Ljudska inteligencija je intelektualna sposobnost čoveka, koju karakterišu složeni kognitivni podvizi i visoki nivoi motivacije i samosvesti. Koristeći svoju inteligenciju, ljudi su u stanju da uče, formiraju koncepte, razumeju i primenjuju logiku i razum. Takođe se smatra da ljudska inteligencija obuhvata kapacitete prepoznavanja obrazaca, planiranja, inoviranja, rešavanja problema, donošenja odluka, zadržavanja informacija i korišćenja jezika za komunikaciju.
Postoje oprečne ideje o tome kako inteligenciju treba konceptualizovati i meriti. U psihometriji, ljudska inteligencija se obično procenjuje testovima kvocijenta inteligencije (IQ), iako je validnost ovih testova sporna. Predloženo je nekoliko potkategorija inteligencije, kao što su emocionalna inteligencija i socijalna inteligencija, i ostaje značajna debata o tome da li one predstavljaju različite oblike inteligencije.|
Takođe je u toku debata o tome kako se formira nivo inteligencije pojedinca, koja je u rasponu od ideje da je inteligencija fiksirana pri rođenju do ideje da je savitljiva i da se može promeniti u zavisnosti od načina razmišljanja i nastojanja date osobe.
Reference
Literatura
The second edition of a leading textbook on human intelligence, used in highly selective universities throughout the English-speaking world, with extensive references to research literature. First edition of a comprehensive textbook by a veteran scholar of human intelligence. Major review article in a flagship publication of the American Psychological Association, a thorough review of current research.
Authoritative handbook for graduate students and practitioners, with chapters by a variety of authors on most aspects of human intelligence.
Категорија:Интелигенција Категорија:Мозак