thumb|Древнe египатскe ратнe двоколице Стари Египат је био древна цивилизација у источној Северној Африци, концентрисана дуж северног тока реке Нил у Египату. Цивилизација је настала око 3150. године пре нове ереOnly after 664 BC are dates secure. See Egyptian chronology for details. политичким уједињењем Горњег и Доњег Египта под првим фараоном, и развијала се током наредна три миленијума. Његова историја се одвијала кроз низа стабилних "краљевстава", раздвојених периодима релативне нестабилности познатим као "међупериоди". Древни Египат је достигао свој врхунац током Новог краљевства, након чега је ушао у период лаганог опадања. Египат је освајан од разних страних сила у касном периоду, а владавина фараона је званично окончана 31. п. н. е., када је рано Римско царство освојило Египат и претворило га у своју провинцију. Иако су египатске војне снаге у Старом и Средњем краљевству биле добро организоване, нови облик организације војске који се појавио у Новом краљевству омогућио је држави највеће територијално проширење.
Током већег дела своје дуге историје, древни Египат је био уједињен под једном владом. Главна војна брига за нацију била је да задржи непријатеље подаље. Сушне равнице и пустиње око Египта биле су насељене номадским племенима која су повремено покушавала да нападну или да се населе у плодној долини реке Нил. Ипак, велика пространства пустиње формирала су баријеру која је штитила долину реке и била је готово немогуће за масовне војске да пређу. Египћани су изградили тврђаве и испоставе дуж граница источно и западно од делте Нила, у источној пустињи и у Нубији на југу. Мали гарнизони могли су да спрече мање упаде, али ако би се уочиле велике снаге, биле би слате поруке главном армијском корпусу. Већини египатских градова недостајале су градске зидине и друге одбране.
Историја старог Египта подељена је на три краљевства и два међупериода. Током три краљевства, Египат је био уједињен под једном владом. Током средњих периода (временски периоди између краљевстава) контрола владе била је у рукама разних нома (провинција унутар Египта) и разних странаца. Географија Египта послужила је за изолацију земље и омогућила јој да напредује. Ова околност је поставила терен за многа египатска војна освајања.
Старо краљевство (2686–2181. п. н. е.) Старо краљевство је било једно од најсјајнијих времена у историји Египта. Због великог обиља, омогућено је влади да се стабилизује и заузврат организује функционалну војску. Током овог периода, већина војних сукоба је била ограничена на консолидацију моћи унутар Египта.
За време Старог краљевства у Египту није било професионалне војске; гувернер сваке номе (административне поделе) морао је да подигне своју добровољачку војску. Тада би се све војске окупиле под фараоном у битку. Пошто се војна служба није сматрала престижном, војску су углавном чинили људи из ниже класе, који нису могли да приуште да се обучавају за друге послове.Benson, Douglas S. "Ancient Egypt's Warfare: A survey of armed conflict in the chronology of ancient Egypt, 1600 BC-30 BC", Bookmasters Inc., Ashland, Ohio, 1995
Војници Старог краљевства били су опремљени многим врстама оружја, укључујући штитове, копља, тољаге, буздоване, бодеже и лукове и стреле. Најчешће египатско оружје били су лук и стрела. Током Старог краљевства, често се користио једнолучни лук. Овај тип лука је био тежак за исцртавање, а била је и мања дужина извлачења. Након што су Хикси увели композитни лук, ово оружје су почели да користе и египатски војници.
Први прелазни период (2181–2055 п. н. е) и Средње краљевство (2055–1650 п. н. е)
Фараон Ментухотеп II је командовао војним походима јужно до Другог катаракта у Нубији, која је стекла независност током Првог прелазног периода. Такође је обновио египатску хегемонију над регионом Синаја, који је Египат изгубио на крају Старог краљевства.
Од 12. династије па надаље, фараони су често држали добро обучене стајаће војске, које су чиниле основу већих снага подигнутих за одбрану од инвазије. Под владавином Сенусрета I, египатске војске су изградиле граничну тврђаву у Бухену и заузеле целу доњу Нубију.
Други прелазни период (1650–1550 п. н. е) thumb|Староегипатски Хикси користили су кочије.
Након што је фараон Аy Мер-нефер-ре из средње 13. династије побегао из своје палате, хананско племе Хикси опљчкало је Мемфис (главни град Египћана) и преузело доминацију над Горњим и Доњим Египтом. Након што су Хикси преузели контролу, многи Египћани су побегли у Тебу, одакле су почели да се противе владавини Хикса.
Хикси, Азијати са североистока, поставили су утврђену престоницу у Аварису. Египћани су у то време били заробљени; њихова влада је пала. Били су у сендвичу између Хикса на северу и Кушита Нубијаца на југу. Овај период је означио велику промену за египатску војску. Хиксима се приписује да су у Египат довели коње, Оурарит (кочије), и композитни лук — алате који су драстично променили начин на који је египатска војска функционисала (неки докази сугеришу да су коњи и кочије били присутни раније).W. Helck , in JNES 37, see Egyptian Archaeology 4, 1994see KMT 1:3 (1990), Композитни лук, који је омогућавао већу прецизност и већи домет стрелама, заједно са коњима и кочијама, на крају је помогао египатској војсци у протеривању Хикса из Египта, почевши од тренутка када је Секененре Тао II постао владар Тебе и покренуо рат у ком је изгубио живот у једној борби. Секененреа је наследио Камос, који је наставио да се бори против Хикса пре него што је његов брат Ахмосе I коначно успео да их протера. Ово је означило почетак Новог краљевства.
Ново краљевство (1550–1069 п. н. е) thumb|right| Копеш из Новог краљевства
У Новом краљевству су се појавиле нове претње. Међутим, војни доприноси Хикса омогућили су Египту да се успешно одбрани од нових страних инвазија. Хетити, који су долазили са даљег североистока, покушали су да освоје Египат, али су поражени и склопљен је мировни споразум. Такође, мистериозни Народи са мора у том периоду напали су цео древни Блиски исток. Народи са мора изазвали су многе проблеме, али на крају је војска била довољно јака у том тренутку да спречи колапс владе. Египћани су имали снажну пешадију, за разлику од Хетита који су зависили од својих кочија. На тај начин је војска Новог Краљевства била другачије организована од војски претходна два краљевства.
Војске Старог и Средњег краљевства Пре Новог краљевства, египатске војске су биле састављене од регрутованих сељака и занатлија, који су тада масовно служили под заставом фараона. Током Старог и Средњег краљевства египатске војске су биле слабо организоване. Египатски војници су носили једноставно наоружање које се састојало од копља са бакарним врхом копља и великог дрвеног штита прекривеног кожом. Камени буздован је такође ношен у архајском периоду, мада је касније ово оружје вероватно било само у церемонијалној употреби, а замењено је бронзаном борбеном секиром. Копљанике су подржавали стрелци који су носили једноставан закривљени лук и стреле са врховима од кремена или бакра. Ниједан оклоп није коришћен током 3. и раног 2. миленијума пре нове ере. Странци су такође били укључени у војску, Нубијци (Меџаји), улазили су у састав египатске војске као плаћеници и чинили су најбоље стрељачке јединице.
Војске Новог краљевства thumb|left|Тутанкамон приказан у тријумфалној борби против азијских непријатеља
Велики напредак у технологији оружја и ратовању почео је око 1600. године пре нове ере када су се Египћани борили и коначно победили племе Хикса које је завладало Доњим Египтом. Током овог периода коњ и кочије су уведени у Египат, на шта Египћани нису имали одговор све док нису представили сопствену верзију ратних кола почетком 18. династије. Египћани су затим побољшали дизајн кочија како би одговарале сопственим захтевима. Египатске кочије су биле лакше и брже од кочија других великих сила на Блиском истоку. У египатским ратним кочијама налазили су се возач који је држао бич и узде и борац, који је углавном држао композитни лук или, након што би потрошио све своје стреле, кратко копље којих је имао неколико на располагању. Кочијаши су повремено носили оклопе, али су више преферирали широке кожне траке прекрштене преко груди или су носили штит. Њихов торзо је тако био мање-више заштићен, док је доњи део тела био заклоњен самим колима. Фараони су често носили кожне оклопе са уметнутим полудрагим камењем, које је нудило бољу заштиту, јер је камење било тврђе од метала који се користио за врхове стрела. thumb|Египатски фараон Рамзес II у својој ратној кочији у бици против Нубијаца. Главно оружје египатске војске били су лук и стрела; који су постали страшно оружје увођењем композитног лука од стране Хикса. Ови лукови, у комбинацији са ратним кочијама, омогућили су египатској војсци да нападне брзо и са веће удаљености.
Друге иновације укључивале су копеш, који храмске сцене приказују како су га богови представили фараону уз обећање победе, побољшани оклоп од ливене бронзе; током 18. династије војници су почели да носе шлемове и кожне или платнене тунике прекривене са металним плочицама.
Ове промене су такође изазвале промене у улози војске у египатском друштву, па се током Новог краљевства, египатска војска променила од војних трупа у чврсту организацију професионалних војника.Ancient Egyptian Army Освајања страних територија, као што је Нубија, захтевала су сталне снаге за гарнизон у иностранству. Сусрет са другим моћним блискоисточним краљевствима као што су Митани, Хетити, а касније Асирско царство и Вавилонија, учинили су да Египћани воде походе далеко од куће. Преко 4.000 пешака једног армијског корпуса било је организовано у 20 чета од 200 до 250 људи у свакој. Процењује се да је египатска војска имала преко 100.000 војника у време Рамзеса II око 1300. п. н. е. Било је и чета Либијаца, Нубијаца, Канаанаца и Шердена (Грка) који су служили у египатској војсци. Често су их описивали као плаћенике, али су највероватније били импресионирани затвореници који су више волели живот војника уместо ропства.
Војске касног периода Следећи искорак уследио је у касном периоду (712–332 п. н. е), када су у употребу ушле коњичке трупе и оружје направљено од гвожђа. Након освајања од стране Александра Великог, Египат је био снажно хеленизован и главна војна сила је постала пешадијска фаланга. Стари Египћани нису били велики иноватори у технологији оружја, а већина иновација у технологији оружја долазила је из западне Азије и грчког света.
Војна организација Још у Старом краљевству (око 2686–2160 п. н. е) Египат је користио специфичне војне јединице, а војна хијерархија се појавила у Средњем краљевству (око 2055–1650 п. н. е). До Новог краљевства (око 1550–1069 п. н. е), египатска војска се састојала од три главна рода: пешадије, кочије и морнарице. John Wiley and Sons Inc., New Jersey:
Египатски војници Током египатског освајања, фараон је делио своју војску на два дела, северни и јужни. Затим се даље делиле на још четири војске назване по египатским боговима Ра, Амон, Птах и Сутех (од свих војски фараон би се придружио Амону). Одатле би бирао главнокомандујућег, углавном принца краљевске куће, који би потом бирао капетане који би спроводили наређења дата низ ланац командовања. За време рата, главнокомандујући је добио задатак да бира њихове капетане, који су обично били нижерангирани принчеви краљевске куће. Они су генерално постигли ове позиције користећи средства подмићивања и обраћајући се интересним судовима. Други важан фактор при избору и официра и капетана био је степен образовања који су стекли; већина званичника су често били дипломати са високим образовањем. Касније, по добијању званичне позиције, подељене војске би се удружиле са плаћеницима који су били одевени као египатска војска, али никада нису били део домаће египатске војске.