Први Доктор је оригинална инкарнација Доктора, протагонисте британске научнофантастичне телевизијске серије Доктор Ху. Глумио га је глумац Вилијам Хартнел у прве три сезоне (и почетком четврте), од 1963. до 1966, као и у специјалу поводом 10. годишњице серије, Три Доктора, од 1972. до 1973. године. Лик се повремено појављивао у серији и након Хартнелове смрти — Ричард Хандал га је играо у специјалу из 1983, „Пет Доктора”, а Дејвид Бредли 2017. и 2022. године. До данас је Први Доктор једина инкарнација Доктора која је за каснија телевизијска појављивања била рекaстована, односно поново додељивана другим глумцима.
У оквиру наратива серије, Доктор је вековима стар ванземаљски Господар времена са планете Галифреј који путује кроз време и простор у ТАРДИС-у, често са сапутницима. На крају живота, Доктор се регенерише; као резултат тога мењају се његов физички изглед и личност. Концепт регенерације, који се првобитно називао „обнављање”, уведен је када је Хартнел напустио серију због све лошијег здравља, чиме је омогућено да серија опстане и у наредним деценијама, а Хартнела је наследио Други Доктор (Патрик Траутон).
Хартнелов лик је у почетку представљен као тврдоглав и осоран старац неповерљив према људима, али се временом ублажио у саосећајнијег, „дедовског” лика који је обожавао да путује са својим сапутницима. Први сапутници Првог Доктора били су његова унука Сузан Форман (Керол Ен Форд) и њени наставници Ијан Честертон (Вилијам Расел) и Барбара Рајт (Џеклин Хил). У каснијим епизодама путовао је са сирочетом из 25. века, Вики (Морин О’Брајен), свемирским пилотом Стивеном Тејлором (Питер Первис), тројанском слушкињом Катарином (Адријан Хил) и младом девојком из 1960-их, Додо Чаплет (Џеки Лејн). Његови последњи телевизијски сапутници били су Бен Џексон (Мајкл Крејз), морнар из радничке класе, и његова префињена другарица Поли (Анека Вилс). Од укупно 134 епизоде у којима се Хартнел појавио као главни лик, 42 су изгубљене.
Биографија лика Први Доктор је лик обавијен велом тајне; на почетку се о њему мало шта зна, осим да има унуку Сузан Форман и да обоје потичу са сопствене планете. Он има брод који путује кроз време и простор − ТАРДИС − који је тренутно прерушен у полицијску теелфонску говорницу (Сузан напомиње да је некада могао да мења изглед да би се стопио са околином), а који је изнутра већи него што делује споља. Доктор себе и Сузан описује као „прогнанике”, не прецизирајући зашто нити чак да ли је њихово изгнанство самонаметнуто. Тек у последњој авантури Докторове друге инкарнације откривено је име његовог народа (Господари времена), а тек је у време његове треће инкарнације први пут изговорено име његове матичне планете (Галифреј).
Прва епизода серије почиње са двоје школских наставника у савременом Лондону (1963), Ијаном Честертоном и Барбаром Рајт, који истражују мистерију око Сузан, ученице која делује збуњено, па чак и фрустрирано, да је оно што учи из историје, а посебно математике, погрешно. Пратећи Сузан до њеног наводног дома, они откривају ТАРДИС на једном сметлишту, изненађујући и Сузан и њеног деду Доктора, који покреће брод као реакцију на њихово откриће. Ијан и Барбара су нехотице одведени на путовање назад у 100.000. годину пре нове ере и проводе две године у авантурама кроз време и простор са Доктором, који у овом тренутку у серији нема контролу над навигационим системима ТАРДИС-а.
У овој инкарнацији Доктор је први пут срео Далеке и Киберљуде, расе који ће постати његови највећи непријатељи. Посада ТАРДИС-а такође сведочи многим историјским догађајима, као што су владавина терора у револуционарној Француској, сусрет са Марком Полом у Кини и Астецима у Мексику. Када се Сузан заљубила у Дејвида Кембела, борца отпора против Далека, Доктор ју је оставио на Земљи 22. века како би могла да изгради сопствени живот (серијал Инвазија Далека на Земљу), обећавши да ће се једног дана вратити. Доктору, Ијану и Барбари се потом придружила Вики, коју су спасили са планете Дидо (Спашавање).
На крају потере Далека кроз време, Ијан и Барбара су искористили далечки времеплов да се врате кући (Потера), а њихово место у ТАРДИС-у заузео је свемирски пилот из будућности по имену Стивен Тејлор, кога су заробили роботи Мехоноиди, али је побегао услед напада Далека. Доктор је први пут срео другог припадника своје врсте у облику Монаха који се меша у ток историје и имао је авантуру у серијалу Галаксија 4. Током Тројанског рата, Вики је одлучила да напусти ТАРДИС како би остала са Троилом, усвојивши име Кресида. Доктору и Стивену су се затим накратко придружили тројанска робиња Катарина и свемирска агенткиња Сара Кингдом из 4000. године нове ере, али су обе убијене током догађаја из серијала Велики план Далека, где су Далеци планирали инвазију на Сунчев систем 4000. године, али су уништени када је Доктор активирао њихово оружје „Уништитељ времена”. Због тога је нагло остарио, док је дејство на Сару било толико јако да је сведено на прах.
Пошто су за длаку избегли масакр током Вартоломејске ноћи, Доктор и Стивен примају на брод младу девојку по имену Додо Чаплет. Додо је у далеку будућност донела вирус прехладе, који је готово уништио људе и Моноиде на броду Арка. Болест је излечена, а када се ТАРДИС вратио на исти брод 700 година касније, посада ТАРДИС-а је помогла људима да стигну до свог одредишта, пошто су у међувремену Моноиди преузели Арку. Један од најопаснијих непријатеља Првог Доктора био је Небески Творац Играчака, који је приморао њега и његове сапутнике да играју смртоносне игре и накратко учинио Доктора невидљивим и немим. На крају је Доктор успео да победи у трилогијској игри и ослободи своје пријатеље из домене Творца Играчака.
На крају су и Стивен и Додо такође напустили Доктора; Стивен је остао на једној ванземаљској планети као посредник између две расе (Дивљаци), а Додо је одлучила да остане на Земљи 1966. како би се опоравила од хипнозе суперрачунара WOTAN. Доктору су се тада придружили млада секретарица Поли и млади морнар Бен Џексон.
Бреме година све је више оптерећивало Докторово остарело тело. Након што је победио Киберљуде на антарктичкој станици Сноукап (Десета планета), Доктор је са страхом оклевао да се регенерише када се суочио са једном од својих будућих инкарнација (епизода „Било двапут”), која је такође оклевала пред истом судбином. Догађаји које су доживели заједно убедили су обојицу да ипак прођу кроз регенерацију. Након што се вратио у ТАРДИС и помогао Поли и Бену да уђу, Доктор губи свест и регенерише се у своју другу инкарнацију.
Личност left|thumb|Костим Првог Доктора Од самог почетка, Доктор је био тајанствена фигура. Изгледао је као слабашан старац, а ипак је поседовао неочекиване резерве снаге и воље. Рани „приручник за сценаристе”, који је саставио уредник сценарија Дејвид Витакер, описује „Доктора Хуа” као „крхког изгледом, али жилавог и чврстог као стара ћурка”. Имао је огромно знање из научних области, али ипак није умео поуздано да управља својим временско-просторним бродом ТАРДИС-ом; његова унука Сузан је то објаснила рекавши да је њен деда био „помало забораван”, али да ТАРДИС захтева стручно пилотирање и управљање од стране Доктора.
Доктор је био груб, покровитељски настројен и склон свађи према својим људским сапутницима, али је са унуком Сузан делио дубоку емоционалну повезаност. Такође је у себи носио црту суровости, јер је био спреман да лаже — а у једном случају и да покуша да убије — како би постигао своје циљеве. У почетку није имао поверења у своја прва два људска сапутника, Ијана Честертона и Барбару Рајт, који су му се ненамерно придружили на путовањима. С временом, међутим, како су заједно пролазили кроз авантуре, све више се зближавао с њима, и посада ТАРДИС-а почела је да делује готово као породица. Када се показао да греши након што је оптужио Ијана и Барбару да су саботирали ТАРДИС у причи Ивица уништења, у почетку раздражљив и помало злокобан Доктор се понизно извинио, нарочито пошто је видео да је Барбара била повређена његовим оптужбама. Доктор је схватио да може да се ослони на Ијана и Барбару, чиме је запечатио пријатељство које је трајало све до њиховог коначног одласка из ТАРДИС-а, при чему је однос између Доктора и Барбаре постајао све узајамније испуњен поштовањем и наклоношћу.
Временом је Доктор почео да ужива у својим путовањима кроз време и простор, водећи различите људе са собом и увек је био невољан и тужан када би морали да оду, чак и када је знао да је то за њихово добро. Докторова личност се смирила у време серијала Марко Поло (од епизоде „Кров света” до епизоде „Убица у Пекингу”), и он се развио у познатију фигуру саосећајног деде коју су деца волела и био је заштитнички настројен према младим женама које је узимао за сапутнице; оне су га подсећале на његову унуку Сузан.
Вилијам Хартнел је описао Доктора као „чаробњака” и „мешавину Чаробњака из Оза и Деда Мраза”. Пол Мекган, који је играо осму инкарнацију Доктора, рекао је да је Хартнел „деловао као викторијанац, неко поприлично строг и очински настројен. Некако доброћудно, али ипак застрашујуће”. Једна особена навика Првог Доктора била је његова склоност да повремено запне језиком и прави лапсусе. Понекад је то била намерна Хартнелова одлука: Вилијам Расел се присећао да је Хартнелу пала на памет идеја да Доктор намерно погрешно изговори презиме Ијана Честертона, називајући га „Чесерман”, „Чатертон”, па чак и „Чартерхаус”. Овај избор у карактеризацији такође је давао продуцентима серије прилику да искористе снимке у којима би Хартнел погрешио реплике. Због напетог продукционог распореда, ретко је било могуће поновно снимање таквих сцена, а синхронизација дијалога обично није била опција. Хартнел је патио од недијагностиковане артериосклерозе, што је утицало на његову способност памћења реплика, све више како је његово време у серији одмицало.
У епизоди „Било двапут”, сценариста Стивен Мофат приказује како Доктор једној варијацији своје будуће сапутнице Бил Потс открива да је напустио Галфреј, између осталог, да би истражио зашто добро преовлађује у универзуму у којем зло, чини се, има толико предности. Пошто је Бил приметила да ниједно од будућих отелотворења Првог Доктора није препознало ту чињеницу, Дванаести Доктор је закључио да су он и његове инкарнације управо разлог равнотеже између добра и зла у универзуму.
Изглед Костим Вилијама Хартнела изнајмљен је од компаније Nathans, која се бавила позоришним костимима. Његов изглед је викторијанско-едвардијански: црни фрак преко светложутог твид прслука и кошуље са крилним крагнама; обично тамноплава аскот или тракаста кравата и тартан панталоне. Хартнел је такође носио прстен са великим плавим каменом и седу перику. Додатни реквизити које Први Доктор повремено користи су монокл, резбарени дрвени штап, оперски огртач, шал, крзнена капа или, у топлијим крајевима, Панама шешир. У серијалу Ванземаљско дете приказан је како пуши велику савијену лулу, што га чини једином инкарнацијом Доктора која је виђена како пуши; претпоставља се да је након тог серијала оставио дуван.
У оригиналној верзији прве епизоде, Хартнел је носио савремено одело из 1960-их. Међу многим променама које су направљене у епизоди приликом поновног снимања била је и Докторова (и Сузанина) одећа.
Стил прича Деби Далека у другом серијалу претворио је Доктора Хуа из дечије серије у национални феномен. Ускоро је то постала серија који је цела породица гледала заједно, са чудовиштима која су деца посматрала кроз прсте или иза софе. Сценарији пуни необичних и фантастичних идеја надокнађивали су релативно мали буџет и неспретне специјалне ефекте, постављајући темеље за деценије прича које ће уследити.
Друга појављивања