Принцеза Марија од Грчке и Данске (грч. Μαρία; ) била је ћерка грчког краља Ђорђа и његове жене велике кнегиње Олге Константиновне од Русије. Била је сестра грчког краља Константина I и рођака руског цара Николаја II.
Рођена је као принцеза Грчке и Данске, школовала се у Атини код приватних учитеља. Отац јој је усадио велику љубав према Грчкој и читавог живота је остала ватрени родољуб. Удала се за великог кнеза Георгија Михајловича од Русије, свог првог рођака који јој је удварао пет година. Венчање је одржано 1900. године на Крфу. Пар се настанио у Санкт Петербургу и имали су две ћерке: принцезу Нину (1901—1974) и Ксенију од Русије (1903—1965).
Велики кнез Георгије Михајлович је за њу дао изградити кућу на Криму и био је одан отац и муж, али је брак био несрећан. Принцеза Марија, позната по удаји као велика војвоткиња Марија Георгијевна од Русије, није волела ни свог мужа ни своју нову земљу. Чезнула је за родном Грчком и никада се није прилагодила животу у Русији. Током година, она се отуђила од свог мужа који је искористио сваку прилику да проведе време у иностранству. По избијању Првог светског рата, била је на одмору у Енглеској са ћеркама и одлучила да се не враћа у Русију.
Њен муж је био заробљен у Русији после револуције и стрељали су га бољшевици са још неколико рођака Романових у јануару 1919. Током свог удовства, лишена руских прихода, принцеза Марија се суочила са озбиљним финансијским потешкоћама. Вратила се да живи у Грчкој са својим ћеркама 1920. Тамо је започела везу са адмиралом Периклеом Јоанидисом, који је био командант брода који је узела по повратку у Атину. Венчали су се 1922. Проглашењем Друге Хеленске републике 1924. године, она је послата у изгнанство. Принцеза се вратила да живи у Британији на неколико година и настанила се у Риму 1926. године са својим другим мужем. Живела је у Италији више од једне деценије све док је избијање грчко-италијанског рата 1940. није приморало да се врати у своју родну Грчку. Била је лошег здравља и о њој су се бринули њен нећак, краљ Павле од Грчке и његова супруга Фредерика. Умрла је пошто се грчка краљевска породица спремала да оде у изгнанство. Оставила је књигу мемоара коју су постхумно објавили њени унуци под насловом Романовски дневник.
Биографија left|thumb|190px|Марија са својим родитељима, сестром и браћом Принцеза Марија од Грчке и Данске рођена је 3. марта 1876. у Краљевском двору у Атини. Била је пето дете и друга ћерка грчког краља Ђорђа и руске велике кнегиње Олге Константиновне. Маријин отац је рођен као дански принц.Van der Kiste, Kings of the Hellens: The Greek Kings 1863–1974, стр. 6 Тако је грчка краљевска породица била део Данске краљевске породице.Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary стр. 1
Принцеза Марија, прозвана „Грчка Мини” да би је разликовала од старије „Мини”, њене тетке по оцу (руске царице Марије Фјодоровне), одрасла је као део велике породице од осморо деце. Једна сестра, по имену Олга, умрла је у детињству, али је зато имала петоро браће: (Константин, Ђорђе, Никола, Андреј, Кристофер) и једну преживелу сестру: Александру.Zeepvat, A True Daughter of Greece: Princess Marie of Greece. Part 1: A Marriage of Inconvenience, стр. 49 right|thumb|190px|Принцеза Марија од Грчке и Данске са своја три најстарија братаːКонстантин (лево стоји), Ђорђе (стоји десно) и Никола (седи). Краљ Ђорђе и краљица Олга били су одани родитељи који су својој деци обезбедили срећно окружење. Грчка краљевска породица није била богата по краљевским стандардима и живела је једноставно. Током године, по редовном обрасцу, кретали су се по својим различитим имањима. Годину су започели у Краљевском двору у Атини. Недељом су често посећивали Темистокла, краљево мало имање на улазу у луку Пиреј. У пролеће су се преселили у Мон Репос, породичну краљевску вилу на острву Крф. Током априла обишли су грчке провинције, бирајући сваке године другу регију. Током лета, грчка краљевска породица је боравила у Татоију, у планинама северно од Атине, до средине октобра пре него што се вратила на зиму у Краљевски двор.Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary стр. 9
Марију и њену браћу и сестре одгајале су британске дадиље, а школовале су је гувернанте и приватни учитељи. Енглески је био први језик деце. Говорили су грчки између себе и енглески са својим родитељима. Маријино образовање следило је конвенције за принцезе њеног времена. Нагласак је био на језицима и научила је немачки, енглески и француски поред матерњег грчког. Учила је математику, историју, књижевност и географију. Поред тога, учила се дворском бонтону, православној вери, цртању, сликању, музици, плесу и учила да свира клавир. Бавила се и јахањем, гимнастиком и похађала часове певања. Како су Маријина најстарија браћа већ била заокупљена учењем, она је била блискија својој сестри Александри и брату Николају, који су је годинама претекли. Била је ниска и тамна, мање лепа од своје сестре, али живахнија. Породична окупљања су је много пута водила у иностранство. Посетила је Висбаден у Немачкој 1882. године. Године 1886. мајка ју је први пут одвела у Русију.Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary стр. 23 Они су остали код Романових у Павловску, дому њене баке по мајци. Сваке две године принцеза Марија је проводила празнике у Данској, посећујући баку и деду по оцу. У палати Фреденсборг на острву Зеланд, Марија и њена браћа и сестре упознали су своје руске и британске рођаке на великим породичним окупљањима. Постала је доживотна пријатељица са две своје рођаке: великом кнегињом Ксенијом од Русије и принцезом Викторијом из Уједињеног Краљевства.Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary стр. 20 left|thumb|190px|Марија у младости Краљ Ђорђе је свом потомству усадио велику љубав према Грчкој. Говорио им је: „Не заборавите да сте странци међу Грцима, и пазите да се они никада не сећају“. Као последица тога, она би целог живота остала патриоткиња. Као дете, плакала је када су јој рекли да припада страној династији и да нема грчке крви. Као одрасла особа, увек је гледала на Атину као на свој дом. У својој књизи мемоара себе је описала као: „Права ћерка Грчке“. Народна жеља да се сви Грци уједине у оквиру једне територије довела је до побуне на Криту против турске власти. У фебруару 1897. краљ Ђорђе је послао свог сина, принца Ђорђа, да преузме острво. Да би подржале критску ствар, грчке трупе су прешле македонску границу и Абдул Хамид II је објавио рат. Током сукоба, краљица Олга је организовала војну болницу, а принцеза Марија је служила као медицинска сестра. Грчко-турски рат 1897. лоше је прошао лоше за неприпремљене Грке. Били су принуђени да предају Крит међународној управи, и пристану на мање територијалне уступке у корист Турака и на новчану одштету.Van der Kiste, Kings of the Hellens: The Greek Kings 1863–1974, стр. 58
Од удаје своје сестре Александре 1889. године, принцеза Марија је постала омиљено дете и стални пратилац свог оца. Помогла је свом оцу у функцији његовог незваничног секретара јер је њена мајка, краљица Олга, патила од лошег вида. Дана 27. фебруара 1898, отац и ћерка су се враћали са јахања до плаже у Фалерону, када су на њих пуцала два мушкараца. Краљ је покушао да заштити своју кћер; обоје су били неповређени иако су оба коња била рањена.Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary стр. 57 Касније је на месту покушаја атентата подигнута црква.
Брак right|thumb|Георгије Михајлович са Маријом 1896. Принцеза Марија је желела да цео свој живот проведе у Грчкој уместо да следи традиционални пут принцеза свог времена које су морале да се удају за страног принца и преселе у иностранство. У касним тинејџерским годинама заљубила се у једног грчког обичног човека, али јој родитељи нису дозволили да склопи неравноправну заједницу. Управо је напунила двадесет година када ју је у априлу 1896. године, на Олимпијским играма одржаним у Атини, запросио српски краљ Александар I (последњи представник династије Обреновић). Кнегиња Марија је краља Александра нашла превише ружним и одбила га је.Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary стр. 51
Од свог детињства, принцеза Марија од Грчке је много пута посетила Русију са својом мајком, која је остала веома везана за своју родну земљу. Обично су боравили у Павловској палати код баке кнегиње Марије по мајци, велике кнегиње Александре Јосифовне. Док је била у Русији, у лето 1894. године, на венчању своје рођаке велике кнегиње Ксеније са великим кнезом Александром Михајловичем, кнегиња Марија се заљубила у младожењиног брата, великог кнеза Георгија Михајловича од Русије, који је био први рођак њене мајке. Међутим, он тада није био заинтересован за њу.Zeepvat, A True Daughter of Greece: Princess Marie of Greece. Part 1: A Marriage of Inconvenience, стр. 52 У следећој посети Русији у јесен 1895. поново су се окупили на балу. Овај пут га је сматрала престарим и досадним и више није била заинтересована. С друге стране, он се заљубио у њу и затражио да се уда за њега. Она га је одбила, на згроженост Маријине мајке, краљице Олге, која је навијала за руску удају своје ћерке. У пролеће 1896. велики кнез Георгије Михајлович је стигао у Атину и запросио Марију док су играли билијар. Она га је прихватила и веридба је званично објављена 4. априла 1896. године. Венчање је требало да се одржи неколико месеци касније у лето. Међутим, она се предомислила и након што је два пута одлагала датум венчања, раскинула је веридбу у октобру.Zeepvat, A True Daughter of Greece: Princess Marie of Greece. Part 1: A Marriage of Inconvenience, стр. 53
Велики кнез Русије Георгије Михајлович је пет година истрајао у својој намери. Двапут годишње је просио принцезу Марију која га је и даље одбијала. Најзад се умешао цар Николај II, рекавши великом кнезу да покуша да је запроси још једном и да евентуално одустане. Михајлович је стигао у Грчку у пролеће 1900. године. Овог пута, под притиском своје породице, грчка принцеза је коначно прихватила његов предлог, али невољно. Јасно је ставила до знања да је за њу то брак из интереса и да се њена осећања неће променити. Пре него што се предомислила, краљица Олга је пожурила венчање. Венчање је обављено у Грчкој у цркви старе венецијанске тврђаве на Крфу 12. маја 1900. Била је то релативно једноставна церемонија са пријемом одржаним у резиденцији грчке краљевске породице на Крфу. Она је тада имала 24 године, а њен муж 37.Korneva & Cheboksarova, Russia & Europe, стр. 292 left|thumb| Марија и њен супруг на Крфу за време Ускрса 1900. годинеHall & Beéche, The Romanovs, стр. 267 Након венчања, пар се укрцао на грчку краљевску јахту и отпловио у Напуљски залив. Провели су медени месец у Италији и путовали по Аустроугарској. Из Беча су путем Варшаве стигли у Русију. Грчку принцезу Марију, познату у Русији као руску велику кнегињу Марију Георгијевну, Романови су дочекали као једну од својих. Њена мајка, краљица Олга од Грчке, била је руска велика кнегиња по рођењу, прва рођака руског цара Александра III. Маријин отац, краљ Ђорђе од Грчке, био је омиљени брат царице Марије Фјодорвне. Марија је била прва рођака цара Николаја II, кога је познавала целог живота.Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary стр. 79
Велика кнегиња Марија и њен муж су се населили у становима који се налазе у оквиру Нове Михаилове палате на Дворском кеју у Санкт Петербургу, у домаћинству њеног свекра, великог кнеза Михаила Николајевича. Велику палату су делили са удовицом великог кнеза и два неожењена брата: великим кнезом Николајем Михајловичем и великим кнезом Сергејем Михаиловичем, са којима се Марија Герогјевна посебно зближила.Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary стр. 80 Велики кнез Георгије Михајлович је у младости имао повреду ноге, што је умањило активну војну каријеру коју је желео; обављао је своје време као директор музеја где је преселио своју велику нумизматичку збирку.