Устав Пакистана познат и као Устав из 1973, је врховни закон Пакистана . https://books.google.ba/books?id=dex7TKuoUhgC&pg=PA96&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Нацрт владе Зулфикара Али Бутоа, уз додатну помоћ опозиционих партија у земљи, једногласно је усвојен од 5. парламента 10. априла и ратификован 14. августа 1973. https://storyofpakistan.com/the-constitution-of-1973/ Устав има за циљ да води пакистански закон, политичку културу и систем. Њиме се утврђује оквир државе, основна права становништва, државни закон и поредак, као и структура и успостављање институција и оружаних снага. http://www.pakistani.org/pakistan/constitution/ Прва три поглавља утврђују правила, мандат и одвојена овлашћења три гране власти: дводомног законодавног тела; извршни огранак којим управља премијер као главни извршни директор; и врхунско савезно правосуђе на челу са Врховним судом . Устав одређује председника Пакистана као церемонијалног шефа државекоји треба да представља јединство државе. http://www.pakistani.org/pakistan/constitution/part3.ch1.html Првих шест чланова устава оцртава политички систем као савезни парламентарни републички систем; као и ислам као његова државна религија . http://www.pakistani.org/pakistan/constitution/part1.html Устав такође садржи одредбе које прописују усклађеност правног система са исламским забранама садржаним у Курану и Суннету. https://books.google.ba/books?id=1Wh8AgAAQBAJ&pg=PA189&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
Парламент не може доносити законе који могу бити одбојни или супротни Уставу, али сам Устав може бити измењен двотрећинском већином у оба дома дводомног парламента, за разлику од претходних правних докумената из 1956. и 1962. године . https://www.dawn.com/news/729053/parliament-cant-make-laws-repugnant-to-constitution-cj Временом је мењан, а измењени су и најновији импулси за политичку надоградњу и реформе. Иако је примењен 1973. године, Пакистан, међутим, слави усвајање устава 23. марта — када је први сет проглашен 1956. — сваке године као Дан Републике . https://na.gov.pk/en/content.php?id=75 Технички, постоји 26 амандмана, али 23 амандмана су унета у устав, а три нису усвојена у парламенту јер су три амандмана пропала.
Поријекло и историјска позадина
У радио разговору упућеном народу Пакистана, емитованом у фебруару 1948. године, Џина је на следећи начин изнео своје ставове у вези са будућим уставом Пакистана:
Устав Пакистана тек треба да буде уоквирен од стране пакистанске уставотворне скупштине, не знам какав ће бити коначан облик устава, али сам сигуран да ће он бити демократског типа, утјеловљујући суштинске принципе ислама. Данас су они применљиви у стварном животу као и пре 1300 година. Ислам и његов идеализам су нас научили демократији. Свима је научио једнакости људи, правди и фер игри. Ми смо наследници ове славне традиције и у потпуности живимо у складу са нашим одговорностима и обавезама као креатори будућег устава Пакистана.https://books.google.ba/books?id=zHCIDQAAQBAJ&pg=PA231&redir_esc=y
Пакистан је основан 1947. као Доминион (независно царство или краљевство) у оквиру Британског Комонвелта. Исто је било и у независној Индији. Током својих првих неколико година постојања британски монарх је био и шеф пакистанске државе, као што је још увек случај у Канади, Аустралији итд. Пре писања устава, Уставотворна скупштина је донела Резолуцију о циљевима, на инсистирање улеме и џемата- е-ислами, у марту 1949. да дефинише основне директивне принципе нове државе и да прогласи државно признање Алаха суверенитета над универзумом. Резолуција о циљевима је потврдила улогу демократије и садржавала је вјерске одредбе које омогућавају друштву да се придржава учења Курана и Суннета. Резолуција о циљевима је од сада уметнута као преамбула у сваки од наредних пакистанских устава.
Земља је постала република када је усвојен њен први устав 1956. године, али је он поништен 1958. након војног удара . Исламизација закона и економије, студије случаја о Пакистану од стране Чарлса Кенедија (Институт за политичке студије, Исламска фондација, 1996, стр.85) Други устав Пакистана је одобрен 1962. Њиме је додељена извршна власт председнику и укинута функција премијера. Он је такође институционализовао интервенцију војске у политици предвиђајући да двадесет година председник или министар одбране мора бити особа која је имала чин који није нижи од чина генерал-потпуковника у војсци. Устав из 1962. суспендован је 1969. и укинут 1972.
Устав из 1973. био је први у Пакистану који је уоквирен од стране изабраних представника. За разлику од устава из 1962., он је Пакистану дао парламентарну демократију са извршном влашћу концентрисаном у канцеларији премијера, а формални шеф државе – председник – ограничен на деловање по савету премијера.
Устав каже да сви закони морају бити у складу са наредбама ислама како су наведене у Курану и Суннету . Устав из 1973. године такође је створио одређене институције као што су Шеријатски суд и Веће исламске идеологије да каналишу тумачење и примену ислама. https://books.google.ba/books?id=WG-pAgAAQBAJ&pg=PA198&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
После још једног државног удара 1977. године, устав је држан у прекиду све док није „обновљен“ 1985. године, али амандманом (Осми) преневши власт са парламента и премијера на председника. Други амандман (Седамнаести) из 2004. наставио је ову промену, али је 2010. године, Осамнаести амандман смањио председничка овлашћења, враћајући владу парламентарној републици .
Претходно законодавство као извор
Успешан покрет за независност довео је до успостављања Пакистана, независног од британског Рајха 1947. Британско царство је поделило Рај на два дела, Индију и Пакистан .
Одредбе Закона о Влади Индије из 1935. године имале су велики утицај на државу и служиле су као њен основни правни документ до 1956. Године 1950. премијер Лиакуат Али Кхан је написао први анекс који је отворио пут ка изради Устава. Изабрана 1947. године, прва Уставотворна скупштина израдила је и усвојила свој први устав 1956.
Устав из 1956.
Након усвајања устава у Индији 1950. године, пакистански законодавци су били подстакнути да раде на свом уставу. Премијер Мухамед Али и његови владини званичници радили су са опозиционим странкама у земљи на формулисању устава Пакистана. https://storyofpakistan.com/the-constitution-of-1956/
Коначно, заједнички рад довео је до проглашења првог сета устава 23. марта 1956. године—на дан када Пакистан слави Дан Републике поводом усвајања устава. Устав је предвиђао парламентарни облик власти са једнодомним законодавством . Званично је прихватио Пакистан као „ Исламску Републику “ и уведен је принцип паритета. Његове карактеристике су биле:
1. Исламска Република Пакистан – Усвојен је званични назив земље
2. Циљеви Резолуција – Објективна резолуција је укључена као преамбула устава.
3. Систем власти – парламентарни са премијером као шефом владе.
4. Једнодомно законодавство – Један дом, само Народна скупштина која би се састојала од 300 посланика; 150 чланова из сваког источног и западног Пакистана
5. Председник – Потребно је да буде муслиман и церемонијални шеф државе. У случају унутрашње или спољне опасности, може прогласити ванредно стање у земљи.
6. Исламски закон - Ниједан закон неће бити донесен против учења Кур'ана и Суннета.
7. Независно судство – Врховни суд као врховни суд – коначни арбитар свих одлука.
8. Основна права обухватала су слободу кретања, говора и професије и исповедања вере, право на живот, слободу и имовину.
9. Језик – енглески, урду и бенгалски су постали национални језици.
Искандер Мирза је по уставу преузео предсједништво, али је његово стално ангажовање у националним пословима, за разлику од Устава, у двије године смијенило четири изабрана премијера. Под притиском јавности, Мирза је подржао државни удар 1958. године, чиме је практично суспендован устав. Убрзо након тога генерал Ајуб Кан свргнуо је Мирзу и прогласио се председником. https://ghazali.net/book1/chapter_4.htm
Устав из 1962.
Генерал Ајуб Кан именовао је Уставну комисију за израду другог дела устава под вођством главног судије Мухамеда Шахабуддина . https://storyofpakistan.com/the-constitution-of-1962/ Подневши своја разматрања 6. маја 1961, Ајуб Кан је изменио целу верзију устава која је била потпуно другачија од оне коју је препоручио главни судија Мухамед Шахабудин . Проглашен је 8. јуна 1962. Главна карактеристика овог скупа било је увођење председничког система и консолидованих овлашћења председника. Нису извршене никакве даље измене да би се супротставиле документу из 1956. године. Његове карактеристике укључују:
1. Више овлашћења председнику Пакистана .
2. Јачање Исламског идеолошког савета .
1970 Легал Фрамеворк Ордер
Председник Ајуб Кан позвао је начелника Генералштаба генерала Јахју Кана да спроведе ванредно стање у земљи. По преузимању председничке функције, генерал Јахја Кан је пристао на захтеве народа укидањем система једне јединице у Западном Пакистану и наредио опште изборе по принципу један човек, један глас . Ово је био систем који је спојио све провинције Западног Пакистана у једну целину. Генерал Јахја је обновио аутономију старих провинција Синд, Пенџаб и северозападну пограничну провинцију и створио нову провинцију Белуџистан.https://ghazali.net/book1/chapter_5.htm
Војна влада и сам председник Јахја нису уложили напоре да саставе устав, осим што су издали вансудску наредбу 1970. Широм земље, очекивања су била да ће Народна скупштина бити успостављена одржавањем слободних и поштених избора. Да би одржао предложене изборе, председник Иахиа је 30. марта 1970. прогласио Наредбу о правном оквиру у којој су такође наведени основни принципи предложеног устава и структура и састав националних и покрајинских скупштина.
У децембру 1970, општи избори у целој земљи одржани су истовремено за националну и пет покрајинских скупштина. Националистичка Авами лига (АЛ) обезбедила је мандат Источном Пакистану, али није наступила ни у једној од четири провинције Пакистана. Социјалистичка Пакистанска народна партија (ППП) под вођством Зулфикара Али Бутоа добила је мандат у Пенџабу и Синду, али није успела у Источном Пакистану, СЗФП-у и Белуџистану .
Уставна криза из 1970.
Уставна криза је додатно расла када је АЛ одбио да направи уступке у вези са својих шест тачака за нацрт устава и уместо тога тврдио да је АЛ у стању да уобличи устав и да сам формира централну владу.
ЈПП није била вољна да разводни ауторитет савезне владе упркос обезбеђивању пуне покрајинске аутономије за све провинције Пакистана . Преговори о уобличавању рада на уставу вођени су између јануара и марта 1971. између лидера ППП, АЛ- а и војне владе Јахја Кана, што се показало неуспешним. Према ЛФО, председник је требало да одлучи када ће се састати Народна скупштина . До 13. фебруара 1971. председник Јахја је објавио да је Национална скупштина требало је да се састане у Даки 3. марта 1971. До тада су се већ искристалисале разлике између главних страна у сукобу . Што се тиче питања од шест тачака, ППП је био уверен да би федерација заснована на шест тачака довела до слабе конфедерације само по имену и била је део већег индијског плана за разбијање и уништење Пакистана. Ове страхове очигледно деле и војни лидери на западу, укључујући председника Јахју Кана који је 14. јануара 1971. јавно описао шеика Муџибур Рехман као 'будућег премијера Пакистана'. Буто је 15. фебруара објавио да његова странка неће присуствовати Народна скупштина осим ако није било 'неког реципроцитета' од стране Авами лиге. Шеик Муџиб је одговорио на конференцији за новинаре 21. фебруара, тврдећи да је "Наш став апсолутно јасан. Устав ће бити уоквирен на основу шест тачака".