Vidoviti detektiv je osoba koja istražuje zločine koristeći navodne paranormalne psihičke sposobnosti. Primeri uključuju postkogniciju (paranormalnu percepciju prošlosti), psiometriju (informacije dobijene psihički od objekata), telepatiju, radisteziju, vidovitost i udaljeno gledanje. U slučajevima ubistava, psihički detektivi tvrde da su u komunikaciji sa duhovima žrtava ubistva.

Osobe koje tvrde da imaju psihičke sposobnosti izjavile su da su pomogle policijskim upravama u rešavanju zločina, međutim, nedostaje potvrda policije o njihovim tvrdnjama. Mnoge policijske uprave širom sveta objavile su službene izjave u kojima navode da ne smatraju psihičke osobe verodostojnima ili korisnima u rešavanju slučajeva.

Istaknuti slučajevi U nekim od najpoznatijih policijskih slučajeva koji su često uključivali nestale osobe, pažnju su privukli navodni vidovnjaci.

Slučajevi bez uspeha U novembru 2004. godine, navodna vidovnjakinja Silvija Braun rekla je majci otete devojčice, Amande Beri, koja je nestala 19 meseci ranije: „Ona nije živa, dušo”. Braun je takođe tvrdila da je imala viziju Berijeve jakne u đubretu sa „DNK na njoj”. Berijeva majka je umrla dve godine kasnije verujući da je njena ćerka ubijena. Međutim, Beri je pronađena živa u maju 2013. godine, nakon što je bila žrtva otmice.

Situacija je bila još dramatičnija kada je jedanaestogodišnji Šon Hornbek nestao 6. oktobra 2002. godine. Silvija Braun se ponovo pojavila kao vidovnjak i dala je detaljan opis otmičara i mesto gde bi Hornbek mogao biti pronađen. U emisiji „Šou Montela Vilijamsa” (eng. The Montel Villiams Show”), Braun je odgovorila „ne” kada su je pitali da li je dečak još uvek živ. Međutim, više od četiri godine kasnije, Hornbek je pronađen živ, a nekoliko detalja koje je Braun dala je bilo tačno. Otac dečaka, izjavio je da je lažna izjava Silvije Braun jedna od najtežih stvari koje je morao da čuje, jer su netačne informacije skrenule istragu i gubile dragoceno policijsko vreme.

Kada je 1. maja 2001. nestala pripravnica iz Vašingtona, Čandra Levi, vidovnjaci iz celog sveta su dali savete koji sugerišu da će njeno telo biti pronađeno na mestima kao što je podrum zgrade Smitsonijana, u reci Potomak i zakopano u Nevadi pustinju među mnogim drugim mogućim lokacijama. Svaki savet nije vodio nikuda. Nešto više od godinu dana nakon njenog nestanka, Levijevo telo je slučajno otkrio čovek koji je šetao svog psa u udaljenom delu parka Rok Krik.

Nakon što je Elizabeta Smart nestala 5. juna 2002. godine, policija je primila preko 9.000 saveta od vidovnjaka i drugih osoba koje su tvrdile da imaju vizije ili snove o njenom nestanku. Obrada ovih saveta zahtevala je puno policijskog vremena. Međutim, otac Elizabete Smart, Ed Smart, smatrao je da porodica nije dobila korisne informacije od vidovnjaka. Elizabet su na kraju pronašli očevici koji su prepoznali njenog otmičara na policijskoj fotografiji, a nijedan vidovnjak nije doprineo njenom pronalasku.

Godine 2001. u Zapadnoj Australiji, telo Tomasa Brauna je pronašla vidovita Aboridžinka Leana Adams. Policija nije bila u stanju da pronađe telo u početku. Porodici Brauna su preporučili da kontaktiraju Adams, aboridžinskog vidovnjaka koji je živeo u Pertu. Porodica Browna je zatražila od policije da preduzme pretragu na osnovu Adamsovih uputstava, ali im to nije pomoglo. Adams je otputovala u Alis Springsu, u Severnoj Teritoriji, koja je bila 3600 kilometara udaljena od njenog doma u Pertha. Odvela je članove porodice direktno do Brownowih ostataka, na mesto visoko na grebenu zapadno od grada, oko 20 kilometara dalje. Ostaci nisu odmah bili identifikovani. Policija je kasnije DNK testiranjem potvrdila da su to bili njegovi posmrtni ostaci.

Godine 1989. Kimberli McAndrev je nestala, a šest godina kasnije regionalna policija iz Halifaksa angažovala je Noren Renier, vidovnjakinju, da im pomogne da reše slučaj. Renier je dala policiji tri intervjua koji su snimljeni i dati na pregled osnivaču organizacije „Tampa Bay Skeptics”, Gary P. Posneru. Renier je koristila psihometriju kako bi kanalisala žrtvu i došla do informacija. Posle duge analize snimaka, Posner je zakljucio da je sve sto je Renier rekla bilo obmanjujuće, nejasno, i nista nije pomoglo policiji u istrazi. Renier je uveravala policiju da će telo biti pronađeno pre Božića, ali se to nije dogodilo. Do danas, telo Kimberli McAndrev nije pronađeno. Snimci intervjua s Noren Renier su dostupni online.

Slučajevi sa uspehom Denis Prado, američki padobranac, nestao je iz svog stana, a policija nije uspela da ga pronađe. Nakon bezuspešne potrage, detektivka, vidovnjak, Anet Martin kontaktirana je od strane glavnog istražnog oficira Fernanda Realivaskeza. Aneti je data mapa, a ona je zaokružila malu tačku na mapi, veličine dva gradska bloka, i rekla da će telo biti pronađeno tamo. Opisala je i put kojim je Prado išao. Iako je područje ranije pretraženo, telo nije pronađeno, ali je službenik za potragu i spašavanje uz pomoć psa tragača pokrenuo novu potragu i pronašao telo na mestu koje je Anet naznačila. Iako je telo bilo u lošem stanju, nije bilo dokaza da je napadnut, već se veruje da je umro prirodnom smrću, kao što je Anet predvidela. Međutim, urednik magazina „sumnjičavi istraživač” (eng. „Skeptical Inquirer”), nije bio zadovoljan njenim postupkom i smatra da je to samo delo veoma maštovite i emotivne osobe, a ne nešto naučno dokazano.

U avgustu 2010, vidovnjakinja Šeril Kerol-Lagervej tvrdila je da je u snu videla mesto na kome je nestalo dete Kiesha Abrams. Policija je istraživala nestanak deteta. Ona ih je odvela na lokaciju na kojoj je pronađeno mrtvo telo, međutim u pitanju je bila odrasla žena, a ne telo deteta.

Godine 1996. u Sidneju, verenik nestale Paule Braun prišao je vidovnjaku, Filipu Durantu, da mu pomogne da je pronađe. Vidovnjak je policiji rekao gde se nalazi njeno telo. Ona je bila pronadjena na manje od dva kilometra od mesta koje je onaznačio, u Port Botani, od strane vozača kamiona koji je naišao na telo. "Iako je telo otkriveno sasvim slučajno, čini se da su spekulacije vidovnjaka bile neverovatno tačne", priznala je portparolka policije. Durant je koristio visak i mrežnu mapu, u kombinaciji sa malo kose žrtve.

Vidovita Leana Adams pronašla je telo Tomasa Brauna 2001. godine u Zapadnoj Australiji. Nakon što policija nije uspela da ga pronađe, porodica Brauna je dobila savet da kontaktira Adams. Adams je otišla do Alis Springsa, koji je bio udaljen 3600 km od njenog doma u Pertu, i odvela porodicu direktno do mesta gde su bili Braunovi ostaci. Uprkos tome, ostaci nisu bili odmah identifikovani. Kasnije je policija, koristeći DNK testiranje, potvrdila da to jeste bio Tomas Braun.

Zvanični odgovori policije Mnoge policijske službe širom sveta objavile su zvanična saopštenja u kojima navode da ne smatraju vidovnjake verodostojnima ili korisnima u rešavanju slučajeva.

U Australiji

Australijska policija, zvanično i generalno, izjavila je da ne prihvata pomoć od vidovnjaka. Ovo je bilo kao odgovor na australijsku TV emisiju "Predosećati ubistvo", u kojoj vidovnjaci pokušavaju da reše nerešena ubistva. Zapadnoaustralijska policija ima politiku da ne kontaktira vidovnjake radi pomoći u istraživanjima, ali će prihvatiti informacije koje su dali vidovnjaci. Neimenovani australijski federalni policajac koji je suspendovan nakon što je tražio pomoć vidovnjaka u vezi s pretnjama smrću upućenih premijeru Džonu Hauardu. Portparol savezne policije rekao je da ,,ne odobravaju upotrebu vidovnjaka u sigurnosnim pitanjima". I dalje postoje slučajevi u kojima vidovnjaci tvrde da su prošli obuku sa australijskom policijom, a nisu pružile uverljive dokaze koji podupiru kvalifikacije ili dokaze o tome da su psihički profilirali ili intuitivno profilirali s australijskom policijom.

Dok zvanična politika policijskih snaga ne zagovara upotrebu vidovnjaka za istraživanja, jedan bivši detektiv, stariji policajac Džefri Litl rekao je da ih policija koristi ,,ako zvanično kažu da to ne čine". Dodatno, policija u Novom Južnom Velsu koristila je vidovnjakinju Debi Maloun u nekoliko slučajeva. Iako nijedan dokaz koji je ona dostavila nije rešio ubistva ili slučajeve nestanka sam po sebi, njeni dokazi su korišćeni za potvrdu teorija, a u jednom slučaju, uključeni su u belešku mrtvozornika o slučaju. Litl, u vezi s jednim slučajem u kojem je ona pomogla, smatrao je da je njen opis događaja bio "izvanredan", drugi policajci takođe su bili impresionirani njenom pomoći, dok su drugi policajci iz Novog Južnog Velsa smatrali da nije pomogla u rešavanju slučajeva. Narednik Ge Krea i detektivski narednik Damjan Lun tvrde da im nije dala ništa što policija i javnost nisu već znali. Krea navodi ,,Bavio sam se s mnogo vidovnjaka, ali niko nikad nije rekao, 'Vidim gde je pokopano telo i odvešću vas tamo' ".

Na Novom Zelandu Novozelandska policija je izjavila da "duhovne komunikacije se ne smatraju pouzdanim osnovama za istraživanje."

U Velikoj Britaniji 2006. godine, 28 britanskih policijskih snaga odgovorilo je na upit Udruženja za racionalno ispitivanje da nikada nisu koristili i ne koriste vidovnjake za kontakt s mrtvima, jedna je snaga rekla: ,,Nismo upoznati sa istragama koje su značajno napredovale samo na osnovu informacija koje je dao vidovnjak". 2009. godine, kada je Metropolitanska policija negirala korišćenje vidovnjaka za kontakt s mrtvima, a zatim su im predstavljeni imejlovi koji sugerišu korišćenje vidovnjaka, dali su izjavu za štampu koju je odobrio viši istražni službenik, a koja je bila mnogo dvosmislenija: ,,Ne otkrivamo ljude s kojima možda razgovaramo u vezi s istragama. Nismo spremni da dalje raspravljamo o ovome."

U SAD-u 1993. godine, istraživanje policijskih uprava 50 najvećih gradova u Sjedinjenim Državama pokazala je da je trećina njih prihvatila predviđanja vidovnjaka u prošlosti, iako je samo sedam odeljenja tretiralo takvu informaciju drugačije u odnosu na informacije iz običnih izvora. Nijedna policijska uprava nije prijavila slučajeve u kojima je vidovnjak pružio informacije koje su bile korisnije od drugih informacija dobijenih tokom istrage, jer sve informacije moraju da se dokažu i samo informacije koje se poklapaju sa drugim dokazima mogu da se koriste. Studija koja je pratila ovu temu, a koja se bavila malim i srednjim gradovima u Sjedinjenim Državama, otkrila je da su se vidovnjaci pozivali u policijske službe tih gradova još manje nego u velikim gradovima. Bivši viši istražitelj FBI-a izjavio je da se vidovnjaci mogu koristiti ,,kao poslednje sredstvo i kao alat za istragu s oprezom" za pružanje tragova koji nisu direktno prihvatljivi u sudu, kao što su karakter kriminalca ili lokacija mrtvih tela.

Naučne studije