Иако су се термини „пол” и „род” користили као синоними од најмање четрнаестог века, у савременој академској литератури они обично имају различита значења. „Пол” се генерално односи на биолошки пол организма, док се „род” обично односи или на друштвене улоге засноване или на полу особе (родна улога) или на личну идентификацију сопственог пола на основу унутрашње свести (родни идентитет).. Док се у обичном говору термини „пол” и „род” често користе као синоними, већина савремених научника друштвених наука, бихевиоралних научника и биолога, многи правни системи и институције, и међувладине агенције као што је Светска здравствена организација (СЗО) праве разлику између рода и пола.

Код већине појединаца, различите биолошке детерминанте пола су конгруентне и конзистентне са родним идентитетом појединца, али у неким околностима, пол додељен појединцу при рођењу и род појединца се не поклапају и особа може бити трансродна. Такође у неким случајевима, појединац може имати полне карактеристике које компликују додељивање пола, те особа може бити међуполна.

Сексологу Џон Монију се често приписују заслуге за прављење разлике између биолошког пола и родног идентитета 1955. године.. Медисон Бентли је већ дефинисао род као „друштвену страну пола“ деценију раније, 1945. године. Како је Мони првобитно конципирао, род и пол се анализирају заједно као једна категорија која укључује и биолошке и друштвене елементе, али је каснији рад Роберта Столера раздвојио то двоје, означавајући пол и род као биолошке и културне категорије. Пре рада Бентлија, Монија и Столера, реч „род” се редовно користила само за означавање граматичких категорија. Мони је био задужен за случај Дејвида Рејмера, цис мушкарца којем је пенис повређен током обрезивања тако да није могао да се поправи. Дејвида су родитељи по навођењу Монија одгајали као девојчицу, који је покушао да докаже да се родни идентитет примарно учи. Рејнер се после сазнања о свом родном идентитету транзиционирао назад у мушко, а својом причом обесхрабривао такве праксе у будућности. Касније је оболео од клиничке депресије, те је извршио самоубиство у 39. години живота.

Пол

Биолози Анисогамија, или разлике у величини гамета (полних ћелија), је дефинишућа карактеристика два пола.Daly, M. & Wilson, M. (1983). Sex, evolution and behavior. Monterey: Brooks Cole Према биологу Михаелу Мајерусу, не постоји друга универзална разлика између мужјака и женки.

По дефиницији, мужјаци су организми који производе мале, покретне гамете (сперму); док су женке организми који производе велике и углавном непокретне гамете (јајне ћелије или јаја). Ричард Докинс је тврдио да је могуће тумачити све разлике између полова као проистекле из ове јединствене разлике у полним ћелијама.

Баргава и др. (2021) напомињу да термини пол и род нису и не би требало да се користе као синоними. Они наводе да је „пол дихотоман, са одређивањем пола у оплођеној зиготи која произилази из неједнаке експресије гена полних хромозома“. Насупрот томе, род се посматра као „перцепција појединца као мушкарца, жене или трећег, како од стране појединца тако и од стране друштва“. Аутори разликују полне разлике, узроковане биолошким факторима, и родне разлике, које „рефлектују сложену интеракцију психолошких, еколошких, културних и биолошких фактора“. Родни идентитет се стога посматра као „психолошки концепт који се односи на самоперцепцију појединца“.

Друге студије су навеле да, иако постоје неки докази за потенцијалну генетску, неуроанатомску и хормонску основу за родни идентитет, специфични биолошки механизми који су укључени у одређивање родног идентитета још увек нису демонстрирани.

Полне разлике Термин „полне разлике” се обично примењује на полно диморфне особине за које се претпоставља да су еволуиране последице полне селекције. На пример, људска „полна разлика” у висини је последица полне селекције, док „родна разлика” која се типично види у дужини косе (жене са дужом косом), није.Mealey, L. (2000). Sex differences. NY: Academic Press.Geary, D. C. (2009) Male, Female: The Evolution of Human Sex Differences. Washington, D.C.: American Psychological Association Scientific research shows an individual's sex influences his or her behavior.

Полне разлике су првенствено узроковане хормонским факторима, генетским факторима и факторима животне средине. Према Дејвиду Гирију, најосновнија полна разлика код људи је односни трошак репродукције, који је већи за женке него за мужјаке због трудноће и већих постнаталних трошкова родитеља, што резултира различитим преференцијама при избору парења за мужјаке и женке.

Психијатри Роберт Столер, чији је рад био први који је пол и род третирао као „два различита колектива података“, у својој књизи () користи термин „пол“ да се односи на „мушки или женски пол и саставни биолошки делови који одређују да ли је неко мужјак или женка“. Он даље наводи да се, да би се утврдио пол, морају анализирати хромозоми, спољашње гениталије, унутрашње гениталије, полне жлезде, хормонска стања, секундарне полне карактеристике, а могуће и мождани системи. Он наводи да је пол особе одређен „алгебарским збиром свих ових квалитета", што резултира тиме да се већина људи класификује или као мушкарци или као жене.

Америчко удружење психијатара наводи да се „пол често описује као биолошки конструкт дефинисан на анатомској, хормонској или генетској основи.

Психолози У књизи () наводи се да се „пол односи на биолошке категорије женки и мужјака, категорије које се разликују по генима, хромозомима и хормонима“. Једна од смерница (зависних од контекста) које користи Америчко удружење психолога каже да „постоји низ показатеља биолошког пола, укључујући полне хромозоме, полне жлезде, унутрашње репродуктивне органе и спољашње гениталије“.

Социолози Социолог Дадли Постон наводи да је пол код људи „одређен биолошки, на пет начина“:

На основу различитих хромозома; На основу различитих полних жлезда, које производе гамете и полне хормоне; На основу различитих релативних нивоа хормона специфичних за пол; На основу различитих унутрашњих репродуктивних структура; На основу различитих сполно специфичних спољашњих гениталија. Ова дефиниција обично резултира додељивањем пола при рођењу.

Према Постону, „пол се углавном односи на биолошке карактеристике, док се род односи углавном на социолошке, тј. друштвене карактеристике“.

Напомињући да се типично пол додељује на основу прегледа гениталија при рођењу, Рејн Дозијер наводи да је биолошки пол „комплексна констелација хромозома, хормона, гениталија и репродуктивних органа“.

Феминистичке теоретичарке У (), Мери Хоксворт и Лиза Диш примећују да су феминистичке теоретичарке критиковале биолошку основу сексуалног диморфизма. Ове теоретичарке тврде да су показале да постоји више од два природна пола и да, било да су дефинисани у смислу хромозома, хормона, полних жлезда, унутрашње морфологије, спољашњих гениталија или секундарних полних карактеристика, „ниједан од типичних корелата биолошког пола у складу са захтевима дихотомне класификације“, и да све ове карактеристике „не успевају да разликују све мушкарце од свих жена или да обезбеде заједничко језгро унутар сваког пола“.

Дефиниције у речницима Оксфордски речник енглеског језика дефинише пол као „било коју од две главне категорије (мужјаци и женке) на које су људи и многа друга жива бића подељена на основу њихових репродуктивних функција“. Постоји још једна напомена о засебној дефиницији која каже да „реч пол сада има тенденцију да се односи на биолошке разлике, док се род често односи на културне или друштвене разлике.“

Речник Меријам-Вебстер дефинише пол као „било који од два главна облика појединаца који се јављају код многих врста и који се разликују као женке или мужјаци, посебно на основу њихових репродуктивних органа и структура“ или „збир структурних, функционалних и понекад карактеристика понашања организама по којима се разликују мужјаци и женке“. Они такође примећују да „доктори могу да промене физичке карактеристике пола, али да телесни пол не одређује род“.

Здравствене организације Светска здравствена организација (СЗО) на сличан начин наводи да се „пол односи на биолошке и физиолошке карактеристике које дефинишу мушкарце и жене“ и да су „мужјаци и женке категорије пола“.. Приступљено 24. августа 2010. Према Центрима за контролу и превенцију болести у САД, људи чије се унутрашње психолошко искуство разликује од пола који им је додељен су трансродни, транссексуални или небинарни.

Историја Историчар Томас В. Лакеур сугерише да је од ренесансе до 18. века међу лекарима преовладавала склоност ка постојању само једног биолошког пола (теорија једног пола, да су жене и мушкарци имали исту основну репродуктивну структуру). In some discourses, this view persisted into the eighteenth and nineteenth centuries. Laqueur asserts that even at its peak, the one-sex model was supported among highly educated Europeans but is not known to have been a popular view nor one entirely agreed upon by doctors who treated the general population.

Научници као што су Џоан Каден и Михаел Столберг критиковали су Лакеурову теорију. Столберг пружа доказе који сугеришу да је значајно двополно разумевање анатомије постојало пре него што је Лакер тврдио, тврдећи да је полни диморфизам прихваћен још у шеснаестом веку.. Џоан Каден је изјавила да су 'једнополни' модели тела већ били третирани са скептицизмом у античком и средњем веку, и да Лакерова периодизација преласка са једног на двопол није била тако јасна као што је он рекао.

Пол и род ушли су у центар пажње у САД у време ратова, када су жене морале да раде, а мушкарци су били у рату.

Род

Дефиниције у речницима У Оксфордском речнику енглеског језика, „род” је дефинисан као — у модерној и посебно феминистичкој употреби — „еуфемизам за пол људског бића, који често има за циљ да нагласи друштвене и културне, за разлику од биолошких, разлика између полова“, при чему је најранији цитирани пример из 1963.. as accessed Aug. 22, 2010, gender, noun, sense 3b. The American Heritage Dictionary (5th edition) states that gender may be defined by identity as "neither entirely female nor entirely male"; its Usage Note adds:The American Heritage Dictionary of the English Language (Boston, Mass.): Houghton Mifflin, 5th ed. 2015, gender, sense 2b and Usage Note Неки људи сматрају да реч „пол” треба да буде резервисана за упућивање на биолошке аспекте мужјака и женки или на сексуалну активност, а да реч „род” треба користити само за упућивање на социокултурне улоге... У неким ситуацијама ова разлика избегава двосмисленост, као у „истраживању рода”, који је јасан на начин на који „истраживање пола” није. Међутим, разлика може бити проблематична. Лингвистички, не постоји никаква стварна разлика између „родне пристрасности” и „полне пристрасности”, и може изгледати измишљено да се инсистира на томе да је „пол” у овом случају нетачан.

Медицинске организације Радна дефиниција коју користи Светска здравствена организација за свој рад је да се „род односи на друштвено конструисане улоге, понашања, активности и атрибуте које дато друштво сматра прикладним за мушкарце и жене" и да су „мушкост и женскост родне категорије“. Управа за храну и лекове користила је „род” уместо „пола” када је говорила о физиолошким разликама између мушких и женских организама. Године 2011. преокренули су свој став о овоме и почели да користе „пол” као биолошку класификацију и „род” као „самопредставу особе као мужјака или женке, или како друштвене институције реагују на ту особу на основу родне презентације појединца“. „Род” се такође често користи и за означавање физиологије нељудских животиња, без икаквих импликација друштвених родних улога.

Политичке организације