Георг Грасл (; Панчево, 23. април 1865 — Салцбург, 28. јул 1948) је био функционер удружења, етнички политичар, главни уредник и школски просветни радник.
Живот Георг Грасл је био син учитеља и образовног аутора Петера Грасла (1827–1915). Завршио је Српску гимназију у Новом Саду (Neusatz на немачком) и студирао право и политичке науке у Грацу, Бечу и Прагу. Током студија постао је члан немачког студентског братства Арминија Грац 1883. и Брауне Арминија Беч братства 1885. године. Након доктората, ступио је у аустријску државну службу 1891. године, прво у Бечу, затим у административну службу при босанској државној влади у Сарајеву, где је био пре и за време Првог светског рата. После слома Аустроугарске, Српско национално веће је Грасла пензионисало у јесен 1918. године. Године 1919. постао је главни уредник „Дојче Фолксблата”, а 1920. први савезни секретар Швапско-немачког културног друштва, чији је суоснивач. Након што је Културбунд забрањен 1924. године, активирао се као политичар.
Године 1925. и 1927. Грасл је биран за посланика у Сабору Краљевине СХС у Београду.Георг Грасл на kulturstiftung.orgJosef Volkmar Senz: Graßl, Georg In: Institut für Ost- und Südosteuropaforschung, Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, Volume 2. Hrsg. Mathias Bernath/Felix von Schroeder. München 1976, S. 83–84. Уочи избора 1925. он и Стефан Крафт су брутално претучени на једној политичкој манифестацији у Старом Сивцу. Према писању локалне штампе и немачких дипломата, иницијатива за инцидент, који је довео до дипломатског раздора између немачке и југословенске владе, наводно је потекла од бившег министра унутрашњих послова Светозара Прибићевића.Zoran Janjetović: 1991, S. 6, 14
Након што је 1929. почела краљевска диктатура, Грасл је био на функцији сенатора за немачку мањину у Југославији од 1932. и 1940. године. Од 1935. године био је посебно одговоран за заступање немачких школских интереса у законодавним телима и вис-а-вис школским властима. Након што је основао „Шулстифтунг дер Дојченхен“ (1931), организацију која је спонзорисала школски систем у подунавским Швабама, био је њен управник, а 1939. постао је њен председник. Грасл није успео да постигне жељену аутономију школе и преселио се у Беч 1941. и у Салцбург 1945. године.
Референце
Публикације (избор) Грасл је држао бројна предавања у међународним политичким и научним комитетима и био је аутор низа чланака у часописима и новинама. Die Lage der Deutschen in Ungarn. Vortrag im Deutschen Verein in Prag, 20. Februar 1886. Zwei Jahre fakultativer Kmetenablösung in Bosnien und der Herzegowina. Vortrag Georg Grassl vom 14. März 1914 im Österreichisch-bosnisch-herzegowinischen Interessentenverband in Wien. Wilhelm Braunmüller in Kommission, 1914. 20 S. Stojan Novaković: Die Wiedergeburt des serbischen Staates (1804–1813). Übersetzt von Georg Grassl. (Hrsg.) Josef Koetschet: Osman Pascha, der letzte grosse Wesier Bosniens, und seine Nachfolger: hinterlassene Aufzeichnungen. Folge 9, Zur Kunde der Balkanhalbinsel. Reisen und Beobachtungen, Verlag Kajon, Sarajevo 1909. 87 S. (Hrsg.) Josef Koetschet: Aus Bosniens letzter Türkenzeit: Hinterlassene Aufzeichnungen. Folge 2, Zur Kunde der Balkanhalbinsel. Reisen und Beobachtungen. A. Hartleben, 1905. 109 S.
Литература
Matthias Annabring: Volksgeschichte der Donauschwaben in Jugoslawien. Stuttgart 1955. Helge Dvorak: Biographisches Lexikon der Deutschen Burschenschaft. Band I: Politiker. Teilband 2: F–H. Winter, Heidelberg 1999, , S. 171–172. Theodor Schieder: Dokumentation der Vertreibung der Deutschen aus Ostmitteleuropa. Band V: Das Schicksal der Deutschen in Jugoslawien. Hrsg. Bundesministerium für Vertriebene, Flüchtlinge und Kriegsgeschädigte. Bonn 1961. Josef Volkmar Senz: Das Schulwesen der Donauschwaben im Königreich Jugoslawien. München 1969. Josef Volkmar Senz: Präsident und Senator der Donauschwaben. Zum Tode von Dr. Georg Graßl vor 25 Jahren. In: Der Donauschwabe 23 (1973) Nr. 33, 34. Josef Volkmar Senz: Graßl, Georg. In: Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas. Band 2. München 1976, S. 83 f. Fritz Wertheimer: Von deutschen Parteien und Parteiführern im Ausland. 2. Auflage. Zentral-Verlag, Berlin 1930, S. 227. Johann Wüscht: Beitrag zur Geschichte der Deutschen in Jugoslawien für den Zeitraum von 1934 bis 1944. Kehl 1966. Johann Wüscht: Jugoslawien und das Dritte Reich. Stuttgart 1969.
Спољашња веза Георг Грасл на kulturstiftung.org
Категорија:Рођени 1865. Категорија:Умрли 1948. Категорија:Банатске Швабе Категорија:Политичари из Панчева Категорија:Фолксдојчери Категорија:Историја Баната Категорија:Политичари из Краљевине Југославије