мини|У серији Доктору Ху, концепт регенерације је омогућио многим глумцима да тумаче главни лик. У дуготрајној британској научнофантастичној телевизијској серији Доктор Ху, регенерација је биолошка способност коју показују Господари времена, род измишљених хуманоида који потичу са планете Галифреј. Овај поступак омогућава Господару времена да се подвргне трансформацији у нов физички облик и нешто другачију личност након случајева који би обично исходили смрћу. Регенерација је више пута коришћена током историје серије као средство за увођење новог глумца за главну улогу главног лика, Доктора. Други Господари времена и слични ликови су се такође регенерисали, обично из наративних разлога, а не због промене глумца.

Тренутну и четрнаесту инкарнацију Доктора игра Дејвид Тенант (који је такође играо Десетог Доктора), након регенерације Тринаестог Доктора (коју је тумачила Џоди Витакер) током специјалне епизоде ​​Моћ Доктора. Након 60. годишњице серије, Шути Гатва ће преузети улогу петнаесте инкарнације.

Концептуална историја Подстрек Концепт регенерације створили су 1966. године сценаристи серије као метод замене главног глумца. Улогу Доктора је играо Вилијам Хартнел од почетка програма 1963. године, али је до 1966. постало све очигледније да се Хартнеллово здравље погоршава и да је с њим све теже радити. Продуцент Џон Вајлс је након неколико сукоба са Хартнелом намеравао да замени глумца у епизоди Завршни испит. Током епизода Дворана лутака и Подијум, Доктор је невидљив (због тога што је Хартнел био на одмору током снимања). Вајлсов план је био да се лик поново појави у улози новог глумца. ББЦ-ов шеф серијала (и надређени Вајлса) Џералд Савори је ставио забрану на овај предлог, што је довело до тога да Вајлс оде пре него што је серијал Небески произвођач играчака снимљен. Међутим, било је очигледно да Хартнел неће моћи да настави још дуго.

Дана 29. јула 1966. завршено је снимање епизоде Кријумчари (4. део), последње епизоде снимљене у трећем блоку продукције. Током продукције, Хартнел и продуцент Инес Лојд постигли су договор да он напусти улогу, након тумачења у још четири епизоде након којих ће бити примопредаја новог глумца која ће бити прва снимљена у оквиру четврте сезоне. Драматург Џери Дејвис предложио је да, пошто је Доктор већ утврђен као ванземаљац, лик може умрети и вратити се у новом телу. Лојд је ово узео даље предлажући да би Доктор могао редовно да врши ово „обнављање“, претварајући се из старијег човека у млађег. Ово би омогућило згодно преобликовање улоге када је то потребно. Сам поступак је направљен по узору на путовања са ЛСД-ом, са искуством као "пакао и ужас" узимања дроге.

На крају епизоде Десета планета (4. део), Први доктор се руши због старости, након што је раније изнео опаску да му је тело „мало мршаво“. Затим, пред очима његових сапутника Бена и Поли, његове црте се мењају у лице Другог Доктора којег игра Патрик Траутон. У епизоди Моћ Далека (1. део), првој причи Другог Доктора, Доктор повлачи аналогију између обнове и гусенице која се претвара у лептира.

Развој концепта У почетку није било јасно да ли је обнова природна способност Доктора за разлику од поступка који је покренула технологија. У епизоди Моћ Далека (1. део) Други Доктор описује своје обнављање као функцију своје временске машине ТАРДИС, наводећи да „без тога [он] не би могао да преживи“.

Када је Траутон напустио серију 1969. године, Доктор је поново обновљен, али овог пута су му промену наметнули Господари времена на крају епизоде Ратне игре (10. део), где се то назива "промена изгледа". Као и код прве промене, овај језик је указивао само површну физичку промену, а не личност, иако се тумачење Џона Пертвија Трећег Доктора такође прилично битно разликовало од Траутоновог. За разлику од претходне промене, ова се гледа као казна, а не као природни поступак: у епизоди Ратне игре (10. део) Други Доктор протестује: „Не можете тек тако да промените како изгледам, а да ме не питате!“

Како се серија наставила, уведено је више аспеката регенеративног оступка, али су основни концепти регенерације како их данас прихватају обожаваоци серије тек чврсто успостављени у последњој сцени епизоде Планета паука (6. део) (1974) , када се Пертвијев Трећи Доктор претворио у Четвртог Доктора Тома Бејкера​​. У овој сцени, промена се по први пут спомиње речју "регенерисати" и објашњава се као биолошки поступак - "ћелије ће се регенерисати" - што се дешава када тело Господара времена умире. Такође се наводи да би након регенерације докторове мождане ћелије биле уздрмане и његово понашање би неко време било „неправилно“,

У референтној серији О времену, Лоренс Мајлс и Тат Вуд примећују да је часопис Месец Доктора Хуа који има дозволу навео у рубрици „Банка података - Матрикс” 1982. да његови читаоци не би требало да мешају „регенерације” каснијих инкарнација са „ подмлађивањем“ Хартнела у Траутона. Међутим, дијалог унутар самог серијала јасно укључује „подмлађивање“ првог у другог када су набрајајане Докторове регенерације (на пример у епизоди Модрин бесмртни).

У епизоди Ванвременска деца је објашњено да су Господари времена добили своју способност регенерације од непознате особе по имену Ванвременско дете коју је пронашао истраживач по имену Тектеун. Дете има недефинисану количину регенерација. Тектеун спаја способност регенерације из Ванвременског детета у свим Господарима времена. Откривено је да је Ванвременско дете Доктор, и да њених тринаест живота (до тачке ове епизоде) нису једини и да је живела непознат број претходних живота.

Прелази „Ефекат“ регенерације постигнут је током првобитног приказивања серије од 1963. до 1989. првенствено коришћењем видео миксовања. Првобитно, план је био да се Хартнел сруши на крају епизоде Десета планета (4. део) са својим огртачем преко лица који би затим био повучен да би открио Траутона у следећој епизоди. Међутим, видео миксерка Ширли Кауард открила је и искористила квар на миксерском столу који је омогућио да Хартнелова слика буде преекспонирана до тачке скоро да избледи екран, а затим се врати како би открила Траутоново лице. То је такође значило да би се призор регенерације могео да се одигра са оба глумца на крају епизоде па је Траутон сходно томе био пријављен за учешће.

Наредне регенерације су задржале у суштини исти метод, са или без додатних видео ефеката или шминке. Прелазак са Четвртог на Петог Доктора користио је додатни ефекат шминке који представља прелазни облик познат као "Чувар", али осим овога, друге регенерације у изворној серији су једноставно мешале слику долазећег глумца преко одлазећег. Прелазак са Седмог на Осмог Доктора у телевизијском филму из 1996. искористио је већи буџет и савремену технологију рачунарске анимације да „преобрази“ особине Силвестера Мекоја у оне Пола Мекгана.

Са изузетком прелаза из друге у трећу, свака регенерација је приказана на екрану, при чему је претходни носилац улоге симболично "предао" лик следећем. Никада није виђено да се Други Доктор заправо претвара у Трећег него једноставно нестаје у мраку на крају епизоде Ратне игре (10. део), а затим се истетурао из ТАРДИС-а, већ регенерисано, на почетку епизоде Врх копља из свемира (1. део) (1970).

Регенерација Шестог Доктора у Седмог је једини пут да је један глумац преузео улоге две инкарнације Доктора. Колин Бејкер је одбио позив да сними секвенцу регенерације на почетку епизоде Време и Рани (1. део) (1987) због околности у којима му је ББЦ дао отказ. Због тога је Силвестер Мекој морао да обуче костим свог претходника и стави плаву коврџаву перику, лежећи лицем надоле, са ефектом мешања Докторових „нових“ црта који се јављао када је био преврнут.

Серија из 2005. године, која је поново оживела програм након његовог укидања 16 година раније, почела је тако што је Девети Доктор већ регенерисан и није дато објашњење о околностима иза промене (иако је призор у дебитантској епизоди Роуз када је Доктор коментарисао своје појављивање у огледалу указивало је на то да је промена недавно наступила). У документарној серији Доктор Ху: Поверљиво, продуцент Расел Т. Дејвис је објаснио своје резоновање да би, након тако дуге паузе, регенерација у првој епизоди била не само збуњујућа за нове гледаоце, већ и без драматичног утицаја јер не би било осећајно улагање у лик који се замењује. Регенерација у Деветог Доктора је касније виђена и објашњена у специјалу Дан Доктора (2013). У овој епизоди, Ратни Доктор аутоматски започиње регенерацију због старости на крају Последњег Великог Временског Рата. Међутим, потпуни прелаз није приказан до краја јер је Кристофер Еклстон одлучио да не тумачи поново улогу Деветог Доктора у овој епизоди.

Регенерација Деветог Доктора у Десетог на крају епизоде Растанак (2005) користила је рачунарске ефекте да би Кристофера Еклстона претворила у Дејвида Тенанта. У епизоди серије Доктор Ху: Поверљиво која прати епизоду Утопија (2007), где се исти ефекат користи за регенерацију Господара, наводи се да је продуцентска екипа одлучила да ће то бити заједнички ефекат за све будуће регенерације Господаре времена уместо да се свака регенерација осмишљава јединствено по хиру појединачног редитеља. Овај стил прелаза је поново виђен у епизодама Украдена Земља (1. део) и Крај путовања (2. део) (2008) када Доктор пролази кроз прекинуту регенерацију и када је његова рука изнедрила двојника у другом делу. у епизоди Крај времена (2. део) (2010) током којег је Мет Смит преузео улогу Једанаестог Доктора. у епизоди епизоди Немогући космонаут када је Доктор два пута упуцан и наизглед убијен, у епизоди Дан Месеца када се Ривер Сонг регенерисала и у епизоди Хајде да убијемо Хитлера када је Мелс (Нина Таусејнт-Вајт) упуцана па се регенерисала у Ривер Сонг (Алекс Кингстон). У епизодама Време Доктора и Дан Доктора накнадно користите ефекат за приказивање регенерације Осмог Доктора и Ратног Доктора. Регенерација Осмог Доктора у Ратног користи стабилне снопове светлости за разлику од ефекта пламена који су коришћени за друге регенерације оживљене серије. У епизоди Лаж земље, 10. серијала Дванаести Доктор лажира регенерацију као део плана да испита да ли Бил још увек има слободну вољу. Коришћени ефекат је у складу са оним који је коришћен у савременој серији када су Докторове руке светлеле и емитовале енергију регенерације пре него што је ушао у пуну регенерацију. Међутим, како регенерација није била стварна, није се потрошила и Доктор није мењао тела.

Регенерација од Једанаестог Доктора у Дванаестог мало се разликује од осталих регенерација из оживљене серије. Током епизоде Време Доктора, Једанаести Доктор открива да је искористио све своје регенерације и да је у ствари у свом тринаестом и последњем телу што је довело до његовог остарелог изгледа током догађаја у епизоди. На крају су му Господари времена дали нови циклус регенерације па је започео своју тринаесту регенерацију на експлозиван начин који је постао обичај (толико експлозиван да је уништио најезду снага Далека па и њихов брод и село Божић у току тога). Међутим, како је ова регенерација била прва у новом циклусу, она је у почетку само „ресетовала“ његово садашње тело у његов младалачки изглед (Доктор је то назвао циклусом „упадања“), а коначан прелазак у Дванаестог Доктора десио се уз бљесак и глумац се изненада трзнуо назад и чиме је откривен нови Доктор.

У божићном специјалу из 2017. Било двапут, Дванаести Доктор завршава своју регенерацију у Тринаестог Доктора. Ефекат који је коришћен био је више сличан регенерацији Десетог Доктора у Једанаестог уз експлозивно енергетско пражњење које се ослобађа из Доктора и сталним токовима енергије регенерације који су емитовани из његових руку и главе пре него што су његове црте лица претворене у Витакерине.

У специјалу из 2022. године Моћ Доктора, Тринаести Доктор завршава своју регенерацију у Четрнаестог Доктора.

Карактеристике унутар серије Веза са ТАРДИС-ом