Тур де Франс 2023.

Тур де Франс 2023. било је 110. издање етапне бициклистичке трке, једне од три гранд тур трке — Тур де Франса. Старт трке био је 1. маја 2023. у Билбау у Баскији, што је био други пут у историји да Тур стартује у Баскији и први пут од 1992. године, када је стартовао у Сан Себастијану; последња етапа је вожена 23. јула на Јелисејским пољима у Паризу.

Укупна дужина трке износила је 3.405 -{km}-. Вожена је 21 етапа, уз два дана одмора, након девете и након етапе 15. Етапе су биле класификоване као осам равних, четири брдске, осам планинских и један хронометар; Ишло се кроз свих пет планинских масива у Француској: Пиринеје, Централни масив, Јуру, Алпе и Вогези; вожено је укупно 70 успона, од чега 6 екстра категорије укључујући Кол ди Турмале, Пиј де Дом и Гран Коломбје, 13 прве категорије, 11 друге, 23 треће и 17 четврте категорије. Вожена су три нова успона: Коте де Виверо у Баскији, Кол де ла кроа Росје у Централном масиву и Кол ди Фе у Алпима, док нису вожени успони Алп д’Иез, Кол ди Галибје, Кол д’Изоар, Мон Ванту и Кол д’Обиск. Успон Пиј де Дом вожен је први пут послије 1988. године, а највиша тачка био је успон Кол де ла Лоз са 2,304 -{m}- надморске висине, док је он такође био и најдужи успон са 28,6 -{km}-. Укупно је циљ четири етапе био на успону, од чега једна на успону екстра категорије и три на успону прве категорије.

Највећи фаворити су били Јонас Вингегор који је освојио Тур 2022. и Тадеј Погачар који је освојио Тур 2020. и 2021. Поред њих, фаворити су били побједник Ђиро д’Италије 2022. — Џај Хиндли, Ричард Карапаз, Сајмон Јејтс, Енрик Мас, Микел Ланда, Ромен Барде и Давиде Году, а четвороструки побједник Тура — Крис Фрум, изостављен је из тима.

Тур је освојио Вингегор, седам и по минута испред Погачара, што је била највећа разлика између побједника и другопласираног од 2014. године; на трећем мјесту завршио је Адам Јејтс, који је радио за Погачара. Јаспер Филипсен је освојио класификацију по поенима, Ђулио Чиконе брдску класификацију, а Погачар класификацију за најбољег младог возача четврти пут заредом, чиме је постао рекордер; Виктор Кампенартс је добио награду за најагресивнијег возача, а тим Јумбо—визма је освојио тимску класификацију. Филипсен је остварио четири етапне побједе, а Погачар двије.

Трку су обиљежила одустајања: Мас и Карапаз су одустали због пада на првој етапи, Марк Кевендиш, који је прије почетка трке изјавио да му је то последњи Тур, напустио га је због пада на осмој етапи. Фабио Јакобсен је одустао током етапе 12, Кејлеб Јуан током етапе 13, Ромен Барде током етапе 14 и Ваут ван Арт током етапе 18.

Тимови

мини|десно|Група током етапе 18.

На трци су учествовала 22 тима, са по осам возача. Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују; два најбоља про тур тима за претходну сезону такође су имали аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, док су организатори трке — -{Amaury Sport Organisation}-, имали право да додијелиле још двије вајлд кард позивнице.

Године 2019. донесено је правило да најбољи про тур тим у рангирању има загарантовано учешће на свакој ворлд тур трци наредне сезоне, а другопласирани има загарантовано учешће на свим једнодневним ворлд тур тркама. Током 2022. донесено је правило о испадању два најслабија тима из ворлд тура на крају периода бодовања од три године, за период од 2020. до 2022. године, када тимовима истичу трогодишње лиценце, након чега је донесено правило да два најбоља про тур тима имају загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама, а трећи на једнодневним тркама током наредне сезоне. На крају 2022. из ворлд тура испали су Лото—дестини и Израел—премијер тех, док су у ворлд тур ушли Аркеа—самсик и Алпесин—декунинк. Лото—дестини и Тотал енержис су били најбољи про тур тимови на крају сезоне и имали су загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама, док је Израел—премијер тех имао загарантовано учешће на једнодневним ворлд тур тркама. Специјалне позивнице су објављене 19. јануара 2023. године, а добили су их Израел—премијер тех и Уно Х, док је тим Еускалтел—еускади из Баскије остао без позивнице.

мини|лево|Подијум за представљање тимова и возача на Туру 2023.

Од 176 возача, њих 36 возило је Тур по први пут. Међу њима су били Џај Хиндли, Карлос Родригез, Матијас Скјелмосе, Бинијам Грмај, Феликс Гал и Хуан Педро Лопез; Карлос Родригез је био најмлађи дебитант. Возачи који су наступили долазили су из 27 држава; пет држава је имало преко десет возача: Француска (32), Белгија (21), Холандија (14), Шпанија (14), Аустралија (12) и Данска (11). Норвешка је имала осам, а Њемачка, Уједињено Краљевство и Италија по седам. најмлађи возач био је Квин Симонс из Лидл—трека, са 22 године и 54 дана, млађи 95 дана од Карлоса Родригеза; док је најстарији био Дрис Девенајнс из Судал—Квик-степа, са 39 година и 344 дана, старији 125 дана од Луиса Леона Санчеза, који је стартовао своју 30 гранд тур трку, највише од свих возача који су возили на Туру. Прије почетка трке, седмоструки освајач класификације по поенима — Петер Саган, један од два рекордера по броју етапних побједа — Марк Кевендиш и Тибо Пино, изјавили су да ће завршити каријеру на крају сезоне и да ће возити Тур по последњи пут.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

АГ2Р ситроен Алпесин—декунинк Аркеа—самсик Астана Казахстан Бахреин–викторијус Бора–ханзгро Групама—ФДЈ ДСМ—фирмениш ЕФ едукејшон—изипост Инеос гренадирс Интермарш—сиркус—ванти Јумбо—визма Кофидис Лидл—трек Мовистар Судал—Квик-степ УАЕ тим емирејтс Џејко—алула

-{UCI}- про тур тимови:

Израел—премијер тех Лото—дестини Тотал енержис Уно Х

Фаворити

мини|десно|Јонас Вингегор (лијево) и Тадеј Погачар (десно) били су главни фаворити за освајање Тура.

Највећи фаворити за освајање били су побједник из 2022. — Јонас Вингегор и Тадеј Погачар, који је освојио Тур 2020. и 2021. Погачар је 2021. освојио испред Вингегора, а Вингегор 2022. испред Погачара; ниједан од њих никада није завршио Тур испод другог мјеста. Једина трка на којој су возили један против другог прије Тура била је Париз—Ница у марту, коју је Погачар освојио уз три етапне побједе док је Вингегор завршио на трећем мјесту. Вингегор је у априлу освојио Вуелту ал Паис Баско уз три етапне побједе, док је Погачар возио класике и завршио је четврти на Милано—Санрему, а затим је освојио Ронде ван Фландерен, Амстел голд рејс и Флеш Валон, док је на Лијеж—Бастоњ—Лијежу пао и морао је да паузира неко вријеме. Вратио се тренингу у јуну, када је освојио првенство Словеније и у друмској и у вожњи на хронометар, док је Вингегор освојио Критеријум ди Дофине, главну припремну трку за Тур де Франс, уз двије етапне побједе и са највећом разликом испред другопласираног од 1993. године.

Од других возача, највеће шансе за побједу су давате Џају Хиндлију, побједнику Ђира 2022. који је возио Тур по први пут, а најбољи резултат током сезоне било му је четврто мјесто на Критеријуму ди Дофине. Остали фаворити били су Микел Ланда, Енрик Мас, Давид Году, побједник Ђиро д’Италије 2019. Ричард Карапаз, Бен о Конор и Ромен Барде. Након што је освојио Тур де Свис у јуну, Матијас Скјелмосе је такође укључен на списак потенцијалних фаворита. На списак су са мањим шансама за побједу укључени Данијел Мартинез, Том Пидкок, Ђулио Чиконе, као и браћа близанци Адам и Сајмон Јејтс. Побједнику Тура 2019. — Егану Берналу нису давате велике шансе да освоји трку, јер се опорављао од пада који је имао током 2022. и возио је Тур први пут послије двије године.

мини|лево|Ваут ван Арт, побједник класификације по поенима 2022.

Четвороструки побједник Тура — Крис Фрум, који није успио да се врати у форму какву је имао прије пада на Критеријуму ди Дофине 2019. изостављен је из тима Израел—премијер тех. На Туру нису учествовала и четири возача која су током каријере освојили барем по једну гранд тур трку, јер су одлучили да умјесто Тура возе Ђиро 2023. због више хронометара, што одговара њиховим способностима: троструки побједник Вуелта а Еспање — Примож Роглич, који је и освојио Ђиро 2023. побједник Тур де Франса 2018. — Герент Томас, који је Ђиро завршио на другом мјесту, побједник Вуелта а Еспање 2022. — Ремко Евенепул, који је морао да напусти Ђиро док је био лидер, због ковида 19, као и побједник Ђира 2020. — Тео Гејган Харт, који је морао да напусти Ђиро због пада.

Класификацију по поенима је 2022. освојио Ваут ван Арт са рекордним бројем бодова, али је прије почетка трке најавио да му поновно освајање класификације није приоритет, да ће помагати Вингегору и да ће покушати да оствари понеку етапну побједу, а истакао је да ће можда напустити Тур током последње недеље због порођаја супруге, изјавивши да не намјерава да пропусти рођење другог дјетета. Фабио Јакобсен је сматран за најбољег спринтера прије почетка трке и за једног од највећих фаворита за етапне побједе, али пошто је рута била превише брдска, нијесу му давате велике шансе за освајање класификације. Јаспер Филипсен, који је 2022. завршио на другом мјесту, био је такође велики фаворит и припремао се за Тур, док његов тим није водио возаче за генерални пласман већ је све било посвећено спринту; његов сувозач Матје ван дер Пул је истакао да неће трошити пребише енергије на Тур јер жели да се припреми за Свјетско првенство. Један од фаворита био је и Мадс Педерсен, који је освојио класификацију по поенима на Вуелта а Еспањи 2022. и којег се очекивало да скупља бодове на брдским етапама јер је универзалнији спринтер. Бинијам Грмај је возио Тур по први пут и примарни циљ му је био да оствари етапну побједу па да у зависности од бодова види може ли да се бори за класификацију. Универзалнији је спринтер а на Ђиру 2021. остварио је етапну побједу у спринту против Ван дер Пула и очекивало се да може да иде у бјегове и сакупља бодове. Кејлеб Јуан је на Тур 2021. дошао са намјером да оствари што више побједа и освоји класификацију али је пао и повриједио се, а након што се опоравио није успио да оствари велики број побједа, прије почетка Тура остварио је само једну побједу током 2023. Дилан Груневеген се вратио на Тур 2022. након суспензије од девет мјесеци и остварио је једну етапну побједу, а истакао је да су му циљ етапне побједе. Марк Кевендиш је 2021. остварио четири етапне побједе и изједначио рекорд Едија Меркса са 34 побједе. Тим није хтио да га поведе на Тур 2022. да покуша да сруши рекорд, што је био први пут од 1987. да бранилац зелене мајице није возио Тур наредне године, а такође је његов изостанак проглашен за највећу грешку у саставима свих тимова на трци. Пред почетак сезоне 2023. прешао је у Астану, а затим је остварио побједу на Ђиро д’Италији због чега су многи истакли да може да оствари побједу на Туру и сруши рекорд. Међу другим потенцијалним фаворитима били су Јорди Меус, Александер Кристоф који није остварио побједу на Туру од 2020. Брајан Кокар, Сем Валшајд, Фил Баухаус, као и седмоструки побједник Петер Саган, који је изјавио да ће му то бити последњи Тур.

мини|десно|Марк Кевендиш, најавио је да вози последњи Тур.