Србица ( или -{Skënderaji}-) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачком управном округу. Према попису из 2024. било је 9.451 становника.
Географија Србица је смештена југозападно од Косовске Митровице на главном магистралном путу који је повезује са Пећи, а сам град је средиште Дренице. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Србица површине 466 -{ha}-.
Историја Турци су два пута покушали да населе тај простор, 1905. и 1907. године, али су их уништавали Арнаути. Како су оба пута све до једног камена разградили, стигао је сурови Шемси-паша и спровео одмазду. Ту је подигао вешала и ускоро обесио 150 Арнаута, који нису смели да буду сахрањени. Хтео је тако да понизи и покори непокорну Дреницу."Време", Београд 1926. године
Варош је најзад основана 1924. године, са око 30 кућа колонизованих Срба, из Црне Горе и топличког округа."Политика", 23. октобар 1924, стр. 3 Све куће су исте, мале бело окречене са двориштем и баштом. Колонија је поникла у средини среза дреничког у селу Лауша."Време", Београд 1924. године У априлу 1925. се извештава о завршетку око тридесет кућа и да ће после Ускрса бити усељена "једна партија колониста". Среско начелство се већ преселило овамо из манастира Девича. Била је у току градња великог дома аграрних заједница, а остале су још пошта, школа и жандармеријска касарна.Политика, 21. април 1925, стр. 7 Окружни начелник Петар Куновчић је 1926. године већ подигао нову школску зграду. У школи су радили учитељ и учитељица. Бивши срез је био у манастиру Девичу, а те године је почела поред школе да се зида зграда Среског начелства. У приземљу зграде коју је градила Аграрна заједница су прво отворени: кафана, пошта и жандармеријска станица. Ту је 1936. године среско седиште у којем је било 17 српских, 24 црногорске и једна хрватска породица. Године 1940. дреничка Србица је добила статус варошице."Време", Београд 1940. године
Дренички срез, са среским местом у Лауши, настао је издвајањем седам општина из вучитрнског среза прво је припадао Звечанском округу, са седиштем у Косовској Митровици, затим 1922-1929. припада Рашкој области, седиште Чачак.М. Јагодић, Нови крајеви Србије, Београд 2013, 109,111 С увођењем бановина, Србица прво припада Моравској, затим Зетској бановини.
Након окупације Краљевине Југославије у Другом светском рату, место се нашло у италијанској увећаној Албанији. У насељу постоји српско гробље и споменик палим и убијеним борцима против албанских фашиста. Недалеко од насеља (5 -{km}- јужно) се налази Манастир Девич из 13. века посвећен светом Јоаникију Девичком, који је више пута страдао и тренутно је у фази обнове након паљења у мартовских немира 2004.
Најбитнији културно-историјски споменици у близини града су: Римска некропола у селу Горњи Обилић, Црква светог Николе, задужбина властелина Родопа која је подигнута пре 1432. и обновљена у 20. веку, а налази се у селу Бања. Црква светог Јована из 14. века у селу Леочини. Преобрашка црква из 14. века. Дуборезни крст из 14-16. века који се чува у кући Здравка Шмигића у Леочини. Црква светог Ђорђа са гробљем из 16. века у селу Рудник.
Демографија По попису из 1931. године у дреничком срезу живело је 25.811 становнока а од тога је било 21.517 муслимана (83.36%), 4.267 православаца (16.53%) и 25 римокатолика (0.10%). Према попису из 1961. године место је било већински насељено Србима и Црногорцима, док је 1981. године већинско становништво било албанско. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Србицу.
Број становника на пописима:
Познате личности Каћуша Јашари, албанска политичарка Адем Јашари, албански терориста и оснивач ОВК Хашим Тачи, албански терориста и политичар
Види још Општина Србица Манастир Девич Дреница
Напомене
Референце
Спољашње везе
Живот и стандарди: Суво грло Србице (РТС, 26. март 2015) Среско место са једном кафаном и четири дућана, Време, 21. дец. 1938, стр. 7. digitalna.nb.rs
Категорија:Насељена места на Косову и Метохији Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији