„Од свакога према способностима, свакоме према потребама“ () је слоган који је популисао Карл Маркс у свом делу „Критика Готског програма“ из 1875. Начело се односи на слободан приступ добрима и услугама. Према марксистичком схватању, такав аранжман омогућиће обиље добара и услуга које ће развијени комунистички систем бити способан да произведе; идеја је да ће, с потпуним развојем социјализма и неспутаних производних снага, бити довољно да се задовоље свачије потребе.
Порекло фразе Цео пасус који садржи Марксово изношење начела у делу „Критика Готског програма“ гласи:
У вишој фази комунистичког друштва, након што ишчезне поробљавајућа потчињеност појединца подели рада, а тиме и супротност између умног и физичког рада; након што рад постане не само средство за живот него и прва животна потреба; након што производне снаге порасту и са свестраним развојем појединца, и сви извори задружног богатства потеку обилније — тек тада се може у потпуности прећи уски хоризонт буржоаског права и друштво може исписати на својим заставама: Од свакога према способностима, свакоме према потребама!; ; ;
Иако се Маркс у популарном смислу сматра творцем ове фразе, слоган је био уобичајен у социјалистичком покрету. Порекло ове формулације такође се приписује француском утописти Етјену-Габријелу Морелију, који је у свом делу „Код природе“ из 1755. предложио „Свете и темељне законе који би ишчупали корене порока и свих зала једног друштва“, укључујући:
I. Ништа у друштву неће припадати никоме, ни као лична својина ни као капитална добра, осим ствари за којима особа има непосредну употребу, било за своје потребе, ужитке или свакодневни рад.II. Сваки грађанин биће јавни човек, издржаван, подржаван и запослен о јавном трошку.III. Сваки грађанин даваће свој посебан допринос активностима заједнице према својим способностима, таленту и узрасту; на тој основи одредиће се његове дужности, у складу са законима расподеле.
Слична фраза може се наћи у Гилфордском завету из 1639.:
Ми чија су имена овде потписана, намеравајући, Божјом милостивом дозволом, да се настанимо у Новој Енглеској, а ако буде могуће, у јужном делу око Квинипјака, верно обећавамо, свако за себе и своје породице и оне који нам припадају, да ћемо, уз Господњу помоћ, сести и удружити се у једно цело насеље, и бити једни другима од помоћи у сваком заједничком послу, према свачијим способностима, и како потреба буде захтевала, и обећавамо да нећемо напустити једни друге нити насеље, осим уз пристанак осталих, или већег дела дружине која је ушла у овај савез.
Неки истраживачи фразу воде од Новог завета. У Делима апостолским начин живота заједнице верника у Јерусалиму описан је као заједнички (без појединачног поседа), а користи се фраза „раздељивало се свакоме према потреби“ ():
Дела апостолска 4:32–35 (КЈВ): 32 А народ који поверова беше једнога срца и једне душе; и ниједан не говораше да је његово нешто од имања што имаше, него им све беше заједничко. 33 И апостоли с великом силом сведочаше васкрсење Господа Исуса; и велика благодат беше на свима њима. 34 Међу њима, наиме, није било сиромашних, јер сви који имаху њиве или куће продаваху их и доношаху новац од продатог, 35 и полагаху пред ноге апостолима; и раздељиваше се свакоме према потреби.
Касније, у Делима апостолским 11, фраза „свако према својим могућностима“ () користи се у контексту новчане помоћи:
Дела апостолска 11:27–30 (КЈВ): 27 А у те дане дођоше из Јерусалима у Антиохију пророци. 28 И устаде један од њих, по имену Агав, и Духом објави да ће бити велика глад по свему свету; која и би за време Клаудија Цесара. 29 А ученици одлучише, сваки према својим могућностима, да пошаљу помоћ браћи која живе у Јудеји. 30 То и учинише, пославши је старешинама преко Варнаве и Савла.
Други истраживачи проналазе њено порекло у „римском правном појму обавезе in solidum“, у којој „свако преузима одговорност за свакога ко не може да плати свој дуг, а он је, обрнуто, одговоран за све остале“. Џејмс Фернер тврди:
Ако је x = недостатак, а y = радња за отклањање тог недостатка, начело солидарности гласи: ако било који члан групе стекне x, сваки члан има дужност да изврши y (ако може да помогне). Све што је потом потребно додати, да бисмо дошли до темељног начела развијеног комунизма, јесте претпоставка да је незадовољење потребе недостатак. Одговарајуће начело солидарности у погледу потреба каже: ако било који члан друштва има незадовољену потребу, сваки члан има дужност да произведе њен предмет (ако може). А то је управо оно што налаже начело ’од свакога према способностима, свакоме према потребама!’. У Марксовој визији, темељно начело развијеног комунизма јесте начело солидарности у погледу потреба.
Примена Маркс је описао посебне услове под којима би такво начело било примењиво — друштво у коме су технологија и друштвена организација суштински уклониле потребу за физичким радом у производњи ствари, где је „рад постао не само средство за живот него и прва животна потреба“. Маркс је објаснио своје уверење да би, у таквом друштву, свака особа била мотивисана да ради за добро друштва упркос одсуству друштвеног механизма који би је приморавао на рад, јер би рад постао пријатна и стваралачка активност. Маркс је првим делом свога слогана, „од свакога према способностима“, намеравао да сугерише не само да свака особа треба да ради колико год може, већ да свака особа треба да на најбољи начин развије своје посебне таленте.
Тврдећи да се налазе на „нижој фази комунизма“ (тј. „социјализму“, према терминологији Владимира Лењина), Совјетски Савез је прилагодио формулу: „Од свакога према способностима, свакоме према раду (улагању рада)“. Ова формулација унета је у члан 12. Устава Совјетског Савеза из 1936. године, али је Лав Троцки описао је као „унутрашње противречну, да не кажемо бесмислену, формулу“.
Критика Амерички професор економије, Фредерик Чарлс Хикс, критиковао је концепт „према потребама“ на следећи начин. По Хиксовом мишљењу, са овим начелом нема проблема све док има довољно свега за свакога. Али он је тврдио да „човекове жеље теже да увек премаше његову способност да их задовољи.... [Стога] ће бити неопходно тело за одређивање релативног обима људских потреба.“ По Хиксовом мишљењу, то би на крају довело до „апсолутизма и ропства“.
У популарној култури У про-капиталистичком роману Ајн Ранд „Атлас је слегнуо раменима“ из 1957, велика и профитабилна моторна компанија усвојила је овај слоган као метод за одређивање надокнаде запосленима. Систем је брзо постао плен корупције и похлепе, приморавајући најспособније запослене да раде прековремено како би задовољили потребе најмање компетентних и како би се новац преусмеравао власницима. Као резултат, компанија је банкротирала у року од четири године.
У роману Маргарет Атвуд „Слушкињина прича“ из 1985, чланови дистопијског друштва изговарали су ову фразу три пута дневно. Фраза је приметно измењена тако да гласи „Од сваке према њеној способности; свакоме према његовој потреби“, чиме је показано извртање првобитне намере ове фразе у Атвудовом измишљеном друштву.
Одражавајући став Фредерика Ч. Хикса, у роману Владимира Војновича „Москва 2042“ из 1986. слоган је пародиран у контексту „комунизма у једном граду“. У Москорепу (Московска комунистичка република) Војнович приказује различите смешне апсурде повезане са спровођењем концепта „потреба“. Концепт је уведен на следећи начин: „’Видим’, рекао сам. ’Али ко одређује његове потребе? Он сам?’ – ’Али то би било метафизика, хегелијанство и кантијанство!’, узвикну Пропаганда Парамоновна.“ Даље, протагонисти је објашњено да човек није довољно квалификован да одређује сопствене потребе, те да то раде посебни комитети, „Пентаграми“.
У роману Тима Винтона „Juice“ из 2024, који се бави постклиматским колапсом, фраза се користи неколико пута као део учења једне групе отпора.
Види још анархистички комунизам Дела 2:44 Дела 4:32 комунизам дистрибутивна правда једнакост исхода Ко не ради, не треба ни да једе Свакоме своје правда Omnia sunt communia економија пост-оскудице паразитизам (социјални преступ) понуда и потражња свакоме према доприносу употребна вредност Пролетери свих земаља, уједините се!
Референце
Литература
Спољашње везе (укључује Марксову изворну употребу слогана)
Категорија:Етички принципи Категорија:Марксизам Категорија:Комунизам Категорија:Слогани