Ваут ван Арт (; Херенталс, 15. септембар 1994) белгијски је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим Визма—лејз а бајк, а такмичи се у циклокросу и у друмском бициклизму. Остварио је десет етапних побједа на Тур де Франсу, гдје је по једном освојио класификацију по поенима и награду за најагресивнојег возача, остварио је пет етапних побједа на Вуелта а Еспањи, гдје је по једном освојио класификацију по поенима и награду за најагресивнојег возача, док је остварио једну етапну побједу на Ђиро д’Италији. По једном је освојио Милано—Санремо и Париз—Рубе. Два пута је освојио Е3 Саксо банк, а по једном је освојио Страде Бјанке, Гент—Вевелгем, Амстел голд рејс, Омлоп хет Нијувсблад, Бретање класик, Копа Берноки, Кирн—Брисел—Кирн и Денмарк рунт. Једном је освојио првенство Белгије у друмској и три пута у вожњи на хронометар, три пута је освојио Свјетско првенство у циклокросу и пет пута првенство Белгије, а такође је освојио три сребрне медаље у друмској вожњи на Свјетском првенству и једну у вожњи на хронометар, као и сребрну медаљу у друмској вожњи и бронзану у вожњи на хронометар на Олимпијским играма.
На почетку каријере такмичио се углавном у циклокросу, а 2019. је почео да се фокусира више на друмски бициклизам, када је потписао трогодишњи уговор са тимом Јумбо—визма. Прве сезоне је возио Тур де Франс, гдје је остварио једну етапну побједу и освојио је национално првенство у вожњи на хронометар. Године 2020. освојио је Милано—Санремо, Страде Бјанке, национално првенство у вожњи на хронометар по други пут и остварио је двије етапне побједе на Тур де Франсу, док је на другом мјесту завршио Ронде ван Фландерен, друмску трку и трку на хронометар на Свјетском првенству. Године 2021. освојио је Гент—Вевелгем, Амстел голд рејс, Тур оф Бтитејн и национално првенство у друмској вожњи, а завршио је на другом мјесту друмску трку на Олимпијским играма и трку на хронометар на Свјетском првенству. Такође, остварио је три етапне побједе на Тур де Франсу, једну на којој је двапут вожен успон Мон Ванту, једну у вожњи на хронометар и једну у спринту на Јелисејским пољима, након чега су га бројни медији назвали најкомплетнијим возачем своје генерације, какав није виђен од Едија Меркса и Бернара Иноа.
Године 2022. освојио је Омлоп хет Нијувсблад, Е3 Саксо банк класик, Бретање класик, класификацију по поенима и награду за најагресивнојег возача на Тур де Франсу, гдје је остварио и три етапне побједе, док је Париз—Рубе завршио на другом, а Лијеж—Бастоњ—Лијеж на трећем мјесту. Године 2023. освојио је Е3 Саксо банк класик по други пут, Копа Берноки, Тур оф Бтитејн и национално првенство у вожњи на хронометар по трећи пут, док је завршио на другом мјесту друмску трку и на Европском и на Свјетском првенству, на трећем мјесту Милано—Санремо и Париз—Рубе, а на четвртом мјесту Ронде ван Фландерен. Године 2024. освојио је Кирн—Брисел—Кирн, а пао је на Дварс дор Фландерену, због чега је морао да пропусти Ронде ван Фландерен и Париз—Рубе. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма у вожњи на хронометар, након чега је на Вуелта а Еспањи остварио три етапне побједе и био је лидер брдске и класификације по поенима до етапе 16 када је пао и морао је да напусти трку. Крајем сезоне потписао је уговор са тимом Јумбо—визма до краја каријере, што је први такав уговор потписан у бициклизму.
Од почетка јуниорске каријере водио је велико ривалство са first= |Метјуом ван дер Пулом у циклокросу, а касније и на друму и њихово ривалство сматра се једним од највећих и најдуготрајнијих у историји бициклизма. На Ронде ван Фландерену 2020. њих двојица су отишла у бијег и дошли су на циљ сами, а Ван дер Пул је побиједио у спринту. На Гент—Вевелгему 2020. оптужио је Ван дер Пула да му је било важније да спријечи њега да побиједи него да се и сам бори за побједу, након што је Ван дер Пул реаговао на сваки напад Ван Арта а пуштао је друге возаче да оду.
Дјетињство и јуниорска каријера
Рођен је и одрастао у фландријском граду Херенталсу, близу Антверпена, од оца Хенка и мајке Ивоне Бекс, који су поријеклом из Холандије. У Фландрији је бициклизам најпопуларнији спорт, његов отац је био аматерски бициклиста, а рођак његовог оца, Холанђанин Јос ван Арт био је професионални бициклиста који је возио Ђиро д’Италију и Тур де Франс. Са осам година возио је своју прву трку, коју је завршио на другом мјесту. Године 2011. почео је да се такмичи у различитим циклокрос дисциплинама широм земље, освојивши Рудервурд трку за јуниоре у оквиру Суперпрестиж такмичења.
Године 2012. завршио је на другом мјесту у трци за јуниоре и на националном и на Свјетском првенству, које је одржано у Фландрији, гдје је изгубио од Ван дер Пула за осам секунди. Студирао је компјутерске науке на Универзитету Томас Мор у Гелу, који је напустио 2013. како би се потпуно посветио бициклизму.
Професионална каријера Почетак каријере
мини|лево|Ван Арт (позади) и Матје ван дер Пул (испред) током циклокрос такмичења 2015.
Након сребрне медаље коју је освојио трци за јуниоре на Свјетском првенству, 2013. године је прешао у тим Таленет—фидеа, у којем је почео професионалну каријеру, а такмичио се и на тркама до 23 године. На почетку године освојио је бронзану медаљу у трци за возаче до 23 године на Свјетском првенству, завршивши 22 секунде иза Мајка Теунисена. Освојио је и Суперпрестиж такмичење за возаче до 23 године, побиједивши на три трке. Током сезоне је возио и друмске трке, учествовао је на Белгијум туру, гдје је хронометар завршио два минута иза Тонија Мартина, али је напустио трку током последње, пете етапе. Године 2014. освојио је Свјетско првенство за возаче до 23 године, 50 секунди испред Михаела Ванхуренхута и минут и 17 секунди испред Ван дер Пула. Освојио је Бпост банк трофеј за возаче до 23 године испред Ван дер Пула, остваривши побједу на пет трка, док је Суперпрестиж за возаче до 23 године завршио на другом мјесту, иза Ван дер Пула, остваривши побједу на три трке. Сезону на друму почео је у мају, када је возио ЗЛМ тур, гдје је пролог на отварању завршио на 32 мјесту, 14 секунди иза Филипа Жилбера, а трку је завршио на осмом мјесту у генералном пласману, 32 секунде иза Жилбера. Крајем јуна возио је национално првенство у друмској вожњи, које је завршио на 63 мјесту, у великој групи која је дошла на циљ, а коју је одспринтао Јенс Дебусхере. Крајем године је почео нову сезону у циклокросу и у новембру је освојио Европско првенство за возаче до 23 године.
Године 2015. званично је почео да се такмичи са професионалцима и освојио је сребрну медаљу на Свјетском првенству, гдје је имао механичких проблема у првих неколико кругова, завршивши на крају 15 секунди иза Ван дер Пула. Освојио је Бпост банк трофеј за сезону 2014/15. побиједивши на пет од укупно осам трка, а у финишу сезоне је освојио сребрну медаљу на Европском првенству, које је по први пут у историји одржано за професионалце, завршивши 19 секунди иза Ларса ван дер Хара. Године 2016. освојио је Свјетско првенство по први пут, пет секунди испред Ван дер Хара, а током сезоне освојио је Свјетски циклокрос куп, Суперпрестиж, гдје је остварио четири побједе, као и Бпост банк трофеј, гдје је остварио шест побједа, уз једно друго и једно треће мјесто. Сезону 2015/16. завршио је на првом мјесту у рангирању циклокрос возача, испред Ван дер Пула. У мају је возио Белгијум тур, гдје је побиједио на прологу на отварању, двије секунде испред Тонија Мартина и узео је прву лидерску мајицу. На другој етапи, Дрис Девенајс је побједом преузео мајицу, док је Ван Арт пао на девето мјесто у генералном пласману, а након етапе изјавио је да је срећан што може да вози на друму и да може да проведе љето без превише притиска и стреса. Трку је завршио на осмом мјесту у генералном пласману, 39 секунди иза Девенајса. У јуну је возио ЗЛМ тур, гдје се на на четвртој етапи одвојио од групе заједно са Сепом Ванмаркеом од којег је изгубио у спринту, завршивши етапу на другом мјесту. У финишу године је поново возио циклокрос и завршио је Европско првенство на трећем мјесту, иза first=Brecht|Тона Артса и Ван дер Пула.
мини|десно|Ван Арт након освајања сребрне медаље на Европском првенству у друмској вожњи 2018.