Такмичари на Олимпијским играма користили су забрањене лекове за побољшање свог учинка и резултата.
Историја Употреба тактика за побољшање перформанси или више формално познатих као PED, и шире, употреба било ког спољног уређаја за утицање на исход спортског догађаја је део Олимпијаде од њен у старој Грчкој. Једна спекулација о томе зашто су мушкарци морали да се такмиче голи била је спречавање употребе додатне опреме и спречавање жена да се такмиче на догађајима посебно дизајнираним за мушкарце. Спортисти су такође били познати по томе да пију магичне напитке и једу егзотично месо у нади да ће им дати атлетску предност у конкуренцији. Ако би били ухваћени у превари, њихове слике су често биле уклесане у камен и постављене на стазу која је водила до Олимпијског стадиона. У модерној олимпијској ери, хемијско побољшање нечијих перформанси је еволуирало у софистицирану науку, али у раним годинама модерног олимпијског покрета употреба лекова за побољшање перформанси била је скоро једнако груба као и њени древни претходници. На пример, победнику маратона на Летњим ОИ 1904, Томасу Хиксу, тренер је дао стрихнин и бренди, чак и током трке.
Током раног 20. века, многи олимпијски спортисти су открили начине да побољшају своје атлетске способности повећањем тестостерона. Како су њихове методе постајале екстремније, постајало је све очигледније да употреба лекова за побољшање перформанси није само претња интегритету спорта већ може имати и потенцијално фаталне споредне ефекте по спортисте. Једина смрт на Олимпијади повезана са употребом атлетских дрога догодила се на Играма у Риму 1960. године. Током бициклистичке трке, дански бициклиста Кнуд Енемарк Јенсен пао је са бицикла и касније преминуо. Истрага је показала да је био под утицајем амфетамина, због чега је током трке изгубио свест. Џенсенова смрт је открила свету колико је ендемска употреба дрога међу елитним спортистима. До средине 1960-их, спортске федерације су почеле да забрањују употребу лекова за побољшање перформанси, а МОК је следио њихов пример 1967.
Први олимпијски спортиста који је био позитиван на употребу лекова за побољшање перформанси био је Ханс-Гунар Лиљенвол, шведски петобојац на Летњим олимпијским играма 1968. године, који је изгубио бронзану медаљу због конзумирања алкохола. Попио је „два пива“ да би смирио живце. Лиљенвол је био једини спортиста који је био позитиван на забрањену супстанцу на Олимпијским играма 1968. године, али како су се технологија и технике тестирања побољшале, тако се повећао и број спортиста за које је откривено да користе недозвољене супстанце. мини|Корнелија Ендер Најсистематичнији случај употребе дроге зарад спортских достигнућа је случај олимпијског тима Источне Немачке из 1970-их и 1980-их. Године 1990. откривени су документи који показују да су многим источнонемачким спортисткињама, посебно пливачицама, тренери давали анаболичке стероиде и друге лекове. Девојчице од једанаест година почеле су да узимају лекове без сагласности родитеља. Америчке пливачице, укључујући Ширли Бабашоф, оптужиле су Источне Немце да користе лекове за побољшање перформанси још на Летњим играма 1976. године. Међународни и домаћи медији одбацили су коментаре Бабашоф, која је била изразити фаворит за освајање више златних медаља аосвојила је три сребрне медаље – изгубивши сва три пута од Немиица. Није било сумње у превару од стране источнонемачких пливачица иако је њихов број медаља порастао са четири сребра и једне бронзе 1972. на десет златних (од могућих 12), шест сребра и једну бронзу 1976. године . Нису откривени јасни докази све до пада Берлинског зида, када су горепоменути документи доказали да је Источна Немачка ушла у режим дроге који је спонзорисала држава како би драматично побољшала своју конкурентност на Олимпијским играма и другим међународним спортским догађајима. Многим источнонемачким властима одговорним за овај програм касније је суђено и проглашени су кривим за различите прекршаје у оквиру немачког казненог система.
Извештај под насловом „Допинг у Немачкој од 1950. до данас“ детаљно описује како је влада Западне Немачке помогла у финансирању широко распрострањеног допинг програма. Западна Немачка је деценијама подстицала и прикривала културу допинга у многим спортовима. Допинг спортиста Западне Немачке је преовладавао на Играма у Минхену 1972. и Олимпијским играма у Монтреалу 1976. године.
Према британском новинару Ендру Џенингсу, пуковник КГБ-а је изјавио да су се службеници агенције представљали као антидопинг ауторитети Међународног олимпијског комитета како би поткопали допинг тестове и да су совјетски спортисти „спашени [овим] огромним напорима“. На тему Летњих олимпијских игара 1980., аустралијска студија из 1989. наводи: „Тешко да постоји освајач медаља на Играма у Москви, свакако не освајач златне медаље, који није на једној или другој врсти дроге: обично неколико врста. Игре су се могле звати Хемичарске игре."
Документи добијени 2016. открили су планове Совјетског Савеза за коришћење допинговања у атлетици током припрема за Летње олимпијске игре 1984. у Лос Анђелесу. Настао пре одлуке земље да бојкотује Игре, документ детаљно описује постојеће програме заједно са предлозима за даља побољшања. Саопштење, упућено шефу атлетске дисциплине Совјетског Савеза, припремио је др Сергеј Португалов са Института за физичку културу. Португалов је такође био једна од главних личности укључених у имплементацију руског допинг програма пре Летњих олимпијских игара 2016.
Кина је спроводила државни програм допинга за спортисте 1980-их и 1990-их. У интервјуу из јула 2012. који су објавиле новине Sydney Morning Herald, Чен Жанго, водећи лекар кинеског олимпијског тима на Олимпијским играма у Лос Анђелесу, Сеулу и Барселони, испричао је како је тестирао хормоне, допинг у крви и стероиде на педесетак елитних спортиста. Чен је такође оптужио Сједињене Америчке Државе, Совјетски Савез и Француску да користе лекове за побољшање учинка у исто време када и Кина.
Дисквалификација у вези употребе стероидиа на Олимпијским играма био је случају канадског спринтера Бена Џонсона, који је победио у трци на 100 метара за мушкарце на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године, али је био позитиван на станозолол. Његова златна медаља је касније одузета и додељена другопласираном Карлу Луису, који је био позитиван на стимулансе. Највиши ниво стимуланса који је Луис имао био је 6 ппм, што се сматрало позитивним тестом 1988. године, али се сада сматра негативним тестом. Прихватљиви ниво је касније подигнут на десет делова на милион за ефедрин и двадесет пет делова на милион за друге супстанце.Wallechinsky and Loucky, The Complete Book of the Olympics (2012 edition), page 61. Према тадашњим правилима МОК-а, позитивни тестови са нивоима мањим од 10 ппм били су узрок даље истраге, али не и тренутне забране. Неал Беновитз, професор медицине на УЦ Сан Францисцо који је стручњак за ефедрин и друге стимулансе, сложио се да су „ови [нивои] оно што бисте видели од некога ко узима лекове против прехладе или алергије и мало је вероватно да ће имати било какав утицај на перформансе." ИААФ је признала да је на Олимпијским суђењима 1988. УСОЦ следио исправне процедуре у решавању позитивних налаза за ефедрин и једињења сродна ефедрину у ниској концентрацији.
Реакција Крајем 1990-их, МОК је преузео иницијативу у организованијој борби против допинга, што је довело до формирања Светске антидопинг агенције (WADA) 1999. године. Летње олимпијске игре 2000. и Зимске олимпијске игре 2002. показале су да план да се са Олимпијских игара елиминишу лекови који побољшавају перформансе нису завршени, јер је неколико освајача медаља у дизању тегова и скијашком трчању дисквалификовано због пада на тесту за дрогу. Током Зимских олимпијских игара 2006, само један спортиста је пао на тесту на дрогу и одузета му је медаља. Режим тестирања на дроге који је успоставио МОК (сада познат као олимпијски стандард) поставио је светско мерило које друге спортске федерације покушавају да опонашају. Током игара у Пекингу, МОК је тестирао 3.667 спортиста под покровитељством Светске антидопинг агенције. Тестирање урина и крви коришћено је у координисаним напорима да се открију забрањене супстанце и недавне трансфузије крви. Док су национални олимпијски комитети забранили такмичење неколицини спортиста пре Игара, шест спортиста је пало на тестовима за дрогу током такмичења у Пекингу.
Употреба забрањених супстанци Године 1967. МОК је забранио употребу лекова за побољшање перформанси, основао је медицинску комисију и направио листу забрањених супстанци. Обавезно тестирање почело је на Играма следеће године. У неколико случајева МОК је поништио раније одлуке које су спортистима одузимале медаље.
1968. Мексико Сити ИмеДржаваСпортЗабрањена супстанцаМедаљеХанс-Гунар ЛиљенволМодерни петобојЕтанол Поред тога, бугарски рвач грчко-римских стилова Христо Трајков дисквалификован је из борбе против Дејва Хазевинкела због употребе скривених мирисних соли током борбе.
1972. Минхен Као 16-годишњак, Рик ДеМонт се квалификовао да представља Сједињене Америчке Државе на Летњим олимпијским играма 1972. у Минхену, Немачка. Првобитно је освојио златну медаљу у трци на 400 метара слободним стилом за мушкарце, али је након трке Међународни олимпијски комитет (МОК) дисквалификовао ДеМонта, The New York Times (4 September 1972).. након што је његова анализа урина после трке била позитивна на трагове забрањене супстанце ефедрина садржане у за њега прописани лек за астму, Маракс. Позитиван тест након финала на 400 метара слободним стилом такође му је одузео шансу за освајање више медаља, јер му је било забрањено учествовање на другим Олимпијским играма, укључујући и трку на 1.500 метара слободно на којој је био тадашњи светски рекордер.
Пре Олимпијских игара, ДеМонт је прописно пријавио своје лекове за астму на својим обрасцима за медицинско откривање, али Олимпијски комитет САД (USOC) их није одобрио медицинском комитету МОК-а. Године 2001. Олимпијски комитет Сједињених Држава (УСОЦ) признао је његову златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1972. године. Међутим, само МОК има моћ да врати његову медаљу, а МОК је од 2019. одбијао да то учини. ИмеЗемљаСпортКршење правила о допингуМедаљеБукава БуидаЏудоDianabol Мигек КолКошаркаAmphetamineOlympics ban settles doping row, New Straits Times, 2 September 1972Рик ДеМонтПливањеEphedrine Ад ван ден ХоекБициклизамCoramine Хаиме ХуеламоБициклизамCoramine Валтер ЛегелДизање теговаAmphetamineМухамад Реза НасехиДизање теговаEphedrine
1976. Монтреал Канађинин Лорн Леибел је дисквалификован из трке која се одржала на дан када је дао позитиван узорак.
1980. Москва Иако ниједан спортиста није ухваћен допингом на Летњим олимпијским играма 1980. године, откривено је да су спортисти почели да користе тестостерон и друге лекове за које тестови још нису развијени. Према британском новинару Ендру Џенингсу, пуковник КГБ-а је изјавио да су се службеници агенције представљали као антидопинг ауторитети Међународног олимпијског комитета (МОК) како би поткопали допинг тестове и да су совјетски спортисти „спашени [овим] огромним напорима“. Извештај комитета аустралијског Сената из 1989. тврдио је да „тешко да постоји освајач медаља на Играма у Москви, свакако не освајач златне медаље ... који није на једној или другој врсти дроге: обично неколико врста. Московске игре би се могле назвати Хемичарске игре“.