Тврђава у Дамаску ( ) је велика средњовековна утврђена палата и цитадела у Дамаску, Сирија . Део је древног града Дамаска, који се од 1979. године налази на листи светске баштине Унеска.

Темељи цитаделе су постављени 1076. године од стране туркменског војсковође Атиз бин Увака, иако је могуће, али није доказано, да је на овом месту стајала тврђава у хеленистичком и римском периоду. Након убиства Бин Увака, пројекат је завршио селџучки владар Тутуш I. Емири наредних династија Бурида и Зенгида извршили су промене и додали цитадели нове структуре. Током овог периода, цитадела и град су неколико пута опседали крсташке и муслиманске војске. Године 1174. цитаделу је заузео Саладин, египатски султан из династије Ајубида, који је цитаделу начинио својом резиденцијом и модификовао одбранбене и стамбене зграде.

Саладинов млађи брат и његов наследник Малик Ел-Адил је у потпуности обновио цитаделу у периоду од 1203. до 1216. године као одговор на развој требушета . Након Маликове смрти, избила је борба за власт између принчева из династије Ајубида и иако је Дамаск неколико пута мењао владаре, цитадела је силом заузета само једном, 1239. године. Цитадела је остала у рукама Ајубида све док Монголи под генералом Китбуком нису заузели Дамаск 1260. године, чиме је окончана владавина Ајубида у Сирији. Након што је у цитадели избила неуспешна побуна, Монголи су њен већи део уништили. После пораза Монгола 1260. од стране Мамелука, династије која је наследили Ајубиде као владари Египта, Дамаск је дошао под власт Мамелука. Осим у кратким периодима 1300. и 1401. године, када су Монголи поново освојили Дамаск, Мамелуци су контролисали цитаделу до 1516. године. Те године Сирија је пала у руке Османског царства . Дамаск се предао без борбе и од 17. века надаље цитадела је функционисала као касарна за јањичаре — отоманске пешадијске јединице. Цитадела је почела да пропада у 19. веку, а последња војна употреба била је 1925. године, када су француски војници бомбардовали стари град са цитаделе као одговор на Велику сиријску побуну против француског мандата над Сиријом. Цитадела је наставила да служи као касарна и затвор до 1986. године, када су почела археолошка истраживања и рестаурације . Од почетка грађанског рата у Сирији 2011. године археолошка истраживашња су обустављена. Цитадела је додатно оштећена током бомбардовања Дамска у периоду 2011-2012. године. Мали део цитаделе је обновљен после тога, и у њој се данас одржавају концерти и изложбе.

Цитадела се налази у северозападном делу градских зидина, између Баб ал-Фарадиса и Баб ал-Џабије . Цитадела се састоји од правоугаоног зида који обухвата површину од 230 м са 150м. Зидине су првобитно биле заштићене са 14 масивних кула од којих данас постоји 12. Цитадела има капије на северној, западној и источној страни. Садашња цитадела датира првенствено из периода Ајубида, али укључује и делове старије Селџучке тврђаве. Обимне поправке као одговор на опсаде и земљотресе вршене су у мамелучком и османском периоду.

Пре цитаделе Није са сигурношћу утврђено да ли је на месту данашње цитаделе у Дамаску стајала грађевина и пре 11. века нове ере. Гута, шира област у којој се налази Дамаск, била је насељена од сигурно 9.000 година пре нове ере, али још увек нису пронађени археолошки докази о насељености унутар подручја које је данас ограђено градским зидинама пре 1. миленијума пре нове ере. Подручје које је заузима данашња цитадела највероватније је било изван овог првог насеља. Такође, неизвесно је постојање цитаделе током хеленистичког периода. Дамаск је свакако имао цитаделу током римског периода, али да ли се налазила на месту данашње цитаделе није извесно и предмет је научних расправа.

Стара цитадела

Изградња старе цитаделе Године 1076. Дамаск је освојио туркмански војсковођа Атсиз ибн Увак, који се самопрогласио владаром града и започео изградњу цитаделе. Атсиз је покушао да изврши инвазију на Фатимидски калифат у Египту, али је поражен 1077. Охрабрени победом над Атсизом, Фатимиди су касније опседали Дамаск, 1077. године и поново 1078. године, али оба покушаја да заузму град су била неуспешна. Опсаду 1078. на крају је окончао Тутуш I , брат селџучког султана Малика Шаха Првог , од кога је Атсиз затражио помоћ. Након што су опсадници Фатимида отишли, Тутуш I је преузео град и, немајући поверења у Атсиза, наредио његово убиство 1078. године. Изградња цитаделе је завршена под Тутушом I.

Од Селџука до Зенгида Након смрти Тутуша I 1095. године, Сирија је подељена између његових синова Абу Наср Шамс ел Мулук Дукак и Ридван од Алепа. Дукак је преузео контролу над Дамаском док се Ридван устоличио као владар Алепа. За време Дукакове владавине (1095. – 1104. године) извршени су додатни радови на цитадели. Ридван је опседао цитаделу 1096. године, али није успео да је заузме.

За време владавине династије Бурида (1104–1154) на цитадели су вршени радови као одговор на вишеструке нападе крсташке и муслиманске војске на Дамаск. Крсташка војска се приближила Дамаску 1126. године, али је њихово напредовање заустављено 30км од града. Током другог покушаја крсташа 1129. године војска је стигла на 10 км од града пре него што су морали да се повуку. Упади крсташа су подстакли нека побољшања цитаделе која су извршена око 1130. године од стране владара из династије Бурида.

Зенги, атабег Алепа и Мосула и оснивач династије Зенгида која је по њему добила име, нападао је Дамаск два пута - 1135. године и поново 1140. године. Зенгијев други напад је осујећен јер је Дамаск склопио пакт са крсташким државама на југу, тврдећи да ће, ако Дамаск буде освојен, и ове државе пасти поод власт Зенгида. Крсташке војске су трећи пут напале Дамаск 1148. током Другог крсташког рата . Ова опсада Дамаска завршена је у року од недељу дана када је војска коју је предводио Нур ад-Дин Зенги, владар Алепа и Зенгијев син, запретила крсташима који су били под опсадом, приморавајући их да се повуку. Након неуспешних напада 1150. и 1151. године, Нур ад-Дин је коначно заузео Дамаск 1154. године. Цитадела је предата Нур ад-Дину тек након што је Муџир ал-Дин Абага, последњи владар Бурида, добио сигуран пролаз из града и власт над Хомсом , градом у западној Сирији.

Нур ад-Дин је владао као Зенгидски емир Дамаска од 1154.године до своје смрти 1174. године. Настанио се у цитадели и обновио њене стамбене структуре. Након земљотреса који је погодио Дамаск 1170. године, Нур ад-Дин је саградио дрвену кућу за спавање и молитву поред првобитне, оригиналне камене резиденције у цитадели. Такође, у цитадели је саградио џамију и чесму. Између 1165. и 1174. године Нур ад-Дин је поново утврдио Дамаск концентричним зидом, а верује се да је ојачао одбрану цитаделе. Нур ад-Дин је умро од болести у цитадели 15. маја 1174. године, где је и сахрањен. Његово тело је касније пребачено у Медресу Нур ад-Дин у Дамаску.

Од Саладина до Ал-Адила алт=A square stone tower with battlements and bretèches|мини| Један од бастиона цитаделе Дамаска заштићен вишеструким бретешима Након Нур ад-Динове смрти 1174. године, Дамаск је заузео Саладин, Египтски султан из династије Ајубида. Те године Саладин је дојахао из Египта, поред крсташких држава, до Дамаска са само 700 коњаника. Град је отворио своје капије Саладину без отпора, осим цитаделе, која му се предала касније те године. Саладин је у цитадели додао кулу и обновио стамбене зграде. Као и његов претходник Нур ад-Дин, Саладин је умро од болести у цитадели 4. марта 1193. године. Он је сахрањен у цитадели, али је касније његово тело пренето у Саладинов маузолеј у близини Умајадске џамије у Дамаску.

После Саладинове смрти 1193. године, супротстављене Ајубидске фракције предвођене Саладиновим синовима устоличиле су саме себе у Египту, Алепу, Дамаску и Ираку. Ал-Афдала, Саладиновог најстаријег сина и емира Дамаска, у почетку су млађи синови прихватили као свог владара. Међутим, непријатељства су избила 1194. између Ал-Афдала и Ал-Азиза Османа, Саладиновог другог сина и Ајубидског султана Египта. Ал-Азиз и Саладинов брат Малик Ал-Адил заузели су Дамаск 1196. године, осим цитаделе, где се Ал-Афдал склонио. Након преговора, Ал-Афдал је предао цитаделу и своје титуле Ал-Азизу и био је прогнан у Салкхад у Хаурану . Ал-Адил је признао власт Ал-Азиза и постао је владар Дамаска. Након смрти Ал-Азиза 1198. године, неколико чланова Саладинове породице, укључујући Ал-Афдала и Аз-Захира, владара Алепа, удружили су се против Ал-Адила и кренули у поход на Дамаск. Ал-Афдал и Аз-Захир су опседали Дамаск 1200. и 1201. године, али оба покушаја су била неуспешна. Ал-Адил је на крају склопио мировни споразум са Ал-Афдалом и Аз-Захиром, који су признали Ал-Адилову власт као султана Египта и емира Дамаска.

Нова цитадела

Ал-Адилова изградња и разарање од стране Монгола Пошто је утврдио положај султана Египта и емира Дамаска, Ал-Адил је започео обнову цитаделе. Између 1203. и 1216. године, стара утврђења су срушена, а на истој локацији изграђен је већи замак, који укључује делове старе Селџучке цитаделе. Од ниже рангираних ајубидских принчева се захтевало да финансирају и изграде једну од великих кула цитаделе. Неколико Ал-Адилових Ајубидских наследника обновило је административне и стамбене објекте унутар цитаделе, укључујући резиденције, палате и базен. Салих Најм ел Дин Ејуб је био једини наследник који је модификовао одбранбене куле цитаделе.

Један од могућих разлога зашто је Ал - Адил наредио потпуну обнову цитаделе је и штета која је настала као последица земљотреса 1200. и 1201. године и претња коју су други Ајубидски принчеви наставили да представљају за Ал-Адила. Одбрана старе цитаделе је застарела због увођења требушета у 12. веку, опсадне машине која је лако могла да претвори дебеле камене зидове у рушевине. Нова цитадела је унела низ важних промена у одбрамбеном систему, укључујући више и дебље зидове, широки шанац који окружује цитаделу и бројне уско распоређене, високе, масивне куле. За разлику од старијих кула, ове куле су биле квадратне, а не округле. На кулама су биле изграђене платформе на које су се могли поставити требушети. Због свог високог положаја, ови требушети су могли да надмаше непријатељску артиљерију и тиме их спрече да пробију зидине.

Након Ал-Адилове смрти 1218. године, дошло је до бробе за превласт међу његовим синовима и другим Ајубидским принчевима. Између 1229. и 1246. године Дамаск је редовно мењао владаре и пет пута су га нападале различите војске Ајубида. Током овог периода, цитадела је само једном заузета силом - минирањем једног од њених зидова - 1239. године. Разлог је био у томе што је гарнизон цитаделе бројао мање војника него што је потребно за одбрану замка те величине. Након убиства последњег ајубидског султана Египта Ал-Муазама Тураншаха1250. године, Дамаск је заузео ајубидски владар Алепа, Ан-Насир Јусуф . Он је контролисао већи део Сирије све до доласка Монгола .

Када су Монголи напали Сирију и запретили Дамаску након освајања Алепа 1260. године, Ан-Насир је побегао из града, остављајући га без одбране. Племство Дамаска започело је преговоре са монголским владаром Хулагу каном и град је предат његовом генералу Китбука 1260. године. Када је монголска војска напустила Дамаск да би угушила побуне у селима, ајубидски гарнизон цитаделе се побунио, како им је Ан-Насир наредио. Као одговор, Монголи су ставили цитаделу под опсаду 1260. године. Гарнизон се предао након бомбардовања и без наде да ће их Ан-Насир ослободити. Одбрамбени систем цитаделе је тада у великој мери демонтиран.

Мамелучки период алт=Cars and people in front of a stone wall with window and door openings and the remains of vaults|мини| Улица дуж северног зида цитаделе, капија у позадини некада је била део северне капије цитаделе