Унија за Медитеран (; претходно: Медитеранска унија, ) је заједница која представља оквир за јачање сарадње земаља Европске уније и земаља које излазе на Средоземно море. Оснивање је предложио француски председник Никола Саркози, а идеја је спроведена у дело у 14. јула 2008. године када је Унија основана.
Чланови thumb|300px|Заставе чланица Уније за мир, смештене у Краљевској палати Педралбес, у Барселони (седиште Уније)
Чланови Уније Медитерана су: Са стране Европске уније: 27 држава чланица Европске уније (подебљане су оне на Медитерану): Аустрија, Белгија, Бугарска, Хрватска, Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Ирска, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија и Шведска. Европска комисија. Од стране медитеранских партнерских земаља: 15 држава чланица: Албанија, Алжир, Босна и Херцеговина, Египат, Израел, Јордан, Либан, Мауританија, Монако, Црна Гора, Мароко, Палестина, Сирија (суспендована 2011), Тунис и Турска.
Поред тога, Либија је држава посматрач. Унија за Средоземље је изразила жељу да Либији додели пуноправно чланство, а Мохамед Абделазиз, либијски министар спољних послова од јануара 2013. до августа 2014. године, једном је изјавио да је његова земља „отворена“ за придруживање. Арапска лига такође учествује на састанцима Уније за мир.
Застава Држава Становништвобр. Територијакм² Излаз наСредоземноморе Аустрија Аустријане Албанија Албанијада Алжир Алжирда Белгија Белгијане Бугарска Бугарскане Босна и Херцеговина Босна и Херцеговинада Уједињено Краљевство Уједињено Краљевствода Мађарска Мађарскане Немачка Немачкане Грчка Грчкада Данска Данскане Египат Египатда Израел Израелда Јордан Јорданне Ирска Ирскане Шпанија Шпанијада Италија Италијада Кипар Кипарда Latvia Latviaне Либан Либанда Либија Либијада Литванија Литванијане Луксембург Луксембургне Мауританија Мауританијане Малта Малтада Мароко Мароко*да Монако Монакода Холандија Холандијане Палестина Палестинада Пољска Пољскане Португалија Португалијане Румунија Румунијане Сирија Сиријада Словачка Словачкане Словенија Словенијада Тунис Тунисда Турска Турскада Финска Финскане Француска Францускада Хрватска Хрватскада Црна Гора Црна Горада Чешка Чешкане Шведска Шведскане Естонија Естонијане
Историја
Контекст
Претходник: Барселонски процес thumb|upright=0.8|Бивши француски председник Жак Ширак, један од оснивача Барселонског процеса.
Евро-медитеранско партнерство, такође познато као Барселонски процес, настало је 1995. године као резултат Конференције евро-медитеранских министара спољних послова одржане у Барселони 27. и 28. новембра под шпанским председавањем ЕУ. Оснивачки акт Партнерства из 1995. године и Завршна декларација Евро-медитеранске министарске конференције у Барселони назива се Декларација из Барселоне, што се често користи да се односи на сам процес.
Партнерство је кулминирало низом покушаја европских земаља да артикулишу своје односе са северноафричким и блискоисточним суседима: глобалном медитеранском политиком (1972–1992) и обновљеном медитеранском политиком (1992–1995).
Хавијер Солана је отворио конференцију рекавши да су окупљени како би се исправио „сукоб цивилизација” и неспоразуми који су постојали између њих и да је „било повољно” што су се састали на 900. годишњицу Првог крсташког рата. Он је конференцију описао као процес за неговање културног и економског јединства у региону Медитерана. Уговор из Барселоне сачинило је 27 присутних земаља, а за дипломатски успех заслужан је Солана, који је представљао Шпанију као министар спољних послова током њеног председавања Саветом Европске уније.
Према Декларацији из Барселоне из 1995. године, циљ иницијативе је сажет као: „претварање медитеранског басена у област дијалога, размене и сарадње која гарантује мир, стабилност и просперитет.“ Декларација је утврдила три главна циља партнерства, названа „корпе“ (тј. праменови или аспекти): Дефинисање заједничког простора мира и стабилности кроз јачање политичког и безбедносног дијалога (политичка и безбедносна корпа). Изградња зоне заједничког просперитета кроз економско и финансијско партнерство и постепено успостављање зоне слободне трговине (економска и финансијска корпа). Зближавање међу народима кроз друштвено, културно и људско партнерство које има за циљ подстицање разумевања међу културама и размене између цивилних друштава (друштвена, културна и људска корпа).
Напомене
Референце
Спољашње везе
Категорија:Европска унија Категорија:Међународне организације Категорија:Средоземно море