Симун Зечевић (Зови До око 1820. — Дивин 1875.) био је српски народни главар, устанички вођа и један од главних организатора и покретача чувеног Херцеговачког устанка, у народу познатог као Невесињска пушка. Уз Продана Рупара, Зечевић спада у најужи круг херцеговачких завереника који су изнели дипломатске и војне припреме за оружани сукоб против Османског царства. Породица Зечевић потиче из Бањана одакле су се доселили у невесињски крај у другој половини 18. вијека. Симун Зечевић се поред пољопривреде бавио и трговином стоке. Ово његово занимање допринијело је лакшем набављању оружја за невесињске устанике.
Завера и тајна мисија на Цетињу Током 1874. године, услед драстичног повећања пореза и терора локалних османских ага и бегова, незадовољство хришћанског становништва у Невесињском кадилуку достигло је врхунац. Као виђенији човек и народни првак из српског села Зови До, Симун Зечевић се од самог почетка укључује у револуционарни покрет.
На историјском састанку народних старешина који је сазвао Продан Рупар а који је одржан 21. септембра 1874. године код цркве у селу Биоград, донета је званична одлука да се на пролеће следеће године крене у масовни устанак. Ради реализације овог плана, изабрана је тајна устаничка депутација (делегација) у којој су били: Продан Рупар Симун Зечевић Јован Гутић
Крајем септембра 1874. године, Зечевић и остали чланови депутације тајно прелазе границу и одлазе на Цетиње код црногорског кнеза Николе I Петровића. Кнез Никола их је срдачно примио, саслушао њихову тужбу на рачун турског зулума и одобрио устанички план, под условом да се припреме изврше у најстрожој тајности како се не би преурањено изазвао међународни сукоб пре него што Кнежевина Црна Гора буде потпуно спремна за рат. Пред сами почетак устанка, у другој проширеној делегацији која је ишла ради коначног усклађивања војних акција са црногорским двором, тајна устаничка делегација су били Продан Рупар, Трифко Грубачић и Симун Зечевић (а у неким изворима Милош Кешељ).Споменица о херцеговачком устанку 1875. године, Београд,
Избијање устанка и погибија (1875) По повратку са Цетиња, Симун Зечевић активно ради на терену у доњем Невесињу, организујући набавку барута и скривање муниције. Међутим, невесињски муслимани су сазнали за његове везе и планове, због чега су турске власти током зиме 1874/1875. године покушале да ухвате коловође покрета, што је приморало Зечевића и остале заверенике да се привремено склоне према црногорској граници.
Након амнестије коју је издејствовала Аустроугарска, завереници су се вратили на лето 1875. године. Када је 9. јула 1875. године на брду Градац код Крекова Продан Рупар повео устанак, Симун Зечевић узима активно оружано учешће и предводи устанике из свог родног Зовог Дола. Погинуо је током жестоких борби већ у првој години устанка (1875) у боју на Дивину. , оставивши своје име уписано међу прве велике жртве и покретаче борбе за слободу Херцеговине. Симун Зечевић је погинуо 1875. године Споменица о Херцеговачком устанку 1875. године, Одбор за подизање невесињског споменика, Београд 1928.
Види још Невесињска пушка Херцеговачки устанак (1596—1597) Продан Рупар Музеј Херцеговине Херцеговачки устанак
Референце
Литература
М. С. Радоичић, Батаљони херцеговачких устаника 1875-1878. године , Славно доба Херцеговине: спомен књига о Херцеговачком устанку, Свет књиге, Београд 2005. М. С. Радоичић, Херцеговина и Црна Гора 1875-1878., Савез удружења бораца НОР-а општински одбор Невесиње, 1966. R. Milićević, Hercegovačka prezimena, Svet knjige, Beograd 2005.
Категорија:Историја Херцеговине Категорија:Умрли 1875.