Мала корела (), позната и као краткокљуна корела, голооки какаду и мали какаду, је врста папагаја из породице какаду. Ово је мали бели папагај пореклом из Аустралије и јужне Нове Гвинеје. Становници у Западној Аустралији су их звали и чували као кућне љубимце и оригинално као храну. Њихово перје је коришћено као украс за главу и за траке у церемонијама и плесовима.

Таксономија Први пронађени примерак ове врсте је уочио енглески орнитолог Џон Гоулд 1843. године. Ова врста - cacatua sanguinea, садржи четири подврсте :

Cacatua sanguinea normantoni Cacatua sanguinea transfrenta Cacatua sanguinea gymnopis Cacatua sanguinea westralensis

Биологија мале кореле Мала корела је по изгледу слична дугокљуној корели, међутим од осталих сличних врста се разликује по својој величини и кљуну, горња и доња вилица су сличне величине. Висина мале кореле је 36 - 39 цм, дужине до 41 цм и тежина им је 430 - 580 грама.

Врста је препознатљива по својој белој боји, малој крести попут капе, кљун је беличасте боје, око очију им је кожа плаво-сива, гола и налик на прстен и доње перје око главе и грла им је ружичасте боје, док је перје испод крила и репа благо жуте боје.

Разлика између мужјака и женке се не може са сигурношћу утврдити на основу спољашњег изгледа, стога се мора детаљније испитати интерним прегледом. Вокализација мале кореле се састоји од разних назалних и грлених звукова, као и шкрипа високог тона.

Већина какадуа ствара трајну везу у пару, при чему парови остају заједно током целе године. Бити врста у јату значи да младе мале кореле могу да формирају парне везе пре сезоне парења. Живот у јату такође значи да ако један члан пара умре, замена се може лако наћи у локалном јату.

Будући да је снажан летач, мала корела је способна да путује на велике удаљености до воде или богатих и поузданих извора хране. Изван сезоне парења формирају се велика јата са члановима који имају тенденцију да спавају заједно.

Распрострањеност мини|240x240пиксел|Подручје распрострањености мале кореле Мала корела је распрострањена широм унутрашњости, северне и западне Аустралије, али избегава подручја са већим падавинама источно од Великог разводног ланца. Четири подврсте су препознате у Аустралији, а пета подврста се јавља у низијској Новој Гвинеји.

Типично, птица водотокова обрубљених дрвећем и суседних равница, мала корела користи различита станишта укључујући шуме савана, мангрове, области са изолованим дрвећем, делимично и у подручјима са високим жбуњем, а могу се наћи и у градовима, вртовима и парковима насељених места.

Исхрана алт=seme|лево|мини|260x260пиксел|Исхрана Мале Кореле Мале кореле су опортунисти у погледу коришћења ресурса хране. На пример, у региону полуострва Флеуриеу током пролећа, мале кореле су обично забележене како се хране семеном траве и луковицама у огради или другим травнатим површинама.

Током лета примећено је да се скупљају у великом броју да би се хранили у оградиштима где стрништe остаје након жетве. Током касног лета и у јесен, Mале Kореле се редовно посматрају како узимају жито око хранилица и подручја где се стока снабдева сеном. У јужном ланцу Флиндерс, мале кореле се хране скоро искључиво палим житом на стрништима.

Размножавање алт=Гнездо|мини|250x250пиксел|Гнездо мале кореле Разможавање се обично дешава од августа до октобра у јужној Аустралији, иако је забележено већ у мају. Место гнезда је обично у шупљини дрвета обложеном распаднутим фрагментима дрвета, мада се могу користити и шупљине у литицама и термитним хумцима. Два до три (повремено четири) бела, овална јаја полажу се по сезони.

Период инкубације је 24 – 26 дана, а обавезе инкубације и бригу о младима деле родитељи. Младунци остају у следећој љусци око 7 недеља. Након прелетања, младе птице и њихови родитељи придружују се великом номадском јату за исхрану. Птице које се размножавају су тихе у поређењу са летњим јатима и стога могу проћи потенцијално неоткривене у одсуству намерних истраживања.

Однос са људима У Јужној Аустралији, мале кореле се сматрају „незаштићеном аутохтоном фауном“ и могу бити убијени од стране власника земљишта (без дозволе), заробљени или чак убијени гасом (са дозволом). Доступне су и дозволе за узимање ограниченог броја малих корела из дивљине сваке године у авикултурне сврхе. Од 2018. године организација IUCN је поставила мале кореле на црвену листу заштићених животиња као "least concern".

Референце

Категорија:IUCN Red List least concern species Категорија:Птице Аустралије Категорија:Птице описане 1843. године