Универзитет ИТМО ( ) је државни универзитет у Санкт Петербургу и један је од руских националних истраживачких универзитета. Универзитет ИТМО је један од 15 руских универзитета које је Влада Руске Федерације одабрала за учешће у Руском пројекту академске изврсности 5-100 како би побољшала свој међународни положај међу светским истраживачким и образовним центрима.
У 2022. години, универзитет је рангиран на 365. месту у свету према КС Ворлд Университи Ранкингс-у, а на 601. на Светском ранг-листи универзитета од стране Тимес Хигхер Едуцатион-а. Године 2021. био је рангиран на 718. месту на ранг листи најбољих глобалних универзитета од стране УС Невс & Ворлд Репорт, и на 901. на Академској ранг листи светских универзитета од стране Шангајског универзитета Јиао Тонг.
Истраживачки приоритети Универзитета ИТМО су концентрисани на информационе и фотонске технологије. Универзитет се састоји од четири главне школе, 14 факултета и низа института и истраживачких центара. Од 2020. године укупан број студената је био преко 12.500, од којих су 2.450 били страни држављани. У 2014. години, универзитет је запошљавао 1.163 инструктора, укључујући преко 800 доктора наука. Многи њени чланови особља и истраживачи добили су владине награде и звања „почасног научног радника“, највише у Русији. Владимир Васиљев је ректор универзитета од 1996. године.
Историја Рођењем универзитета се сматра 26. март 1900. године, када је у Струковној школи кнеза Николе отворен Одсек за механику, оптику и часовничарство . У то време то је била једина школа у Руској империји која је припремала стручњаке за ове области. Прве године је пристигло око 65 пријава за 30 места. Осамнаест ученика примљено је на часовничарске а 18 на механику и оптику.
1917 – 1941 лево|мини| Оглас за производни биро Високе техничке школе, 1927 1917. године Одсек за механику, оптику и часовничарство постаје самостална јединица - Петроградска техничка школа за механику, оптику и часовничарство . Његов директор постао је Норберт Болеславович Заводски. Године 1920. већина његових одељења је трансформисана у Петроградски колеџ за фину механику и оптику (касније - Лењинград). Општине су за то доделиле зграду у Демидовом переулоку (Переулок Гривцова). Производни погони колеџа правили су разне сложене оптичке и финомеханичке производе. Овде је 1931. године дипломирала прва група инжењера инструмената у СССР-у.
Године 1930. колеџ је трансформисан у Лењинградски центар за обуку, а 1933. године Лењинградски институт за фину механику и оптику (ЛИФМО) је постао посебан колеџ. У Катедри за технологије оптичког стакла основана је њена прва истраживачка лабораторија. Захваљујући истраживањима овде, СССР је могао да се извуче од увоза скупих страних абразива .
десно|мини|280x280пиксел| Прва главна зграда ЛИТМО-а Демидов переулок (Гривтсова переулок), 14–16, 2006 Године 1937. ЛИТМО је отворио прву у СССР лабораторију за рачунске машине која је касније трансформисана у Одељење за математичке и рачунарске уређаје. До јесени 1939. постао је један од најбољих одељења института и фокусирао се на развој електромеханичких рачунарских уређаја и управљачких уређаја. До 1940. године имала је преко 1400 студената и запошљавала 27 професора као и 80 ванредних професора и доктора наука.
1941 – 1945 Почетком Другог светског рата 189 ученика и 85 чланова особља отишло је на прве редове, док је преко 450 приступило Народној милицији. Настава је настављена и тек крајем 1942. године ученици и инструктори су евакуисани у град Черапаново од стране Новосибирска.
Током опсаде Лењинграда, ЛИФМО је наставио да ради на војном ремонтном постројењу за Лењинградски фронт. Израђивао је инструменте за испитивање и мерење за јединице војске и морнарице. Током опсаде, објекат је развио побољшане оптичке нишане, фиксне артиљеријске двогледе, панораме топова, противавионске нишанске телескопе, перископе, машинске „шаше“ за противавионске гранате и делове за копнене и морске мине.
Након укидања опсаде, документ о реевакуацији потписан је 10. августа 1944. године. Ученици и инструктори су се вратили у град, а настава је поново почела тог октобра.
1945 – 1992 мини|280x280пиксел| Главна зграда Универзитета ИТМО на Кронверкском проспекту 49, 2015 Универзитет је почео да се активно развија након рата. У јесен 1945. године отвара нови факултет – Електроинструментацију, који је убрзо реорганизован у Радиотехнику. Овде је основан Одсек за квантну радио електронику, који је почео да обучава специјалисте у овој области. Одсек за инжењерску физику овде је основан 1946. године. Са овог одсека 1954. године дипломирао је др Јуриј Денисјук, будући научник, аутор открића у холографији и добитник државне награде.
1956. године истраживачи Одељења за рачунарске уређаје почели су да раде на првој рачунској машини „ЛИТМО-1” која је завршена 1958. године. Урадио је бинарне инжењерске прорачуне, али су подаци унети и резултати су представљени у познатом децималном систему. Лабораторија за ласерске технологије отворена је 1960-их. Зграда у Саблинској улици, која је сада главни кампус, изграђена је 1970-их. У наредној деценији почело је истраживање микропроцесорске технологије и отварање Интердисциплинарног института за напредне студије за обуку професионалаца у производњи у новим областима инжењерства и технологије.
1992 – данас ЛИФМО је 1992. године постао Институт за фину механику и оптику Санкт Петербурга, а 1994. године стекао је статус универзитета. Факултет рачунарских технологија и контрола отворен је 1994. године.
Институт је 1994. године био иницијатор и кључни програмер РУННЕТ-а, ИП мреже која обједињује све велике истраживачке и образовне центре у Русији. Рад је надгледао др Васиљев. Институт је поставио сателитске антене „Руска дуга“, изнајмљене од војске, на друге универзитете. 1995. године основан је истраживачки центар „Компјутерска оптика“. Године 2003. институт је преименован у Санкт Петербургски државни универзитет информационих технологија, механике и оптике .
У структуру ИТМО додата је Академија за методе и технологије управљања (ЛИМТУ), као и Интердисциплинарни институт за стручно усавршавање у новим областима науке и технологије и Државни научни центар рачунарских телекомуникационих мрежа високог образовања, а затим и Висока школа из Санкт Петербурга. Израда поморских инструмената, Санкт Петербургски државни универзитет за хлађење и биотехнологију и Санктпетербуршки економски и технолошки колеџ ДИ Мендељејева .
Универзитет је 2009. године добио статус Националног истраживачког универзитета и преименован је у Национални истраживачки универзитет ИТМО 2011. 2013. године изабран је да се придружи Пројекту 5–100.
Од 9. јануара 2013. до 3. новембра 2014. у дворишту зграде универзитета на Биржевој линији красила је почаст Стиву Џобсу у виду џиновског iPhone -а.
Универзитет је 26. новембра 2014. године отворио своје представништво у Бриселу .
Од 2014. године универзитет носи назив ИТМО универзитет .
Хронологија имена
1900 - 1917 - Одсек за механику, оптику и часовничарство Књаз-Николајеве стручне школе 1917 - 1920 - Петроградска техничка школа за механику, оптику и часовничарство. 1920 - 1930 - Петроградска школа за фину механику и оптику 1930 - 1992 - Лењинградски институт фине механике и оптике (ЛИФМО) 1992 - 1994 - Институт за фину механику и оптику Санкт Петербурга 1994 - 2003 - Универзитет за фину механику и оптику Санкт Петербурга 2003 - 2011 - Санкт Петербург Државни универзитет информационих технологија, механике и оптике 2011 - 2014 - Национални истраживачки универзитет ИТМО Од 2014. - Универзитет ИТМО
Садашњост мини|280x280пиксел| Најбољи матуранти на бастиону Петропавловске тврђаве, 2014 Универзитет има вишестепени систем високог образовања: бачелор – 4 године, специјалиста – 5 година, мастер – 2 године, постдипломски – 3-4 године.
Од 2013/14. ИТМО је партнер са универзитетима у Немачкој, Холандији, Пољској, Финској, Француској, између осталих, ради учешћа у међународним образовним програмима „двоструког степена“. ИТМО дипломци ових програма добијају другу диплому са партнерског универзитета.
Универзитет сарађује са великим компанијама из Санкт Петербурга, укључујући Електроприбор, ЛОМО, Институт за метрологију Мендељејева . Универзитет подржава различите стипендије: председника Руске Федерације, Владу Руске Федерације, Владу Санкт Петербурга, специјалне стипендије из математике, физике, ИТ, стипендије истраживачког савета, именске стипендије ЛОМО-а и других компанија. Студенти и особље спроводе истраживачке и пројектне активности самостално и као део програма финансираних од стране државе и међународних уговора, савезних и индустријских програма. Универзитет организује и домаћин такмичења, конгреса (на пример, годишњи „Конгрес младих научника“), форума, истраживачких конференција, укључујући међународне („Сенсорица“, „Фундаментални проблеми оптике“ итд. ). 2013. године универзитет је био једно од места одржавања Руског националног студентског форума .
Универзитет је учествовао у програмима размене студената и инструктора које финансирају организације, укључујући ДААД. ИТМО је члан Асоцијације европских универзитета . Такође сарађује са страним универзитетима, укључујући УЦЛА и ИТЕСМ .
Универзитет ИТМО је један од два универзитета у Санкт Петербургу - чланови Шангајске организације за сарадњу . Универзитет СЦО нуди укључено учење где студенти раде на основу индивидуалних планова, уче о животу у другој земљи и на тај начин доприносе свом образовању на свом „домаћем“ универзитету. По завршетку студија, студенти Универзитета СЦО добијају редовну диплому и посебан сертификат.
Универзитет је део Асоцијације техничких универзитета Русије и Кине, основане 2011. године, и учествује у заједничким образовним програмима са водећим универзитетима у Кини. Ова некомерцијална организација обједињује техничке универзитете обе земље и омогућава размену студената и инструктора. Првобитно је основан на Харбинском технолошком институту и Техничком универзитету Бауман у Москви .
Неколико пута студенти Универзитета ИТМО освојили су „ Иандек . Алгоритам” првенство у програмирању, у организацији једне од руских интернет компанија. То није студентско такмичење само по себи, већ је отворено за учеснике старије од 17 година. У 2013. угостио је преко 3.000 програмера из 84 земље и неколико великих компанија, укључујући Гоогле, Фацебоок и Вконтакте . Исте године студенти ИТМО-а су освојили злато и сребро, а 2014. – поново злато, а затим још једно злато 2015. године.
ИТМО тим такође редовно учествује на АЦМ ИЦПЦ шампионату у програмирању под генералним спонзорством ИБМ- а од 1997. године. 2013. године универзитет је био домаћин 37. првенства и његов студент је освојио главну награду. Студенти ИТМО освајали су медаље на овом првенству од 1999. године, а од 2004. до 2015. шест пута су били апсолутни победници. Године 2013, након њихове пете победе, Министарство одбране Русије потписало је уговор са Универзитетом ИТМО за развој софтвера за беспилотне авионе и роботику, да споменемо само неке. Исте године министар Сергеј Шојгу понудио је талентованим студентима посао у научним војним јединицама као алтернативу обавезној војној служби.
мини|216x216пиксел| Жорес Алфјоров Универзитет ИТМО одржава везе са ИТ компанијама. 2011. године Дмитриј Гришин, генерални директор Маил-а. Ру, постао је шеф одељења за интернет технологије који је основала компанија. Касније је реорганизован. У 2012. години, руски програмери који раде за Фејсбук одржали су серију предавања на водећим техничким универзитетима у Русији, укључујући ИТМО. Године 2015. добитник Нобелове награде Жорес Алферов отворио је Међународну годину светлости и светлосних технологија у Санкт Петербургу и одржао отворено предавање на универзитету.