Грбови на штиту су део европске традиције, настали као знак власништва одређене особе или групе људи, и који су он или она користили на разне начине. За разлику од печата и амблема, грбови на штиту имају свој формални опис – блазон.
Историја thumb|лево|250px|Грб града Гента у шеснаестом веку. thumb|Немачки Хајгалменски грбовник, из касног 15. века, илуструје немачку праксу тематског понављања у дизајну грбова
Хералдички дизајни су ушли у општу употребу међу европским племством у 12. веку. Систематска, наследна хералдика развила се до почетка 13. века. Право да се користе грбови, по закону или друштвеној конвенцији, разликовало се у извесној мери од земље до земље. Рани хералдички дизајни су били лични, користили су их поједини племићи (који су такође могли да мењају свој одабрани дизајн током времена). Грбови постају доследнији до краја 12. века, на пример у Енглеској од краља Ричарда I током Трећег крсташког рата (1189–1192).
Грађански грбови су се користили у северној Италији у другој половини 14. века, а у Светом римском царству средином 14. века. У касном средњем веку, употреба грбова се проширила на свештенство, на градове као грађански идентификатор и на краљевске организације као што су универзитети и трговачке компаније. Вексилологија и хералдика су уско повезане.
Сам термин грб је повезан са огртачем са хералдичким мотивима који су носили борци, посебно на витешком турниру, те се на старофранцуском назива . Смисао се преноси на сам хералдички дизајн на средњеенглеском језику, средином 14. века.
Упркос одсуства уобичајене, широко распрострањеној регулативе, хералдика је остала доследна широм Европе, где је сама традиција регулисала дизајн и употребу грбова. Неке нације, као што су Енглеска и Шкотска, још увек су конзистентне у одржавању истог хералдичког ауторитета који су традиционално придавале при регулисању грбова током вековима, и настављају да то чине и данас. У Енглеској, на пример, доделу грбова контролише краљевска организација Колеџ за грбове. За разлику од печата и других општих амблема, хералдичка „достигнућа“ имају формални опис који се зове блазон,. Woodbridge, UK: The Boydell Press... London: Heraldry Today..Parker, James. A Glossary of Terms Used in Heraldry, (2nd ed.). Rutland, VT: Charles E. Tuttle Co. при чему се користи речник који омогућава доследност у хералдичким приказима. У данашње време, грбови се још увек користе од стране разних институција и појединаца: на пример, многи европски градови и универзитети имају смернице о томе како се њихови грбови могу користити и штите њихову употребу као заштитна обележја, као што то чине и са било којим другим јединственим идентификатором. Постоје многа друштва која такође помажу у дизајну и регистрацији личних грбова.
Хералдика је упоређена са модерним корпоративним логотипима.
Елементи грба Грб се састоји из више елемената: Штит у хералдици Плашт у хералдици Челенка у хералдици Држачи штита у хералдици Постамент у хералдици Мото
Развој хералдичког грба
У току борбе, витезови прекривени својим оклопом, нису се могли међусобно распознавати. Постепено се почело стављати различити симболи на штит и на груди, истовремено са бојењем штитова и плашта. То је знатно олакшавало разликовање витезова на бојном пољу или на многобројним витешким турнирима тог времена.
Тако се дошло до велике разноврсности у погледу слике на грудима и на штиту и боје плашта, и убрзо су краљевски хералдичари покушали забележити све грбове у свом краљевству па им уједно и одредити некаква правила – чиме настаје хералдика као врста науке.
Уједно, с обзиром да се тада власт углавном темељила на успеху на бојном пољу, владари су почели користити елементе свог витешког обележја као свој симбол и у стварима државног значаја. Стилизовани су хералдички симболи, елементи витешких симбола пренесених на папир, који су се на тај начин могли користити за најразличитије потребе. Сама кацига је, и тада, означавала властелински статус носиоца грба.
Каснији, развијени облик хералдичких грбова укључивао је и држаче штита и мото. Држачи штита, или подупирачи, су објашњавали на чему носилац грба темељи свој ауторитет, па су се могли наћи најчешће разни светитељи (који истичу божанско право) и животиње (које су имале да истакну духовне или физичке квалитете носиоца грба) на које су се позивали разни владари и племићи, и темељили свој статус. На траци испод штита је у почетку најчешће стајао борбени поклич претка носиоца грба, а касније су се стављани цитати из Светог писма и латинске изреке, и друге поруке које су говориле о идеалима и амбицијама носиоца грба. Само поље штита скоро да се претварало у сликарско платно – подељено на неколико поља тако да свако поље говори о неком аспекту статуса носиоца тог грба, високом пореклу или заслугама за краља.
250px|десно|Грб Србије
Грб је, данас, симболички знак као обележје једне државе, народа, града, племићке породице или појединца. Наука која се бави изучавањем грбова се назива Хералдика или „наука о грбовима“. Научници који се баве овом области се називају Хералдичари. Хералдика је стандардизована у средњем веку иако овакви системи постоје и пре средњег века и сврставају се у пре хералдички период.
Грбови се најчешће приказују на истакнутим местима и на заставама.
Види још Српска хералдика
Референце
Литература
Arthur Charles Fox-Davies, A Complete Guide to Heraldry, Dodge Publishing Company, New York (1909), reprinted by Bonanza Books, New York (1978), p. 1. Stephen Friar, Ed. A Dictionary of Heraldry. (Harmony Books, New York: 1987), p. 183.Webster's Third New International Dictionary, C. & G. Merriam Company, Cambridge, Massachusetts (1961) Wandhoff, . 53–72. Gerard J. Brault. Early Blazon. Heraldic terminology in the twelfth and thirteenth centuries, with special reference to Arthurian literature. Oxford, Oxford University Press, 1972. John A Goodall, (January 1959). Burke's General Armory: "The General Armory of England, Scotland, Ireland and Wales; Comprising a Registry of Armorial Bearings from the Earliest to the Present Time" by Sir Bernard Burke, Ulster King of Arms was published in London in 1884. This roll comprises a listing of all known armory ever used in the British Isles. J. Siebmacher's großes Wappenbuch (continuation of the early modern Siebmachers Wappenbuch), edd. Otto Titan v. Hefner, Heyer v. Rosenfeld, A. M. Hildebrandt, G. A. Seyler, M. Gritzner et al., 7 volumes (1854–1967); vol. 1: National coats of arms and national flags, episcopal arms, occupational coats of arms, university arms; vols. 2–3: nobility of Germany and Prussia; vol. 4: nobility of Austria-Hungary; vol. 5: bourgeois familial coats of arms (Germany and Switzerland); vol. 6: extinct nobility of the Holy Roman Empire; vol. 7: supplemental volume. Armorial Général by Jean-Baptiste Rietstap, two volumes (1884, 1887), more than 100,000 coats of arms with pan-European scope. Armorial of Little Russia (Малороссїйскїй гербовникъ, 1914): Ukrainian (Little Russian) family coats of arms within the Russian Empire.
Спољашње везе
Српски грбови и друга национална обележја
College of Arms – Repository of the coats of arms and pedigrees of English, Welsh, Northern Irish and Commonwealth families and their descendants together with, and in principle under the control of, the legal body the Court of Chivalry, both medieval in origin. The Court of the Lord Lyon – the statutory heraldry office for Scotland (archived 5 June 2011) Royal Dutch Library page for the "Wapenboek Beyeren" – written by Claes Heynenzoon around 1400, containing over 1000 drawings of coats of arms. General armorial of noble families in the Russian Empire (Gerbovnik) (archived 22 March 2018)
Категорија:Хералдика