћ кћх ккх кх кпх кх кк ктт кпп ксс кћћ гㄳ Ккк н[н-]н кт н[н-]н н[н-]м кп кс кћ кћх ккх кх кпх кх кк ктт кпп ксс кћћ гㄴ Ннг/нк (нкк) нн/лл нд/нт (нтт) лл/нн нм нб/нп (нпп) нс/нсс нђ/нћ (нћћ) нћх нкх нтх нпх нх нкк нтт нпп нсс нћћ нㄵ Ннк нн нт лл нм нп нсс нћ нћх нкх нтх нпх нћх нкк нтт нпп нсс нћћ нђㄶ Ннкх нн нтх лл нм нпх нсс нћх нћх нкх нтх нпх нх нкк нтт нпп нсс нћћ нㄷ Ттк нн тт нн нм тп сс тћ тћх ткх ттх тпх ћх ткк тт тпп сс ћћ д/ђ*ㄹ Љљг/љк лл љт лл љм љб/љп љс/љсс љћ љћх љкх љтх љпх рх љкк љтт љпп љсс љћћ рㄺ Кг/љк н[н-] кт н[н-]н н[н-]м кп кс кћ кћх ккх кх кпх кх кк ктт кпп ксс кћћ љгㄻ Ммг/мк мн мд/мт мн мм мб/мп мс/мсс мђ/мћ мћх мкх мтх мпх мх мкк мтт мпп мсс мћћ љмㄼ Љљг/пк лл/мн љт/пт лл/мн љм/пм љб/пп љсс/псс љћ/пћ љћх/пћх мкх/пкх љтх/птх љпх/ппх рх/пх љкк/пкк љтт/птт љпп/пп љсс љћћ/пћћ љбㄽ Љљк лл љт лл љм љп љсс љћ љћх љкх љтх љпх рх љкк љтт љпп љсс љћћ љсㄾ Љљк лл љт лл љм љп љсс љћ љћх љкх љтх љпх рх љкк љтт љпп љсс љћћ љтх/љћх*ㄿ Ппк мн пт мн мм пп пс пћ пћх пкх птх ппх пх пкк птт пп псс пћћ љпхㅀ Љљкх лл љтх лл љм љпх љсс љћх љћх љкх љтх љпх рх љкк љтт љпп љсс љћћ рㅁ Ммг/мк мн мд/мт мн мм мб/мп мс/мсс мђ/мћ мћх мкх мтх мпх мх мкк мтт мпп мсс мћћ мㅂ Ппк мн пт мн пм пп пс пћ пћх пкх птх ппх пх пкк птт пп псс пћћ бㅄ Ппк мн пт мн пм пп пс пћ пћх пкх птх ппх пх пкк птт пп псс пћћ псㅅ Ттк нн тт нн нм тп сс тћ тћх ткх ттх тпх тх ткк тт тпп сс ћћ сㅆ Ттк нн тт нн нм тп сс тћ тћх ткх ттх тпх тх ткк тт тпп сс ћћ ссㅇ Н[Н-]н[н-]г/н[н-]к[к]н[н-]н/ллн[н-]д/н[н-]т[т]лл/н[н-]нн[н-]мн[н-]б/н[н-]п[п]н[н-]с[с]н[н-]ђ/н[н-]ћ[ћ]н[н-]ћхн[н-]кхн[н-]тхн[н-]пхн[н-]хн[н-]ккн[н-]ттн[н-]ппн[н-]ссн[н-]ћћн[н-]ㅈ Ттк нн тт нн нм тп сс ћћ ћћх ткх ттх тпх тх ткк тт тпп сс ћћ ђㅊ Ттк нн тт нн нм тп сс ћћ ћћх ткх ттх тпх тх ткк тт тпп сс ћћ ћхㅋ Ккк н[н-]н кт н[н-]н н[н-]м кп кс кћ кћх ккх кх кпх кх кк ктт кпп ксс кћћ кхㅌ Ттк нн тт нн нм тп сс тћ тћх ткх ттх тпх тх ткк тт тпп сс ћћ тх/ћх*ㅍ Ппк мн пт мн пм пп пс пћ пћх пкх птх ппх пх пкк птт пп псс пћћ пхㅎ Ттк нн тт нн нм тп сс тћ тћх ткх ттх тпх тх ткк тт тпп сс ћћ —гласныйг н д р м б с ђ ћх кх тх пх х кк тт пп сс ћћ —

Деклинација речи Деклинација корејских термина и имена подлеже следећим правилима: Ако се израз завршава на самогласник, он се не флектира (у Хјонд'е, од госпође Ко). Ако је израз мушког рода и завршава се на сугласник, он се флектира (код јанбану, од господина Кима). Ако је израз женског рода и завршава се на сугласник, он се не флектира (од кисен, од госпође Ким).

Ако се лично име особе користи у потпуности (са презименом), онда се нагиње само сопствено име, а презиме није склоно (од Ли Мјонбака, од Ким Иљсона).

Топонимски термини, називи новца и мерне јединице нагињу се само ако се завршавају на сугласник (у Сеулу). Иначе, слични термини се не флектују (у Кјонђу).

Најпродуктивнији деривациони суфикси су -ски и -ист, и без додавања епентетичких сугласника или самогласника; на пример, од Силла — силласки (а не силлански или силлајски), од П'екће — п'екћески (а не п'екћејски), од Кјонђу — кјонђуски (а не кјонђујски или кјонђунски), од сирхака — сирхакист''.

Референце

Категорија:Корејски језик